HAG

Dok je nadleznost Haskog tribunala sve izvesnija i na Kosovu, u prvi plan izbijaju pitanja dosadasnjih odbrana i novca koji se vrti u Hagu

Nepisano pravilo da je los pocetak pouzdan znak da ce se lose i nastaviti, svoju potvrdu danas najbolje nalazi na Kosovu. Dok u predahu izmedju dve pregovaracke seanse u Francuskoj Srbi i Albanci utvrdjuju taktiku za sto bolji manevar u nastavku, pripremaju se i bocni "udarci" za omeksavanje suprotstavljenih strana. Jedan od njih je u vidu Medjunarodnog suda za ratne zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije i zahteva za prosirenje njegove nadleznosti i na Kosovo. Luiz Arbur, glavni tuzilac Haskog tribunala, uputila je ostru kritiku i Kontakt grupi sto ovo pitanje nije stavila na dnevni red prekinutih razgovora u Rambujeu.

Izgleda da je to uvazeno. U razgovoru za NIN posrednik Evropske unije za Kosovo, austrijski ambasador Vilfgang Petric tvrdi da novi plan koji ce biti ponudjen u nastavku pregovora obuhvata i nadleznost Haskog tribunala. Los pocetak

Ono sto bi se moglo okarakterisati kao los pocetak i teranje vode na "hasku vodenicu", bila je kvalifikacija sefa Verifikacione misije na Kosovu generala Vilijama Vokera da je u sukobu u kosovskom mestu Racak 15. januara ove godine pocinjen zlocin od strane srpske policije za koji se mora odgovarati pred Haskim tribunalom. Srpska strana je takvu kvalifikaciju energicno demantovala optuzujuci generala Vokera za fabrikovanje novih "Markala" i "ulice Vase Miskina", a kako bi svoje tvrdnje i dokazala, angazovan je medjunarodni tim patologa da istraze zrtve iz Racka.

Finski eksperti za sudsku medicinu svoj, nezavisni izvestaj, nisu ni do danas objavili, vec ce njegova sadrzina do daljnjeg ostati "stroga tajna". Prema izvestajima iz Brisela, takav dogovor je postignut izmedju finskih eksperata i aktuelnog nemackog predsednika Evropske unije, a s tim se saglasila i kompletna radna grupa za zapadni Balkan. Da bi se tajna sacuvala izvestaj finskih forenzicara nece biti upucen svim zemljama-clanicama, vec samo predsedavajuceg Evropske unije.

Ocigledno je na sceni diplomatsko taktiziranje uoci nastavka pregovora da se u delikatnu politicku situaciju ne bi uneli novi elementi neizvesnosti. U Briselu se nadaju da u javnost nece procuriti nista "barem do 15. marta", kada pocinje drugi krug pregovora. Uz to se navodi da je obdukcija zrtava iz Racka Nordijcima bio "vanredni" posao, dok im je glavna misija bila da istraze sest sumnjivih kosovskih lokacija na kojima bi mogle da se nalaze masovne grobnice. Navodno, Finci ne odustaju od namere da do kraja obave misiju koja im je poverena.

Nije tesko naslutiti kako se ovakav takticki manevar moze zavrsiti ukoliko obe pregovaracke strane ostanu pri stavovima iskazanim u Rambujeu. Los nastavak bi imao svoju jos goru varijantu i to po obe strane jer ako su Srbi i Albanci bar u necem saglasni, to je da ni jednima ni drugima ne treba Haski tribunal zbog mogucih "kandidata" sa obe strane. Nisu ga, uostalom, rado prihvatale ni druge strane u sukobu na prostoru bivse Jugoslavije bas iz istih razloga. Negiranje sukoba

Osnovno uporiste jugoslovenske strane, kada je u pitanju nadleznost Tribunala na Kosovu, lezi u tvrdnji da se na Kosovu ne radi o medjunarodnom sukobu, odnosno da ne postoje dve zaracene strane, vec da se srpska policija bori sa albanskim teroristima a da se tu ne moze primenjivati ratno pravo.

"Ono sto se desava na Kosovu obuhvaceno je Protokolom 2 Zenevske konvencije koji se odnosi na nemedjunarodne oruzane sukobe zakljucene 1977. godine, koji je potpisala i bisa SFRJ. Sadasnja Jugoslavija sebe smatra naslednicom SFRJ pa je, prema tome, nasledila i sve medjunarodne ugovore koje je ta drzava potpisala", tvrdi dr Konstatin Obradovic, profesor medjunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. On predocava tacku jedan ovog protokola u kojoj stoji: "Nemedjunarodni oruzani sukob je onaj koji se odvija na teritoriji jedne visoke strane ugovornice izmedju njenih oruzanih snaga i disidentskih pobunjenickih snaga oruzanih snaga, ili organizovanih oruzanih grupa koje su ustale protiv vlade i koje deluju pod odgovornom komandom, kontrolisu deo nacionalne teritorije, s tim da takva kontrola omoguci da vode produzene i uskladjene vojne operacije i da je takva oruzana grupa u mogucnosti da primenjuje pravila humanitarnog prava."

Za profesora Obradovica ovi uslovi su ispunjeni jer se videlo da ima delova teritorije koju kontrolise tzv. Oslobodilacka vojska Kosova, da su organizovani (uniformisani su i poseduju komandu), i da su sigurno kadri da primenjuju pravila humanitarnog prava jer su, recimo, drzali osam vojnika Vojske Jugoslavije u zarobljenistvu i sa njima su, kako su sami vojnici rekli, korektno postupali.

"Primena humanitarnog prava ne znaci i politicko priznavanje pobunjenika jer je celo humanitarno pravo smisljeno da bi se zastitio pojedinac. Pobunjeniku se moze suditi za rusenje zakonske vlasti kao i za pocinjene zlocine, pa cak kazniti i smrtnom kaznom ako je predvidjena za odredjena dela, ali je sustina da se on ne moze tek tako ubiti", kaze profesor Obradovic.

Kada je u pitanju nadleznost Tribunala za Kosovo, glavnu rec ima Savet bezbednosti UN koji je na osnovu Glave sedam Povelje UN i formirao Haski tribunal. Da se tuzilac Arbur ne poziva tek tako na ovaj visoki organ UN, vidi se u Rezoluciji 1203 od 24. oktobra 1998. godine gde u tacki 14. Savet bezbednosti "poziva na momentalnu i potpunu istragu, uz medjunarodno nadgledanje, ucesca svih uzasnih zlocina koji su pocinjeni protiv civila i punu saradnju sa Medjunarodnim sudom za bivsu Jugoslaviju, ukljucujuci postovanje zahteva za pribavljanje informacija i za sprovodjenje istrage". Odsustvo priziva

Poznata je moc Saveta bezbednosti nad kojim, kako pravnici kazu, nema priziva. Ogranicen je samo vetom pojedinih clanica, a on se u nasem slucaju do sada nije koristio. Naprotiv, iz Saveta bezbednosti su uvek stizala upozorenja da je Jugoslavija duzna da saradjuje sa Tribunalom. Doduse, saradnju ne poricu ni nasi zvanicnici, izuzev kada je u pitanju izrucenje jugoslovenskih drzavljana ovom sudu jer takvu mogucnost nas Ustav ne predvidja.

To se potvrdilo i u slucaju trojice oficira optuzenih u slucaju "Ovcara". Jugoslovenska strana ne samo da je odbila da isporuci Mileta Mrksica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica Haskom tribunalu posle 7. novembra 1995. godine, kada je protiv njih u Hagu podignuta optuznica, vec je to odbila da ucini i krajem prosle godine kada je u Beogradu pokrenut postupak pred Vojnim sudom zbog "Ovcare" protiv NN izvrsilaca, a trojica oficira se pojavila kao svedoci. Tribunal je Beogradu, sada po osnovu preuzimanja slucaja, dao rok da trojicu oficira preda Hagu u roku od 60 dana, posle cega ce opet biti nadlezan Savet bezbednosti UN.

Po tumacenju profesora Obradovica, nasa strana, bilo da se radi o Jugoslaviji ili Republici Srpskoj, konstantno ponavlja istu gresku. Umesto da se osumnjicenim licima za ratne zlocine sudi pred nasim sudovima i tako pokaze postovanje humanitarnog prava i medjunarodnih konvencija, ne preduzima se nista vec se zakazuju farsicna sudjenja i tako medjunarodna zajednica vuce za nos sto se naknadno ipak osveti.

"Uoci pada Vukovara Visoka komanda JNA je sa Medjunarodnim crvenim krstom napravila sporazum o sanitetskoj zoni. Nacelnik Generalstaba JNA Blagoje Adzic je tokom oktobra i novembra 1991. godine potpisao dve naredbe kojima je nalozio da se strogo postuje medjunarodno humanitarno pravo. Sporazumom sa Medjunarodnim crvenim krstom bilo je predvidjeno da njegovi clanovi udju sa nasim trupama u Vukovarsku bolnicu da bi sva lica koja se tamo zateknu bila zasticena. To ne znaci da osobe koje nisu ranjenici i koji su izvrsili neka teska krivicna dela budu oslobodjeni krivicne odgovornosti i sudjenja. Sljivancanin to javno, pred kamerama, nije dozvolio. Da li je znao za taj sporazum ili nije, tek ostaje cinjenica da je vise od dvesta ljudi posle toga nestalo. U Hagu to znaju, sto nase vlasti izgleda previdjaju", objasnjava profesor Obradovic.

Tako se prica vraca na pocetak: sta je starije - kokoska ili jaje?, odnosno sta je jace - nas Ustav ili medjunarodne konvencije ciji smo potpisnici?. Protivrecni Ustav

Analizirajuci ustrojstvo i rad suda sa stanovista koje moze biti od koristi odbrani, Vesna Rakic-Vodinelic, nekadasnji profesor gradjanskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu ukazala je da, dok u jednom delu Ustav zabranjuje izrucenje nasih drzavljana drugim zemljama (pobornici ove ustavne odredbe stalno isticu da Tribunal nije nacionalna vec nadnacionalna institucija pa prema tome nema ni izrucenja), u clanu 16. stavu 2. naseg Ustava se kaze: "Medjunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava sastavni deo su naseg unutrasnjeg prava..."

Nase vlasti su, izgleda, pristalice dvostrukog arsina. Dok im, s jedne strane, ne pada na pamet da isporucuju svoje drzavljane drugim zemljama, nisu se, s druge strane, libile da ispostave isti zahtev Italiji koja je svog drzavljanina, zbog ubistva u Jugoslaviji, isporucila nasim pravosudnim organima.

"Umesto dosadasnjeg omalovazavanja, podsmevanja i neprekidnog ponavljanja argumenata da je Tribunal nelegitiman, treba se koncentrisati na to da se uoce greske u radu suda, uglavnom tuzilastva, da bi se okrivljenima pred tim sudom pruzila najkvalitetnija odbrana", rekao je dr Vojin Dimitrijevic, poznati ekspert za medjunarodno pravo na tribini u Advokatskoj komori Beograda na kojoj se govorilo o Haskom tribunalu i odbrani. "Cuo sam da su nase odbrane diletantske i sa sistemskom greskom. Umesto odbrane klijenta, branilo se nesto drugo. Vaznije im je bilo osporavanje suda, a ne odbrana." Sumnje u odbranu

Neposredno pre ove tribine u javnosti je vec poceo da se iznosi "prljav ves" vezan za rad nasih branilaca u Hagu. Paznju je prvo privuklo pismo Dusana Tadica (nedavno u Hagu osudjenog na dvadeset godina zatvora zbog ratnih zlocina u rejonu Prijedora) i jos sedam pritvorenika iz Seveningena. Ono je svojevremeno upuceno predsednici republike Srpske Biljani Plavsic, sa zalbama na rad nasih advokata, ukazujuci na njihovu nesposobnost i korumpiranost. Stvar ne bi "drzala vodu", posto oni koji izgube na sudu uvek za to krive svoju odbranu, da advokat Vladimir Bozovic, novi branilac Dusana Tadica, u javnosti nije izneo podatak da je protiv bivseg Tadicevog branioca, beogradskog advokata Milana Vujina, u Hagu pokrenut postupak "zbog opstrukcije rada tog suda i zloupotrebe branilacke funkcije".

Brat osudjenog Tadica, Ljubomir Tadic je jos konkretniji, tvrdeci u "Blicu" da je sve sto je Vujin radio bilo na stetu njegovog brata Dusana. "Vujin dobro zna ko je pocinio zlocine u Prijedoru, ali nista nije uradio da se pocinioci izvedu pred sud. Branio je njih, a ne mog brata", kaze Ljubomir i dodaje da je Vujin neko vreme nailazio na otpor vlasti u Prijedoru ali da im se "kasnije pridruzio".

U Statutu Haskog tribunala predvidjena je odgovornost advokata. Ako lose radi, protiv interesa klijenta ili na drugi nacin ometa sud, rizikuje 200 000 dolara novcane kazne i sedam godina zatvora.

Ovakve optuzbe podstakle su mnoge da se tek danas upitaju kako su pojedini advokati dolazili na hasku listu a sa nje dodeljivani uhapsenim i okrivljenim. Nekadasnji predsednik Advokatske komore Beograda Radoslav Nedic ukazao je na uspostavljanje privatno drzavne veze, odnosno na posredno uplitanje drzave stavljanjem odbrane pod svoju kontrolu.

Gresku je pocinio i sam Haski tribunal ogresivsi se na neprikosnoveno pravo okrivljenog na slobodan izbor branioca. On je, doduse, moguc, ali ako troskove sudjenja snosi sam okrivljeni. Da bi koliko-toliko ublazio svoj previd, Tribunal je nacionalnim komorama dao pravo da one utvrde listu advokata koji ce moci da se angazuju kao branioci po "sluzbenoj duznosti". Prvo je spisak pocela da pravi Advokatska komora Beograda da bi se, kako kaze Nedic, na Komori Srbije pojavio jedan "spisak iz Zeneve" na kojem su bili neki drugi advokati koji nisu ispunjavali osnovne uslove - poznavanje jednog stranog jezika (u Hagu je sluzbeni jezik engleski i francuski) i medjunarodno iskustvo. Nedic tvrdi da je jedan funkcioner SMIP-a sa predsednikom Komore Srbije (Milanom Vujinom) odredjivao ko ce biti na spisku koji ce biti prosledjen Hagu. Devizni motivi

Vladimir Bozovic, novi advokat Dusana Tadica (brani ga bez naknade), ukazuje da se na spisku advokata koji ce raditi o trosku medjunarodne zajednice naslo najvise ljudi koji su do tada sipali drvlje i kamenje po Hagu, nazivajuci ga politickim sudom, sudom prisile, sudom protiv Srba, utemeljenom na antipravu...

"Umesto da kazu ne Tribunalu pod tim i takvim antipravnim temeljima i da ne zele pristupiti sudu kao nezaobilazna procesna stranka, cime bi Tribunal doveli u neprijatnu situaciju, oni idu dalje, iz greske u gresku", kaze Bozovic. "Odbrana je trebalo da se koncentrise na svakog pojedinacnog okrivljenog, da se on i njegova licnost osvetle i rasvetle kako bi mu se maksimalno pomoglo, a ne da insistiraju na stvarima koje ne pomazu ostecenom. Cak i u zalbenom delu ponavljaju te greske zbog cega ih sud odbacuje kao neosnovane."

Prica o odbrani nije potpuna ako se ne pomene i novac koji je u igri. Veteran srpske advokature Veljko Guberina tvrdi da su se "mnogi nasi advokati lepo ocesali u postupcima pred Haskim tribunalom". To tvrdi i advokat Nedic iznoseci podatak da je cist mesecni honorar, posle placenih svih troskova, oko 30 000 nemackih maraka. Posto jedan branilac moze da ima samo jednog klijenta pred Tribunalom a sud dozvoljava jednog advokata okrivljenom, bilo je i slucajeva da su u Hag isle i pripravnice nekih advokata sa liste. Advokat Nenad Dzelebdzic je ukazao i na pokusaje nekih okrivljenih da komercijalizuju svoj polozaj tako sta ce dobiti deo novca od advokata koga izabere, sto samo govori da se u Hagu vrti pozamasna suma novca.

Prozvani advokati se nisu pojavljivali na javnim skupovima i rekli neku rec u svoju odbranu. Advokat Toma Fila, jedan od prozvanih, osporava optuzbe koje su se pojavile u javnosti i sve svodi pod cehovsku surevnjivost i ljubomoru. "Radi se o diskrepanciji izmedju onoga sto jeste i onoga sto neko misli da jeste. Ja se ne bojim, moj ugled nije doveden u pitanje niti ga neko moze dovesti", kaze Fila.

Pored tolikih problema sa medjunarodnom zajednicom, samo nam je jos ova bruka trebala. Malo je reci da su u pitanju srpska posla. Jos ce u pravu biti jedan strani diplomata kada je rekao da "Srbi iskoriste svaku sansu da propuste sansu". A sansi je sve manje...

Slobodan Ikonic