Sta zapravo predvidja novi plan za Kosovo na 82 stranice? Ko su i kako su se u Rambujeu ponasali clanovi delegacije kosovskih Albanaca? Zasto bi realizaciju plana bilo najbolje poveriti NATO-u? I, sta ce biti ako Beograd ipak odbije da prihvati prisustvo NATO-a na Kosovu?
Austrijski ambasador u Beogradu i specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore o Kosovu Volfgang Petric imao je - zajedno sa svojim americkim kolegom Kristoferom Hilom - najdelikatniji zadatak u Rambujeu: bio je zaduzen da posreduje izmedju dveju razdvojenih delegacija i da ih istovremeno ubedjuje da prihvate ponudjeni mirovni plan. Petric, zapravo, slovi i kao jedan od koautora poslednje verzije pomenutog plana za Kosovo koji je usvojila Kontakt grupa i predocila ga dvema delegacijama.
Nakon svega sto se zbilo u Rambujeu, on je u ponedeljak boravio u Pristini i sreo se ponovo sa kosovskim Albancima iz pregovarackog tima, ocito nastojeci da ih privoli da ucine ono sto nisu ucinili u prvoj rundi pregovora u Francuskoj . U utorak je u Beogradu vodio razgovore sa potpredsednikom jugoslovenske vlade Vukom Draskovicem. Na kraju toga dana dao je i ovaj intervju za NIN. Sa ambasadorom Petricem razgovarali su glavni i odgovorni urednik NIN-a Stevan Niksic i novinar Dragan Bisenic.
- Bilo je to daleko uspesnije nego sto je javnost uopste svesna, mada je ipak ocito da nismo postigli sve sto smo zeleli. Dakle, mozemo reci da su iz toga proizasli znacajni rezultati, ali da citavo poglavlje koje se tice buduce implementacije plana za Kosovo jos nije na zadovoljavajuci nacin reseno, kaze najpre ambasador Petric. Sta smatrate svojim uspehom, a sta neuspehom? Da li je neuspeh samo to sto je izostala saglasnost o mehanizmu za implementaciju sporazuma kakav su predlagali medjunarodni posrednici?-
- Mislim da se moze reci da su oba pregovaracka tima postigla veliki uspeh vec samim tim sto su prihvatili politicko resenje kao nacin za prevazilazenje problema na Kosovu. To je sustinski uspeh. Mi sada imamo dokument na 82 strane, o kojem smo raspravljali do poslednjeg detalja i imamo nacelnu saglasnost obeju strana da je tu rec o modelu autonomije koji bi mogao da funkcionise, na dobrobit kosovskih Albanaca i Srba na Kosovu. Kakav je stvarni smisao tog papira na 82 strane? Je li to mirovni sporazum, plan, nacrt ustava..?
- Tu su do detalja razradjeni svi elementi predlozenog politickog sistema. Na primer, tu se nalaze predlozi koji se ticu funkcije predsednika, strukture buduce skupstine, vlade, izgleda pravosudnog sistema, ombudsmana... Predvideli smo i formulisali sve elemente jednog modernog sistema samouprave. To je kompleksan model u kojem se vodi racuna o svim etnickim zajednicama na Kosovu. Postavili smo, i to je u ovom slucaju veoma znacajno, veoma nizak "cenzus" za priznavanje prava bilo kojoj od etnickih zajednica; cak i ako neka od etnickih zajednica ucestvuje sa samo 0,5 odsto u ukupnom stanovnistvu, ona postaje ucesnik u ovom sporazumu i o njoj se mora voditi racuna. Mozete li taj predlozeni model autonomije za Kosovo, za koji kazete da je "moderan", uporediti sa bilo cime sto vec postoji bilo gde u Evropi?
- To sto je ovde predlozeno predstavlja, ocito, napredak u odnosu na sve sto je do sada bilo poznato, recimo, u Juznom Tirolu ili u nekim oblastima SSSR-a. Ja bih to opisao kao model kojim se ustanovljava jedna oblast sa dva sistema: onaj koji ce obezbedjivati prava albanskoj vecini i onaj koji ce stititi prava etnickih zajednica na Kosovu, u prvom redu prava Srba. Na primer, Srbin na Kosovu ce uvek imati pravo, ako to zeli, da se obrati za pomoc srpskim institucijama, u administraciji ili u pravosudju. Dakle, nijedan Srbin nece biti u poziciji da mora da pristane da mu pravdu dele institucije na Kosovu u kojima sede iskljucivo Albanci. Kosovski Srbin kome treba da se sudi u nekom krivicnom postupku moci ce uvek da se odluci da mu bude sudjeno i izvan Kosova, u bilo kojem redovnom sudu na teritoriji Srbije; recimo, umesto da mu bude sudjeno u Pristini, on ce uvek moci da se opredeli da mu bude sudjeno u Nisu, ako to zeli... A, ako pristane da mu se sudi u Pristini, moci ce da zatrazi da u sudskom vecu bude zastupljen i sudija Srbin. To je najvisa moguca zastita, kakva do sada nije postojala nigde u Evropi. Juce ste u Pristini izjavili da su kosovski Albanci spremni da potpisu predlozeni politicki sporazum. Zasto oni to do sada nisu ucinili?
- Rekli su nam u Rambujeu da sporazum prihvataju u principu, ali da moraju da obave odredjene politicke konsultacije sa ljudima koje predstavljaju pre nego sto definitivno potpisu. Na osnovu razgovora koje sam sa njima vodio u ponedeljak stekao sam utisak da su sada veoma bliski opredeljenju da to sto je predlozeno i definitivno prihvate. To bi, valjda, trebalo da znaci da su vec obavili zeljene "konsultacije sa svojim narodom". Da li su vam rekli kako su to ucinili?
- Pa, razgovarao sam sa gospodinom Rugovom i on mi je rekao da je konsultacije sproveo preko svoje partije; na razlicite nacine je prikupio reakcije od partijskog clanstva i te reakcije su, kako mi je receno, u vecini za prihvatanje predlozenog sporazuma. Postoje, zatim, reakcije koje prenose albanski mediji na Kosovu, koje su takodje pozitivne. To je sada, uostalom, i jedini nacin za proveru stavova tamosnjeg javnog mnjenja, jer delegaciju kosovskih Albanaca, kao sto znate, nije izabrala neka demokratska institucija na Kosovu. Izbegli ste da se tom prilikom sretnete i sa Ademom Demacijem, koji se protivi sporazumu. Kako komentarisete njegovo protivljenje? Kolika je snaga onih grupacija medju kosovskim Albancima koje odbacuju predlozeni sporazum?
- Kao i u svakom demokratskom drustvu, ne mozete imati apsolutno slaganje svih o svemu. U svakom drustvu u Evropi postoje i ekstremisti koji ce se uvek svemu protiviti. Zao mi je sto to moram da kazem, ali gospodin Demaci spada u tu kategoriju. On je vec prethodno odbio da ide u Rambuje i sam je sebe iskljucio iz tog procesa. To je mozda i posledica njegove biografije, jer nakon 28 godina provedenih u zatvoru covek zaista ogrubi i postane nesklon bilo kakvim kompromisima. Zato smo se ambasador Hil i ja saglasili da nastavimo da razgovaramo samo sa onima koji su spremni da prihvate kompromis. Ali Demaci, ipak, nije bio usamljeni pojedinac nego politicki predstavnik "OVK". Kako se sada ta oruzana frakcija odnosi prema predlozenom sporazumu?
- OVK je donekle podeljena. To je, uostalom, i razumljivo, jer potpisivanjem sporazuma ta formacija treba prakticno da prihvati da bude razoruzana. A to je za njih sustinska odluka; treba da prihvate da vise nece postojati. Ko su zapravo ljudi iz "OVK" koji su bili u Rambujeu i s kojima ste vi tamo vodili diplomatske pregovore?
- Svi ljudi iz OVK koji su tamo bili dolaze iz tzv. politicke direkcije te organizacije. Dakle, ne iz vojnog, nego iz politickog krila. U cemu se sastojao nesporazum oko pasosa tih ljudi? Ciji su oni uopste drzavljani?
- Neki od njih jednostavno nisu imali nikakva dokumenta i mi smo zato postigli "xentlmenski sporazum" sa vladom Francuske da im se omoguci da doputuju u Rambuje. Inace, mi smo posebno insistirali da na pregovorima u Rambujeu sa albanske strane mogu da ucestvuju samo ljudi koji su zaista gradjani Kosova. Sporazum, ipak, predvidja da deo pripadnika "OVK" bude preimenovan u pripadnike lokalne policije na Kosovu?
- Da, ali to vise nece biti "OVK". Oni ce prethodno morati da prodju profesionalnu policijsku obuku pod medjunarodnim nadzorom. Morace da se obuce da obavljaju policijske duznosti u demokratskom drustvu, sto je zaista bitno razlicito od onoga sto je "OVK" do sada cinila. Ko sada, po vasem misljenju, ima najveci uticaj medju kosovskim Albancima: Rugova, "OVK" ili neko treci?
- Rekao bih da se politicke strukture kosovskih Albanaca u sustini sastoje iz tri komponente: to su najpre stare strukture sa Rugovom na celu, sa jakim uporistem u vise od polovine te populacije, zatim opozicione stranke, koje se vecinom sastoje od ljudi nekada bliskih Rugovi, koji su se u medjuvremenu odvojili od njega i koji uglavnom podrzavaju "OVK", smatrajuci da je oruzani otpor neophodan za ostvarivanje politickog cilja i, konacno, imate trecu grupu koju sacinjava sama "OVK". Na Kosovu se i dalje svakodnevno kidnapuju i ubijaju srpski civili i policajci. Tokom poslednjih nekoliko meseci ubijeno je vise od 300 ljudi, od kojih su gotovo polovina policajci. Sta vi mozete da ucinite da se to zaustavi?
- Mi zaista zelimo da to prestane. Izricito smo zahtevali da vise nijedan civil i nijedan policajac ne bude ubijen. I, upravo to je razlog zbog kojeg insistiramo da se uz predlozeni politicki sporazum prihvate i odgovarajuci mehanizmi za njegovu implementaciju. Ja mislim da mi sada imamo odlican politicki sporazum, koji obezbedjuje jednak i posten tretman svima, ali ako on ne bude efikasno sproveden u delo problemi o kojima vi govorite bi se mogli nastaviti.
Vidite, ambasador Holbruk i predsednik Milosevic su zakljucili dobar sporazum, ali to nije bilo dovoljno da prestane ubijanje. Bas zbog toga su nam na Kosovu potrebne medjunarodne mirovne snage, koje ce obezbediti primenu ovog sporazuma. Na Kosovu su vec pocinjeni teski zlocini protiv civilnog stanovnistva. Da li sporazum predvidja nadleznost Haskog tribunala i za ove slucajeve?
- Da, u ovom dokumentu se nalaze izricite odredbe koje predvidjaju nadleznost Haskog tribinala za ratne zlocine i na Kosovu. To je nepodeljen stav medjunarodne zajednice. Napominjem da bi Haski tribunal mogao da sudi i Srbima i kosovskim Albancima ako su pocinili bilo kakav ratni zlocin ili zlocin protiv covecnosti. Kad govorite o "implementaciji", vi insistirate iskljucivo na prisustvu NATO-a. Zasto?
- Implementacija ima dve komponente, civilnu i vojnu. Za civilnu bi bili nadlezni OEBS i Evropska unija, dok bi u vojnoj u ime medjunarodne zajednice NATO imao vodecu ulogu. Ali, u tome bi ucestvovale i mnoge druge zemlje, koje nisu clanice NATO-a, kao na primer Rusija ili neutralna Austrija. Zelim da podvucem da bi to bile medjunarodne snage za uspostavljanje mira. Mi nikako ne zelimo da ovde vodimo agresivni rat protiv Jugoslavije; zelimo da pomognemo Jugoslaviji da se jedan dugotrajni konflikt okonca. A ako Beograd ne prihvati tu ponudu?
- Ako ne prihvati, izgubice mnogo. Propustice sansu za jedan izvanredan politicki sporazum i pokrenuce proces koji bi lako mogao da se zavrsi nezavisnoscu Kosova. Potpuno sam svestan znacaja ovoga sto vam govorim i znam da bismo u tom slucaju bili suoceni sa jednom potpuno novom situacijom, kao i da u medjunarodnoj zajednici sada postoji vrlo visok stepen saglasnosti o svemu sto bi se moglo dogoditi ukoliko Jugoslavija ne prihvati ono sto je predlozeno. Imate li vec neku predstavu o tome kakav bi mogao da bude odgovor zvanicnog Beograda?
- Danas sam imao sveobuhvatan razgovor sa Vukom Draskovicem i sticem utisak da u okviru jugoslovenske vlade postoje snage koje realisticno gledaju na ovaj problem i koje u osnovi ocenjuju ovu situaciju slicno kao i medjunarodna zajednica. To me, kao uostalom i razgovori koje sam imao sa pojedinim clanovima jugoslovenske delegacije u Rambujeu, uverava da ce na kraju ipak pobediti razum. Da ce jugoslovenske vlasti uvideti da je ovo za njih istorijska sansa da se ocuva integritet i suverenitet Jugoslavije, i sansa da se otarase problema koji sami jednostavno nisu u stanju da rese. Kazete: "to bi bio odlican politicki sporazum". Sta, zapravo, Srbija i Jugoslavija mogu time da dobiju? Predvidja li se, barem, ukidanje "spoljnog zida sankcija" i drugih ogranicenja koja su sada nametnuta ukoliko Beograd prihvati ono sto se od njega trazi?
- Osim samog mirovnog sporazuma, to bi svakako omogucilo povratak Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu: ukidanje sankcija, ukidanje restrikcija za letove jugoslovenskih aviona... Da li bi to usledilo automatski, cim se stavi potpis?
- Sto se tice EU, mi smo to jugoslovenskoj strani vec jasno predocili: do toga ne bi doslo automatski, vec na osnovu detaljno razradjenog plana. Recimo, istog momenta kada se stavi potpis avioni JAT-a bi mogli da polete prema evropskim destinacijama. Zatim bi se, korak po korak, uklanjale i preostale barijere. Ne mogu sada da govorim o svim detaljima, ali ponavljam da smo spremni da ucinimo sve sto je potrebno da se Jugoslavija vrati u OEBS, da razgovaramo o poboljsanju ekonomskih odnosa, o investicijama... Jednom recju, da se ukloni sadasnja izolacija Jugoslavije. Zar nesto slicno nije bilo obecano jos u vreme potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu. Ali, obecanje dato Beogradu nije ispunjeno.
- To nije tacno. Evropska unija je ispunila sve sto je obecala. Ali, Amerikanci su odmah potom uspostavili "spoljni zid sankcija". Formalno su prihvatili ukidanje jednih, ali su zato istog momenta uveli druge sankcije!?
- Ja govorim u ime Evropske unije i odgovorno tvrdim da je, ukoliko Beograd u potpunosti prihvati predlozeni sporazum, EU spremna da u periodu od nekoliko meseci sprovede u delo program koji bi znacio sustinsku promenu uloge i polozaja Jugoslavije u medjunarodnoj politici. Kako komentarisete mnogobrojne tvrdnje o navodnim razlikama izmedju americkog i evropskog pristupa tokom razgovora u Rambujeu?
- Nije bilo apsolutno nikakvih razlika medju nama. Medjutim, nesporno je da smo mi Evropljani svakako mnogo vise zabrinuti zbog nekih konkretnih posledica onoga o cemu smo tamo razgovarali. Jer, mi svi zivimo na istom kontinentu i u sustini svi smo veoma zainteresovani za pozitivan ishod tog procesa. Spolja gledajuci, neko je mozda mogao da stekne i takav utisak da postoje razlike medju nama, ali kada je rec o krajnjem cilju koji smo svi imali na umu, tih razlika zaista nije bilo. Kako ce izgledati nastavak razgovora zapocetih u Rambujeu i koliko ce to trajati?
- Sledeca konferencija ce svakako krace trajati. U sustini mi se sada vec priblizavamo samom kraju tog procesa zapocetog u Rambujeu. Ove tri nedelje pauze su svakako bile dovoljne obema stranama da razmisle i da se vrate pregovorima sa definitivnim "da" ili "ne". Kako cete vi posrednici iskoristiti ovu tronedeljnu pauzu?
- Za nas nema pauze, ambasador Hil i ja nastavicemo sa intenzivnim konsultacijama i susretima u Beogradu i Pristini. Vec sutra odlazim u Brisel na brifing u sedistu NATO-a, a zatim u Bec, radi konsultacija sa OEBS-om... U Makedoniji se vec gomilaju trupe za Kosovo. Vi govorite o intenzivnoj diplomatskoj aktivnosti na svim stranama. Ne vidi se jedino spremnost za uspostavljanje kontrole nad severnim delovima Albanije i granici prema Jugoslaviji, odakle se i dalje upucuju teroristi oruzje na Kosovo?
- Albanska vlada u Tirani nam je na diskretan nacin pruzala znacajnu pomoc ohrabrujuci kosovske Albance da prihvate plan. Ne mogu da govorim o svim detaljima, ali mogu da vam kazem da je Tirana do sada igrala konstruktivnu ulogu u tom procesu i da je podrzavala umerenu struju medju kosovskim Albancima. Sta bi se, po tom vasem optimistickom scenariju, dogodilo ako obe strane zaista prihvate ponudjeni plan Kontakt grupe i medjunarodne zajednice za Kosovo? Da li vi zaista verujete da bi kosovski Albanci sutra bili spremni da ponovo ucestvuju u radu Skupstine Srbije ili u radu saveznog parlamenta? - Tacno je da model koji predlazemo predvidja i ucesce Albanaca sa Kosova u radu Skupstine Srbije i saveznog parlamenta. Mi verujemo da bi to moglo da funkcionise. Da li ste o predlozenom planu konsultovali i Crnu Goru?
- Jesmo. Mi znamo da za Crnu Goru nije prihvatljiv model Kosova kao trece republike i stoga nismo ni insistirali na takvom resenju. Za nas je bilo zaista vazno da nicim ne ugrozimo ionako osetljiv balans unutar jugoslovenske federacije. Hoce li delegacija kosovskih Albanaca u republickoj ili saveznoj skupstini mozda opet imati pravo veta, kao sto su to jugoslovenske republike i pokrajine imale prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine?
- Ne. Nece. Imajuci u vidu negativna iskustva sa upotrebom prava veta u multietnickim zajednicama, takvo resenje nije predvidjeno. Ali, kao sto sam vec rekao, postojace neki specificni sistemi zastite interesa etnickih zajednica i manjina i njihovih interesa. Verujete li vi, zaista, da ce kosovski Albanci prihvatiti takav predlog, cak i ako im ne bude garantovan referendum o buducnosti Kosova nakon tri godine, kakav traze?
Postoji odredba u kojoj se kaze da referendum moze biti odrzan, ali on nece imati obavezujuci karakter. Mi, zapravo, govorimo samo o utvrdjivanju "volje naroda". Ali, u taj isti paragraf su uvrsteni i poznati principi Helsinske povelje o nepromenjivosti granica u Evropi osim na miroljubiv nacin. Mi, jednostavno, ne zelimo nikakve nove drzavne granice u Evropi. Sudbina vase bivse drzave, jugoslovenske federacije, je mozda i najbolji primer kako uspostavljanje novih granica ne mora uvek biti na dobro naroda... Kako ocenjujete doprinos jugoslovenske delegacije na pregovorima u Rambujeu?
- To su sve vrlo kompetentni ljudi koji su odlicno radili svoj posao i sa kojima smo vodili odlicne pregovore. Za nas je bilo mnogo jednostavnije raditi sa jugoslovenskom nego sa albanskom stranom. Jugoslovenska strana je bila veoma koherentan tim, dok je albanska strana bila prvi put u Rambujeu u tom sastavu. Iako je, na drugoj strani, jugoslovenski tim mnogo cesce govorio "ne".
Uostalom, mogu da kazem da je meni i sa ljudskog aspekta bilo, zaista, prijatno da saradjujem sa jugoslovenskim timom u Rambujeu.
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.