SPOMENICI NA KOSMETU

Zahtev Vilijamu Vokeru da omoguci strucnjacima obilazak sakralnih objekata

Tek pre desetak godina, i to posle pet decenija marginalizacije, zaborava i zapustenosti, ponovo je ozivelo interesovanje za sakralnu bastinu Srbije, narocito njenog jezgra rasejanog na juznoj teritoriji, Kosmetu. Zahvaljujuci duboko ukorenjenoj tradiciji prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i mnostvu entuzijasta - strucnjaka za tradicionalnu bastinu, koji su joj pomagali, moglo bi se reci da je zainteresovanost za manastire i crkve, bas sada, na kraju drugog milenijuma, dostigla vrhunac. To potvrdjuje i cinjenica da se poslednjih godina revitalizuju relativno brojna stara i grade se nova sakralna zdanja, a na izlozbama u zemlji i inostranstvu prikazuju se dela starih neimara i neprocenjivo bogatstvo eksponata sacuvanih pod njihovim krovovima. Izdaje se i niz publikacija o arhitektonskoj bastini.

Jedan od dogadjaja koji doprinosi osvezavanju dugo potiskivane svesti o neprocenjivoj vrednosti kulturne bastine bila je i godisnja skupstina Drustva konzervatora, u februaru u prostorijama Narodne biblioteke Srbije pod pokroviteljstvom Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture. Pored nagrada (3) i zahvalnica (5) najzasluznijim strucnjacima, organizacijama i privrednim rukovodiocima koji su radom i sponzorstvom omogucili konzervatorske radove, Olivera Kandic, predsednica Drustva konzervatora, obavestila je impozantan skup strucnjaka svih profila o rezultatima postignutim tokom 1998. na restauraciji, reanimaciji i konzervaciji kulturne ostavstine. Kao kljucna tacka moze se uzeti predlog arhitekte Danice Janjic da se ponove apeli Komitetu za svetsku bastinu UNESCO-a da tu uvrsti i ove spomenike kulture, navodeci da nije dobijen odgovor na predlog o manastiru Decani koji je poslat pre gotovo pet godina.

Niz kratkih osvrta i izjava objavljenih u dnevnoj stampi nije pruzio kulturnoj javnosti potpuniju sliku o stvarnom stanju spomenika kulture kod nas, pogovo o fruskogorskom kompleksu i Kosmetu, prostorima sa mnostvom dragocenih sakralnih zdanja s tragovima jedne od najstrasnijih "visih" sila, ratnih razaranja. Znatan deo strucnjaka misli da Fruska gora i Kosmet treba da budu, kao zone od posebnog znacaja, pod zastitom drzave i Komiteta za svetsku bastinu, da bi se sacuvale za buducnost. Kosmet posebno, jer vec nekoliko godina strucanjacima Republickog zavoda za zastitu spomenika kulture nije omogucen ni uvid, a pogotovo rad na tom prostoru.

I pored tragicnih istorijskih zbivanja na Balkanu posle Nemanjica i raspada Vizantije, kada je pod naletom osmanlijskih hordi, nastalo rusenje i unistavanje kulturne bastine tokom sledecih stoleca, nesto je ipak preostalo na tlu Srbije. Na ocuvanju tih ostataka dosta se radilo za vreme Kraljevine Srbije tokom dvadesetih i Kraljevine Jugoslavije tokom tridesetih godina ovog veka, da bi i to pola veka kasnije bilo potisnuto i zaboravljeno.

Tek 1976, prema Popisu spomenika kulture, pocelo se sa njihovom detaljnom obradom i valorizacijom. Kategorizacija i klasifikacija koje su izvrsili eminentni eksperti i saradnici Zavoda za zastitu spomenika kulture, kao zajednicku bastinu Srba, Crnogoraca, Albanaca, Turaka i ostalih etnickih grupa svih veroispovesti koje su zivele na tlu Srbije, zavrsene su 1986. godine.

Prema tim podacima, na Kosmetu ima 372 spomenika kulture koji datiraju od praistorije pa preko ilirske, rimske, turske, albanske, srpske i jugoslovenske epohe do danas. Tu spadaju 57 arheoloskih mesta, 24 grada i gradskih celina, 55 stambenih zgrada, 15 javnih zdanja, 161 sakralni spomenik, 10 strateskih objekata, tri privredne zgrade, 10 inzenjerskih gradjevina, 37 memorijalnih spomenika, tri katolicke crkve i jedna sinagoga. Sa nekoliko izuzetaka, vecina je u zapustenom stanju.

Najbriljantniji primeri srpske ostavstine na Kosmetu koje su stari neimari gradili od XIII do XVI veka su sakralna zdanja kojih ima 14: devet manastira (od kojih je pet sacuvano u celosti, dva delimicno i dva u rusevinama) i pet crkava (tri su sacuvane u celosti, a dve samo delimicno). To su sledeci spomenici (po opstinama) - manastiri: Pecka patrijarsija (Pec), Sv. Arhandjeli (Prizren), Visoki Decani (Decani), Gracanica (Pristina), Sv. Stefan (Mitrovica), Preobrazenje (Klina), Studenica hvostanska (Istok), Sv. Petar Koriski (Prizren) i Devic (Srbica). Crkve: Vavedenja (Lipljan), Bogorodice Ljeviske (Prizren), Sv. Spasa (Prizren), Sv. Bogorodice (Suva Reka) i Sv. Jeremije (Pec).

Na osnovu informacija o dosad preduzetim akcijama, dobija se utisak o neusaglasenosti stavova o tome koji su spomenici od prioritetnog znacaja i od koga i na koji nacin treba traziti njihovu zastitu. Vest o tome da ce Republicki zavod za zastitu spomenika kulture (ne pominje se Vlada Srbije) uputiti preko Interneta apel svetskoj javnosti, na srpskom i engleskom jeziku, da se spreci unistavanje ostavstine na Kosmetu, primljena je povoljno u nasoj kulturnoj javnosti. Upucen je i pismeni zahtev sefu Verifikacione misije OEBS-a Vilijamu Vokeru da omoguci odlazak i osigura bezbednost strucnjacima Zavoda prilikom obilaska kulturno-istorijske bastine na Kosmetu, radi utvrdjivanja stanja.

LEPOSAVA BASARIC