KRAGUJEVAC - ZIVI ZID

"Zastavini" radnici pokusavaju danonocnim bdenjem i radom u tri smene, bez prekida na znak uzbune, da svojim telima sacuvaju fabriku od razaranja. Ako ostanu bez fabrike, definitivno ce ostati i bez hleba

"Ovo je specijalno oruzje koje smo na brzinu smislili i nazvali ga 'zivi stit'. Sastavljen je od nasih tela. Nismo ni slutili da cemo doci u situaciju da 'Zastavi' ponudimo sebe." Ovako su, sazeto, radnici kragujevacke fabrike na svom zboru ispred upravne zgrade u ponedeljak, sestog dana bombardovanja, opisali svoj patent. U fabrickim halama radnici drze strazu 24 sata dnevno. I rade.

Tako se doslo do kraja. Gladni, bosi i zakrpljeni radnici "Zastave" ne zele da zive (ili izginu) po sklonistima, kao misevi u rupi. Izneli su svoje glave, jedino sto im je jos preostalo kao zalog za odbranu fabrike. Bez nje ni goli zivot ne vredi mnogo. Umirace se od gladi. Dok je "Zastava" radila, ceo Kragujevac je lepo ziveo. Kad je ova fabrika, zajedno sa celom zemljom pocela da propada, istu sudbinu podelili su i njeni radnici i njihove porodice. Stiglo se do prosjackog stapa. Taman kad su se ljudi ovde ponadali (osnovano ili ne) da ce krenuti nabolje, da ce se "Zastavina" vozila opet proizvoditi i prodavati, a oni se spasti gladi, pocelo je bombardovanje. Sve osim toga vec smo preziveli.

Svetu su poslate poruke da su Kragujevcani spremni na rizik. Bombardovanje fabrike znacice trenutnu smrt bar dve hiljade ljudi, koliko ih se dananonocno nalazi u halama. Zapadnoj javnosti verovatno tesko moze biti pojmljivo da ljudi zalazu zivote za fabriku u kojoj zaradjuju 45 maraka mesecno i to u boljem slucaju. U gorem, dok traju prinudni odmori, ne prime ni 25 maraka. "Branimo ono sto nam je jos ostalo, da nam ne sruse. To nije samo hrabrost, nego i potvrda da nam je ostalo samo to - ova fabrika nam je i otac i majka i dom i porodica. Mogu da nam sruse fabriku, ali zajedno sa nama", rekao je na pomenutom zboru Sreten Milicevic, predsednik Samostalnog sindikata "Zastave" i dobio zestok aplauz. Za bolju buducnost

Kad je pred mikrofon stao Milan Beko, predsednik Upravnog odbora "Zastave", koga Kragujevcani smatraju idejnim tvorcem "zivog zida", doziveo je prave ovacije. Petnaestak hiljada okupljenih ljudi (Bekova procena) skandiralo je "Beko, Beko, Miso, Miso". Na pitanje "jeste li se uplasili", zaorilo se "nismo". "Dosta nam je zlocina i pogroma. Mi od zivog zida odustati necemo. Ostacemo ovde da branimo ono sto nam vise niko popraviti ne moze ako se sad srusi i niko nece doci da svojim bombama donese koru hleba za nas i nasu decu. Nisu nam ostavili drugu alternativu, osim da ponudimo svoju krv i meso da postanu ziva meta za njihove bombe, umesto da gadjaju nasu fabriku", rekao je Beko. Potom je okupljenim Kragujevcanima, medju kojima je bilo i onih koji nikad nisu radili u "Zastavi", procitao poruku za svet "koji je poceo pazljivo da prati sta se desava ovde kod nas": "Mi, radnici 'Zastave' i gradjani grada Kragujevca, napravili smo zivi zid ljudi i na zvuke sirena koje su oznacile bombardovanje, nismo napustali fabricke hale, zeleci da na ovaj nacin stitimo ono u sta smo ugradili godine postenog rada, kako bi sebi i deci obezbedili bolju buducnost. Obavestavamo vas da smo ovde vec peti dan i da cemo i ubuduce, sve dok traju ratna dejstva, 24 sata dnevno ostati u krugu fabrike, na povrsini od 305 hektara, na 44. stepenu severne sirine i 20 stepeni i 55 minuta istocne duzine. U fabrikama 'Zastave', u 50 objekata, koji zauzimaju povrsinu od 120 pokrivenih hektara, zaposleno je 38 000 ljudi, pretezno u fabrikama automobila i kamiona, a jos 60 hiljada ljudi radi u pratecim industrijama. Zato zelimo da znate da ce napad na nasu fabriku znaciti direktnu smrt za hiljade ljudi i strahovit duhovni i materijalni gubitak za njihove porodice. Mi ne mozemo da shvatimo i prihvatimo objasnjenje vasih vlada da su napadi na privredne i civilne objekte, cak i skole i bolnice sekundarne, uzgredne pojave vojne akcije koja se preduzima protiv vojnih ciljeva.

Da li je moguce da se ma u cijim planovima smrt ma i jednog deteta bilo koje rase ili nacije moze smatrati uzgrednom pojavom za bilo koji cilj... Nazalost, posledice ove bestijalne akcije dugo bi opterecivale savest obicnih ljudi, jer jedino oni savest i imaju. Zato se vama i obracam, obicni ljudi, za pomoc i podrsku. Ne dozvolite da ovaj uzas zadesi covecanstvo na kraju drugog milenijuma i omogucite da u naredni udje ono sto je najljudskije u nama." Automobil F117 GTI

Dok je zbog trajao, pristizali su radnici iz drugih fabrika, kako iz Kragujevca, tako i iz drugih srpskih gradova. Podrsku kolegama pruzili su radnici "21. oktobra" i udruzenja Roma iz Kragujevca, fabrike "Petar Drapsin" iz Mladenovca, radnici Sombora, "21. maja" iz Rakovice, a "Karneks" iz Vrbasa poslao je 15 tona hrane. Javio se i poslovni partner iz Egipta da kaze kako strepi za sudbinu ljudi i fabrike. Radnik "Zastavine" kovacnice Radomir Stankovic pozvao je "sve kupce u zemlji, a posebno u inostranstvu da kupuju jer kovacnica kuje, a kovace i dalje, radimo za Istok i za Zapad - neka pogledaju oznaku ZK i znace da je to nase". Skup je tekao bez patetike i srceparateljnih fraza. Svi su se drzali uljudno i civilizovano. Skandiralo se "ne damo Zastavu", "Zastava-Srbija", "Grcka, Grcka", pomenuta je i "cizma fasizma" i cinjenica da "mi nemamo rezervnu domovinu". Na jednom od inace retkih transparenata pisalo je na engleskom "SAD odustanite, jos nije prekasno". Na predlog da se "razvije novi model Zastavinog automobila F-117 GTI" sa aluzijom na oboreni "nevidljivi NATO avion, nadovezao se prakticno i Milan Beko: "Kad smo u Ameriku izvezli 165 hiljada automobila, novom modelu smo u cast tog prijateljstva dali ime "florida". Mislim da to ime vise ne zasluzuju. "Zastava" ce dati novo ime ovom modelu." Na pitanje: "je 'l se slazemo", odgovoreno mu je "slazemo se". "Ostajemo i dalje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, dok traje agresija, jer niko nema prava da ubija toliko ljudi u jednom danu na jednom mestu. Podignimo ruke, neka nas cuju do Amerike - zivela 'Zastava'."

Medju prisutnima na skupu bilo je i puno "Zastavinih" veterana, koji su u njoj proveli prakticno ceo radni vek. Ruzica Nesovic, rodjena u kragujevackoj staroj radnickoj koloniji, sacekala je ispred bine Milana Beka da pohvali njega i radnike "Zastave" i da mu kaze kako je njena porodica u ovoj fabrici stekla 180 godina radnog staza. "Radila sam ovde 37 godina i dobila Orden rada sa srebrnim vencem, moj muz je sa 40 godina staza nosilac Medalje rada. Ovde su mi radili majka, otac i svekar. Sada radi moja cerka, a i sin, ratni vojni invalid bez noge, radi puno radno vreme", kaze za NIN Ruzica Nesovic. "Uopste ne idem u skloniste, ne plasim se. Ovo je nacin da ceo svet vidi sta se dogadja. Neka nas bombarduju, ali ce bar videti sta je Kragujevac uradio." Rizik je ocigledno ogroman, da Kragujevac ponovo udje u istoriju po masovnom stradanju. Njegovi gradjani podsecaju svetsku javnost da se moze ponoviti katastrofa iz Drugog svetskog rada, kad je za tri dana ubijeno 7 000 odraslih ljudi i 300 djaka. "Ovde se nalazi civilno neduzno stanovnistvo koje zeli da sacuva jedino svoje pravo na rad. A vi cete morati da pocinite ljudsku, humanitarnu katastrofu ako budete u ime laznih ciljeva demokratije dosli da porusite nase hale. Ceo svet su obisle slike iz Kragujevca i nas zivi stit. Podici ce se stitovi i na drugim mestima", porucio je Beko i opet doziveo ovacije.

Na kraju skupa je Radisa Urosevic, Kragujevcanin i popularni narodni pevac "za saksofonistu koji ce sigurno morati da nauci ovaj refren i pametice ga dok je ziv, otpevao refren pesme "Zivela Srbija". Posle su se gradjani vratili kucama, a radnici u "Zastavine" hale. Sve vreme trajao je znak za vazdusnu opasnost.

BILjANA STEPANOVIC