SVETSKE BERZE I KOSOVO

SAD i Velika Britanija trenutno profitiraju na kosovskoj krizi, jer investitori, bezeci od oslabljenog evra, daju prednost funti i dolaru. Glavne evropske berze su za sada relativno mirne jer veruju da ce se, uprkos buci i besu, NATO avantura brzo okoncati

"Ako bi ekonomski analiticari odlucivali o napadu NATO-a, taj sukob bi svakako brzo bio prekinut", kaze za NIN Milko Stimac, portparol Beogradske berze. To se prvenstveno odnosi na Evropljane cija zajednicka valuta od samog starta nije krenula dobro, a sada uglavnom pada u skladu sa eskalacijom situacije na Balkanu.

Ima analiticara koji tvrde da je za sada Kosovo samo jeftin izgovor za mnogo dublje probleme zajednicke evropske valute, ali ce svakako odluka o tome da li ce Evropska centralna banka smanjiti kamate i time dati impuls posustalim privredama, zavisiti i od razvoja dogadjaja na Balkanu. Grcke muke

Prve promene dogodile su se na deviznom trzistu gde investitori daju prednost funti i dolaru, a nervoza se polako siri i na berze - kako indeksi madjarske, poljske i bugarske berze padaju, novac se seli ka americkim drzavnim obveznicama, vecitim sigurnim pribezistem, doduse, s obespokojavajuce niskim kamatama. Na Atinskoj berzi akcije grckih kompanija vec su pale za 2,6 odsto iz istih razloga.

"Vidi se da prvenstveno ekonomski slabi Evropa, jer se sukob desava u njenom dvoristu. Verujem da vecina brokera uopste ne zna gde je Kosovo, ali kad vide da indeksi padaju, automatski beze iz tog podrucja", kaze Stimac.

Velike evropske berze za sada ne reaguju tako nervozno, kao one u neposrednom susedstvu Jugoslavije, a analiticari imaju oprecna misljenja o tome.

Rat je toliko tragican posao da je gotovo degutantno raspravljati o njegovim finansijskim implikacijama, ali je zaista zapanjujuce kako su evropska trzista slabo reagovala na udare NATO-a na Jugoslaviju, ocenio je "Fajnensl tajms" prosle nedelje.

Bez obzira na ono sto se desava na Kosovu, Jugoslavija nije ekonomski vazan region, kostatuje ovaj list. "Izgleda da su trzista postala suvise blazirana na zapadne vazdusne udare, jer veruju da su zemlje clanice NATO-a previse snazne da bi im se bilo ko mogao suprotstaviti."

Suprotno ovom, prilicno rasirenom misljenju svojih kolega, Sara Hog u tekstu objavljenom prosle nedelje u listu "Mejl on sandej" tvrdi da su evropska trzista reagovala suzdrzano, jer su skepticna prema pretnjama clanica Atlantskog pakta. "Budzeti su vazniji od Balkana", objasnjava ona. Evropski ministri finansija vise ce voditi racuna o izbalansiranim drzavnim kasama (koje diktira nova evropska valuta) nego o "momcima koji bi zeleli da se vise novca trosi na naoruzanje", tvrdi Hogova i prognozira da ce NATO verovatno vrlo brzo oglasiti da su "ciljevi vazdusnih napada postignuti" i poslati bombardere kuci. Tim pre sto ce izbeglice, i one zemlje na obodu Jugoslavije koje ih sada primaju, uskoro od NATO zemalja potraziti novac za hranu, odecu, smestaj, lekove, stanove i zastitu, objasnjava Hogova. Susedi na udaru

Zemlje Centralne Evrope koje sada najvise trpe zbog nesigurnosti u regionu, mogle bi imati i dodatnih negativnih posledica, jer kako ocenjuju strucnjaci "Oksford analitike", to bi moglo usporiti i prijem vodecih pet drzava u tranziciji u Evropsku uniju.

SAD i Velika Britanija za sada izgledaju najzasticeniji ali je situacija na Kosovu uzdrmala i trziste obojenih metala na Londonskoj berzi metala (LME) i neke americke berze. "Volstrit Dzornal" objavio je pocetkom nedelje opsiran tekst u kome se kaze da bi sukobi na Kosovu mogli imati direktnog uticaja na isporuke aluminijuma, cinka, olova i bakra, koji se proizvode u Jugoslaviji.

Iako na LME takvi potresi jos nisu registrovani, analiticari smatraju da bi obustavljanje isporuka iz Aluminijumskog kombinata u Podgorici moglo usloviti rast cena ovog metala na svim svetskim trzistima.

S obzirom na odnos Rusije prema bombarodovanju Jugoslavije, moglo bi se dogoditi, konstatuje isti list, da ova zemlja uskrati ili smanji isporuke paladijuma svetskim kupcima. "Berza zitarica u Cikagu vec je proslog cetvrtka osetila takav potres. Cena psenice pala je za 15 centi po buselu, odrzavajuci strah investitora da ce Kina i Rusija demonstrirati svoje politicko nezadovoljstvo obustavljanjem daljih narudzbina zitarica", kaze Stimac. To bi, objasnjava on, moglo izazvati prilicne probleme Cikaskoj berzi koja vec raspolaze velikim zalihama psenice i kukuruza.

Rusija je i kupac secera i mesa. Vrednost fjucersa (vrsta hartija od vrednosti) za secer vec je pala na Njujorskoj berzi kafe, secera i kakaoa, jer trgovci strahuju da bi Rusija mogla i vojno intervenisati u aktuelnoj krizi na Kosovu. "Ljudi se plase takvog razvoja dogadjaja i od jutros sam cuo najmanje tri izvora koji pominju ruski angazman", izjavio je "Volstrit dzornalu" jedan cikaski analiticar.

Americka administracija odmah je regovala na berzansku nervozu i odlucila da ubrza vec ranije dogovorene isporuke 3,1 miliona tona pomoci u hrani namenjene Rusiji. "Uskoro cemo imati velike kupovine svinjetine i govedine koja je namenjena kao pomoc Rusiji", smatra Leo Barns, broker na Cikaskoj berzi.

Zlato, poslednje pribeziste investitora u vremenima medjunarodnih kriza, zadrzalo je uglavnom stabilnu "predratnu" cenu, ali je simbolican rast njegove cene ipak pripisan kosovskoj krizi.

Kao sto razlicito tumace signale berzi, analiticari nemaju ni jedinstveno misljenje o tome da li ce se period deflacije, karakteristican za mirnodopska vremena, nastaviti, ili ce svet krenuti putem novog naoruzavanja i inflacije koja se pokazala kao vecni pratilac priprema za rat i velikih sukoba. "Slatki mali rat"

Donald Koks, predsednik "Haris investment menadzmenta" iz Cikaga, napisao je u subotnjem izdanju kanadskog "Glob end mejla" da sve zavisi od toga da li ce se sukob na Kosovu zavrsiti kao "mali simpaticni rat", kako su to zamislili oni koji su ga poceli.

Ako se pokaze da je ova pretpostavka NATO-a pogresna i da su Srbi sazdani od trvdjeg kamena nego sto se ocekivalo, nove kolicine naoruzanja znacice i povecanje izdataka za vojne budzete tih zemalja, konstatuje Koks.

"Iako neki generali NATO-a tvrde da su kopnene trupe na Kosovu neophodne, tesko je verovati da bi gospoda Klinton, Bler, Sreder i Sirak mogla da odluce da tamo posalju svoje marince ili pesadiju. Vrece za mrtve vojnike su mozda same po sebi jeftina roba, ali su za politicare preskupe. Pogotovu ako je vecini njihovih biraca prilicno nejasno koji su ciljevi tog rata", kaze Koks.

Nisu, medjutim, svi tako sigurni da ce huk oruzja brzo utihnuti. Vojni budzeti godinama su padali (britanski, na primer, za 22 procenta), a "mali ratovi" koji se poslednjih godina vode, pruzili su ponovo zlatnu sansu vojnoj industriji da se razmahne, tim pre sto se postojeci arsenal, pravljen za sukob masovnih razmera, pre svega sa Rusijom, pokazao kao neodgovarajuci.

"Za sada izgleda da odluke o ovom sukobu donose pre svega proizvodjaci oruzja i ratne opreme", kaze Stimac.

TANjA JAKOBI