NATO I EKOCID

U juznom Banatu pocele su da padaju crne kise, a beloglavog supa vise nema u kanjonu reke Milesevke

Devetog dana posle bombardovanja pancevacke rafinerije, u Pancevu ali i u Kacarevu, Banatskom Novom Selu, Mramorku, Kovinu, Skorenovcu pocele su da padaju - crne kise. U mestima juznog Banata, zavisno od pravca duvanja vetra, proteklih devet dana zabelezene su u vazduhu povecane koncentracije cadji, benzena, ksilola, toluola i ostalih supstanci, ali pancevacki Zavod za zdravstvenu zastitu nije osposobljen da ih meri. Pretpostavlja se da su sva ova hemijska jedinjenja prelazila dozvoljene granice. Proslonedeljne kise sprecile su da se pancevacki crni oblak siri brze ali zato su stetne supstance sa kisom brze prodirale u zemlju. Ugrozena je i Deliblatska pescara koja zbog obilja endemskih vrsta ima status prirodnog dobra.

- Uz dozvolu nadleznih, mi zelimo da odvedemo domace i strane strucnjake da vide Dunav, naftu koja plovi rekom, razorene rezervoare, pogodjenu Petrohemiju i Azotaru. Zelimo, takodje, da im pokazemo nase razorene nacionalne parkove, da sagledaju razmere razaranja. Nama su potrebni svedoci istorijskog trenutka kada je umrla svetska ekologija - kaze dr Vojislav Vasic, direktor Prirodnjackog muzeja u Beogradu.

Nasa zemlja bila je jedna od najznacajnijih zelenih tacaka Evrope zbog ocuvane prirode i bioloske raznovrsnosti, kaze Vasic. Posle agresije NATO-a na Jugoslaviju pocece da nestaju sume koje pamte predledeno doba. Jer, ako rat stane, vec sutra to nece zaustaviti kisele kise, najvece neprijatelje suma. Sa nestankom suma nestajace i sumske zivotinjske vrste.

Iako je povrsinom mala zemlja, Jugoslavija je po bogatstvu flore i faune u evropskom vrhu. Na teritoriji SRJ zivi oko 4 300 vrsta visih biljaka i oko 15 000 zivotinjskih vrsta, kaze dr Slobodan Vucicevic, profesor Sumarskog fakulteta u Beogradu. Nase bogatstvo uvecavaju i 1 064 zasticene biljne i zivotinjske vrste za ciji opstanak je zainteresovan ceo svet.

Od bombardovanja avijacije NATO-a ne beze samo ljudi. Medju prvima nestaju retke vrste. Tako je, medju prvima, nestao i beloglavi sup. Nema ga vise izmedju Zlatibora i Zlatara, tacnije, u kanjonu reke Milesevke. Biolozi i lovci vec su primetili velike seobe zivotinja. Divljac iz Srbije primecena je, cak, na jugu Makedonije.

Nebo nad Jugoslavijom prezasiceno je produktima sagorevanja. Stvorena je tzv. stabilna struktura aerozagadjenja. Sagorevanjem samo 1 000 litara benzina u atmosferu odlazi 96 kilograma ugljen-monoksida, sest do osam kilograma azotnih oksida, cetiri do pet kilograma sumpornih jedinjenja i 50 miligrama olova. Sve ove materije su izuzetno opasne po zivi svet, a kako sve ono sto ode u atmosferu nalazi nacina da se vrati na zemlju, prave posledice po biljni i zivotinjski svet tek treba ocekivati, zakljucuje dr Vucicevic.

Sam po sebi, NATO je najveci svetski ekoloski zagadjivac cijem je ekocidnom dejstvu, vec 35 dana, izlozena i SRJ.

Profesor sa beogradskog Fakulteta politickih nauka dr Vukasin Pavlovic kaze: - Samo za jednosatnu misiju aviona F-16 utrosi se 3 400 litara goriva sto, cak, i veoma aktivan vlasnik automobila na Zapadu ne potrosi za dve godine voznje. Jos vise uznemirava podatak da Pentagon za svoje godisnje redovne operacije potrosi kolicinu goriva koja bi zadovoljila celokupno snabdevanje javnog prevoza u Americi za 15 godina!

A gde su ekoloske stete od bombardovanja? Moze li se to, uopste, izracunati?

D. JOVANOVIC