U cemu je razlika izmedju Mauthauzena, Mi Laja, Srebrenice i Novog Sada? Pa, pre svega u tome sto je Novi Sad, kao grad od 300 000 stanovnika, daleko veci od svih pobrojanih mesta zajedno! Zatim, i po tome sto je u Novom Sadu primenjena zaista originalna, visoko sofisticirana, tehnologija masovnog ubijanja civilnog stanovnistva:
- najpre su poruseni svi mostovi na Dunavu, kako bi zrtve bile sprecene da pobegnu sa stratista;
- zatim su unisteni vodovodi i onemoguceno snabdevanje grada elektricnom energijom i tako prakticno onesposobljeno funkcionisanje bolnica i ostalih ustanova i komunalnih sluzbi koje bi mogle da pomognu stanovnistvu u nevolji;
- u medjuvremenu je danima sistematski bombardovana Rafinerija nafte u gradu, kako bi bile unistene sve zalihe goriva i mogucnosti za bilo kakvu proizvodnju naftnih derivata, neophodnih za masovnu evakuaciju stanovnistva;
- konacno je usledio odlucujuci udar, zamisljen kao zavrsni cin operacije kojom ce biti efikasno unisten svaki oblik ljudskog zivota - zestoko, najzesce do tada, bombardovanje preostalih skladista sirove nafte na obodu grada (koja su rakete sve do tog trenutka brizljivo zaobilazile!), buduci da se prilikom dugotrajnog sagorevanja te masne crne tecnosti, ispumpane iz busotina na vojvodjanskim oranicama, nad gradom razvija najveca moguca koncentracija smrtonosnog sumpordioksida, dima i cadji; masovna smrt ljudi, prouzrokovana otrovnim gasovima, u ovom slucaju nije, kao na nekim ranijim masovnim gubilistima, trebalo da nastupi trenutno, vec usporeno, kako bi se zrtve danima bespomocno gusile i umirale u nastrasnijim mukama...
A, onda je, povrh svega, kao kruna ove sistematski i do tancina razradjene operacije, razorena i Novosadska televizija, da bi se sprecilo da slika o svemu sto je tamo ucinjeno bude emitovana u svet!
Nakon zlocina monstruoznih dimenzija u Novom Sadu, kojem su prethodile slicne akcije u Pancevu i Beogradu, gde je takodje bombardovana rafinerija, industrija petrohemijskih proizvoda, fabrika azotnih djubriva i mnostvo drugih industrijskih pogona i ostalih ciljeva pogodnih za ispustanje otrovnih gasova na gradske cetvrti, za unistavanje vode i vazduha, i nakon toliko do sada vec izvedenih drugih operacija sistematskog i masovnog ubijanja ljudi u Pristini, Aleksincu, Valjevu, Cupriji, Cacku, Krusevcu.., beskrupuloznog obrusavanja na kolone nemocnih izbeglica, putnike u vozovima, autobusima, na slucajne prolaznike po gradskim ulicama, krvavih "kaznenih operacija" nad ljudima koji rade u medijima, vreme je da se ozbiljno razmislja o odgovarajucoj kvalifikaciji za ovo sto se upravo dogadja.
To vise nije obican genocid, kakav poznaje ljudska istorija, narocito istorija Evrope u XX veku. Nacisti su, uglavnom, selektivno ubijali i pri tome koristili srazmerno male i primitivne gasne komore; trebalo im je vise godina za ubijanje odabranih zrtava. Ovi to cine neselektivno, a tehnoloski daleko savrsenije; ubijaju pre svega stanovnistvo dvomilionskog Beograda i ostalih velikih gradova u Srbiji, cime se obezbedjuje veca efikasnost i brzina. A cini se da najvise uzivaju u ubijanju stanovnika u gradovima sa visenacionalnom populacijom!
Nema sumnje da to nije ni obicno etnicko ciscenje; klasicne forme etnickog ciscenja, kakvo je u skorije vreme svet imao prilike da vidi u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, ili na Kosovu, narocito ono koje su donedavno sprovodili pripadnici fanaticnih kosovskih Albanaca na teritorijama pod kontrolom takozvane OVK, na kojima nije bilo mesta ni za jednog zivog Srbina, osim onih po zatvorima koji su cekali da budu streljani, bilo je po formi primitivno (puska, noz...) i posledicilo je ipak samo skromnim rezultatima u odnosu na ovo sto se sada odvija.
Stoga se mora biti iskren i priznati da bi broj Srba koji su u novije vreme pobijeni u Hrvatskoj, u Bosni ili na Kosovu, mogao na kraju ispasti cak i neznatan u odnosu na broj pripadnika srpske populacije koju je NATO sada krenuo planski da ubija. Ali, izmedju onoga sto je do sada vidjeno, i ovoga sto se trenutno desava, postoji jos jedna primetna razlika: NATO je otisao mnogo dalje od svega vec vidjenog i sada, sistematski i uporno, ubija i sve pripadnike drugih etnickih zajednica - kosovske Albance, vojvodjanske Madjare, Hrvate, Rumune, sanxacke Muslimane-Bosnjake, Bugare, Rome, odnosno sve koji na ovom tlu i dalje zive zajedno sa Srbima!
Maskirajuci se "moralnim razlozima" i navodnom resenoscu da zaustavi "etnicko ciscenje na Kosovu", NATO je krenuo da sistematski unistava i ubija celokupno stanovnistvo jedine preostale visenacionalne zemlje na Balkanu, a za glavne pomagace u tom poslu i izvodjace najkrvavijih radova na terenu angazovao je upravo one kosovske Albance, pripadnike "OVK", koji su se prethodno pokazali kao najmilitantniji i najfanaticniji pobornici i realizatori - etnickog ciscenja!
Tako dolazimo i do pitanja, za koje bi razuman covek rekao da je u civilizovanom svetu gotovo bespredmetno: moze li zlocinac, ili saucesnik u ranije pocinjenom zlocinu, sam sebi dodeliti pravo da bude moralni sudija, i - povrh toga - sebi jos dati za pravo da po sopstvenom nahodjenju kaznjava druge zbog toga sto su, navodno, pocinili zlocin istovetan onome koji on vec ima na dusi? Medjutim, generali okrvavljenih ruku poput Veslija Klarka, i njihovi nalogodavci, srljaju sve dublje u ponor, ne shvatajuci, izgleda, da se vec pocinjeni zlocin ne moze prikriti i zataskati novim, jos vecim zlocinima. Ali, ako se ostavi po strani cinicna retorika onih koji sada ubijaju sirom Srbije i Crne Gore, sedam dana u nedelji, 24 casa dnevno, i ako se pazljivo analizira sistem ubijanja koji su ocito negde razradili neki stratezi i politicari, zakljucci su vec vidljivi: "dobri momci" su samo kosovski Albanci - poslusni sledbenici svojih sunarodnika prekaljenih u prethodnim akcijama etnickog ciscenja na Kosovu, koji pred kamerama uporno ponavljaju - "nikad vise sa Srbima". Svi ostali, ukljucujuci Albance koji su ostali da zive na Kosovu, ili one koji su odlucili da se iz neveselog izbeglistva vrate svojim kucama, bice - tvrdi se - bombardovani i ubijani "dokle god to bude potrebno"... Za generale u NATO-u to, po svemu sudeci, znaci: dok se ne ispune ocekivanja ("dobrih") Albanaca, koji ne zele da imaju nista zajednicko sa Srbima. Narocito drzavu.
Ne zvuci li vam to odnekud poznato? Naravno, sve je vec vidjeno, samo sto su efikasnost tehnologije ubijanja i razmere zlocina sada tolike da ce oni koji prezive tome morati da odrede novo ime, jer su istorijska poredjenja u medjuvremenu postala zaista bespredmetna.
Stevan Niksic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.