Veliki uspeh sastanaka osmorice sefova diplomatije o kosovskoj krizi zaboravljen je posle svega dva dana, kada su tri "pametne bombe" greskom pale na ambasadu najmnogoljudnije zemlje na svetu
Najugledniji americki knjizevni casopis "Njujork tajms buk rivju" objavio je pre nekoliko godina kratku pricu koja bi poslednje godine 20. veka mogla da postane obavezna lektira u svim skolama krsevitog Balkana. Stariji, aristokratski gospodin odlucio je da zeni za godisnjicu braka kupi prilicno raskosan poklon, ali mu je ponestalo novca pa je odlucio da pozajmi od slavljenice. U toj neprilicnoj radnji zatekla ga je tasta i citava dirljiva, humana akcija je lagano izmakla kontroli. Na kraju tuzne storije, slavljenica razmislja o ubijenoj majci, uhapsenom suprugu i propaloj proslavi dok je saosecajno posmatraju radnici instituta za mentalno zdravlje. Citava prica nema nikakvo naravoucenije, ali pomalo podseca na bombardovanje kojim je trebalo spreciti humanitarnu katastrofu i stabilizovati Balkan. Autor se nije proslavio iako mu se komad igra na raznim svetskim pozornicama.
Pedeset dana kolateralne akcije ostavilo je za sobom oko 800 000 izbeglica, vise od hiljadu ubijenih civila i jedan mrtav sporazum, koji je nekada davno bio glavni izgovor za rat protiv Jugoslavije. U medjuvremenu, vesti o napadima na Jugoslaviju polako se premestaju u drugi deo dnevnika, gde megazvezde svetskog zurnalizma otkrivaju da postoje kaste u Indiji, droga u Kolumbiji i siromastvo u raznim africkim zemljama. Specijalni izvestaci najmocnijih svetskih televizija iz Stenkovca i drugih geopolitickih uporista nemaju s kim da podele tugu, jer u Makedoniju danima i nocima ne pristizu konvoji izbeglica sa svezim pricama o srpskim zlocinima. Iako se u zapadnim zemljama kao jedina izlazna strategija i dalje priznaje samo uspeh, nestabilne koalicije u Nemackoj, Italiji i nervozni poreski obveznici najskuplje vojne operacije u drugoj polovini 20.veka pokazuju zelju da se besmislena, smrtonosna video igra vec jednom zavrsi. Osmorica velicanstvenih
Po sklonistima diljem Jugoslavije i medju cuvarima mostova zrno optimizma pojavilo se posle sastanka osam najrazvijenijih zemalja u Peterburgu, na kojem su usaglaseni osnovni principi za resavanje kosovske krize. Osmorica ministara spoljnih poslova zatrazili su povlacenje vojnih, policijskih i paravojnih snaga i dolazak civilnih i bezbednosnih jedinica pod zastavom UN, ali nisu odgovorili na pitanja koliko vojske treba da se povuce sa Kosova i na koji nacin ce medjunarodna zajednica prisustvovati na najvaznijem delu planete.
Pozitivne vibracije sa pomenutog sastanka koje su ukazivale da je Zapad odustao od dolaska snaga NATO-a, a Rusija pronasla kompromis izmedju Beograda i 19 zemalja, prigusene su istog dana kada je americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt izjavila da NATO treba da bude srz mirovnih snaga i cinicno pozdravila priblizavanja Moskve zahtevima najrazvijenijih zemalja. Neimenovani americki funkcioneri, koji ocito nemaju sjajno misljenje o diplomatskim vratolomijama pomenute gospodje, rekli su nesto kasnije da sa Kosova treba da ode "dovoljan broj vojnika" i nagovestili da bi i Beogradu mogao da se ostavi dovoljan broj kako bi simbolisali suverenitet nad juznom pokrajinom. "Kada se jednom povuku, mozemo da razgovaramo i o njihovom ponovnom vracanju", rekao je Asosijeted presu "funkcioner Bele kuce". Ruski most
Strani analiticari su, ipak, posle jednog od stotinak istorijskih sastanka ocenili da obe strane gledaju na Rusiju kao na most preko "kojeg bi se doslo do resenja kroz UN kojim bi se ogranicila jednostrana dominacija NATO-a u evropskoj bezbednosti". Tajm-aut za deset miliona smrtnika trajao je do subote, 8. maja, kada su tri "pametne" bombe srusile i ruski most, pogodivsi najopasniju metu u Jugoslaviji. Sa vestima o rusenju kineske ambasade i ubistvu troje novinara, na diplomatsku akciju je stavljen svilen gajtan a strani analiticari su procenjivali da bi kosovski boj mogao ostati u senci novog hladnog rata izmedju Vasingtona i Pekinga. "Od svih zgrada u Beogradu, koje su mogle biti pogodjene greskom, NATO je, sa zavidnom preciznoscu, ispustio vodjene projektile na ambasadu drzave koja je mogla biti kljuc okoncanja politicke izolacije Jugoslavije", ocenjuje Rojters. U jednoj drugoj analizi te agencije, koju prenosi Beta, navodi se izjava predsednika Komiteta za obavestajnu sluzbu americkog Senata Ricarda Selbija koji je fatalnu gresku pripisao starim mapama Beograda iz 1992. godine, na kojoj nije ucrtana zgrada najmnogoljudnije zemlje na svetu.
U urnebesnim naporima da se biracima iz Juzne Dakote i Vajominga objasni kako su avioni uspeli da pogode ambasadu, navodi se da je NATO istrosio ranije pripremljene ciljeve pa je zatrazio od CIA da im pripremi nove mete, ali je, avaj, pomenuta institucija zbog nedostatka finansija ostala bez obavestajaca u Beogradu i bila prepustena starim mapama. "Greska je napravljena zbog velikog pritiska da se odrede dodatni ciljevi i zadovolji nezasita pohlepa NATO za prosirivanjem liste ciljeva", izjavio je nekadasnji potpredsednik americkog Saveta za obavestajne sluzbe Gregori Teverton.
Rimska "Republika" optuzila je u uvodniku "nesvesne ekstremiste" Klintona, Blera i Solanu, jer su pojacali bombardovanje upravo u casu kada je kosovska agonija krenula ka miru. "U casu kada je proces krenuo ka miru, NATO je s nebesa srucio pravi pakao na Srbiju. Ubijeni su civili i deca, a Kina, ponizena i sa srusenom ambasadom, preti da ce se usprotiviti kompromisu G8 i paralisati Savet bezbednosti UN, dok u Moskvi nacionalkomunisti preuzimaju inicijativu, a u Rimu se Rugova seta umetnickim galerijama", plasticno se u uvodniku rimskog lista objasnjava besmislenost i odredjena doza idiotizma kojom su inspirisani napadi na kinesku ambasadu, nisku bolnicu i ostale strateske ciljeve u kojima se smisljalo etnicko ciscenje, silovanje i ostala srpska nepocinstva.
Americki sekretar odbrane Vilijam Koen izjavio je da se ambasada nalazila na spisku objekata koji nisu ciljevi NATO-a, sto je na prilicno deprimirajucci nacin objasnilo da ce Atlantski savez unistavati Jugoslaviju sve dok mu politicari ne kazu suprotno. Bombardovanje kineske ambasade i izjave americkih i britanskih lidera da im je "zao" i da ce uciniti sve da se to ne ponovi, Peking je primio mandarinski mudro, odlucivsi se da postepeno pojacava pritisak na profesionalne distributere saucesca. Tako je turneja nemackog kancelara Gerharda Sredera, planirana kao petodnevna, radna poseta sa glavnim akcentom na ekonomiju, postala jednodnevni izlet na kome ce se, pre i posle svega, razgovarati o Kosovu. Emotivna vezanost Klintonove administracije prema 1,2 milijardi kupaca najnovijih americkih proizvoda mogla se videti u subotu u ponoc, kada je americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt dosla u kinesku ambasadu kako bi sat vremena objasnjavala koliko zali zbog tragicnog incidenta. Ona je tom prilikom, na sopstvenu inicijativu, dala intervju kineskoj televiziji, ali razgovor o americkom saosecanju nije emitovan. Ukrcavanje u Denkerku
Posto je specijalni ruski izaslanik Viktor Cernomirdin iznenada otputovao za Kinu, odakle je jednoglasno poruceno da treba obustaviti bombardovanje pre nego sto se postigne politicko resenje, beogradski kovaci svetskih zavera poceli su da pricaju o velikom saveznickom ukrcavanju u Denkerku. Nesto ozbiljniji ljudi izrazavaju skepsu da bi frigidni odnosi izmedju Istoka i Zapada i diplomatsko proigravanje preko Balkana mogli da znacajno produze rat, koji je vec prvog dana trajao predugo. Kolaps odnosa sa Kinom, koju u SAD vide kao glavnog strateskog partnera u sledecem veku, mogao bi da posluzi kao dobar izgovor za prekid rata u kojem su zbog izliva altruzima prema kosovskim Albancima poremeceni odnosi sa Kinom, Rusijom i ugrozen medjunarodni pravni poredak.
Umorni od blesavih objasnjenja za vojnicke podvige, poput masakra u Nisu i Vladicinom Hanu, zapadni mediji sve cesce postavljaju sasvim jednostavno pitanje - kako njihova vojska kani izaci iz balkanskog gliba. "Indipendent" pise da u svakom ratu postoji rizik pogadjanja civilnih ciljeva, ali da u ratu protiv SRJ greska gresku sustize, napominjuci da "najnoviji los proracun NATO-a preti da razrusi diplomatsku kulu od karata slaganu protekle nedelje". Zaustavite Rojters
Pokusavajuci da ucvrsti rasklimatanu medijsku apologiju neodbranjivog rata, britanski premijer Toni Bler pozvao je glavne urednike medija kako bi ih uputio u tajne ratnih reportaza, isticuci da uredjivacka politika prikazivanja "samo jednog groba kao ilustracije masovne grobnice predstavlja opasan put koji ide na ruku Srbima". Odgovarajuci na primedbe premijera da se ne treba drzati dokaza kao pijan plota, bivsi dopisnik Bi-Bi-Sija iz bivse Jugoslavije Martin Bel odgovorio je da je novinarima prilicno tesko da objasne zbog cega se najskuplja vojna masinerija sveta ponasa kao "banda koja nikako ne pogadja pravi cilj", dok je poslanik vladajucih levicarskih laburista Toni Ben istakao da se u javnosti stvara utisak da je vlada izgubila kontakt sa stvarnoscu". "Bombe i uvrede nas ne vode nikuda", rekao je Ben. Lako naoruzanje
U danima koji ce tesko promeniti svet, ali hoce Jugoslaviju, nase hrabro i mudro rukovodstvo povuklo je citav niz poteza dobre volje. Nekadasnji izaslanik nekadasnjih Ujedinjenih nacija Jasusi Akasi izjavio je posle susreta sa Slobodanom Milosevicem da predsednik SRJ zahteva da buduce mirovne snage za Kosovo budu pod okriljem UN i naoruzane samo lakim oruzjem za samoodbranu. "On je veoma cvrst u tom stavu. Milosevic smatra da tesko naoruzanje nije potrebno i da eventualna misija po velicini treba da bude slicna prethodnoj Kosovskoj verifikacionoj misiji, koja je imala oko 1 500 clanova", rekao je Akasi.
U poslednjih nedelju dana, jugoslovenske vlasti su oslobodile trojicu americkih vojnika, dozvolile lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi da "iz kucnog pritvora" skokne do Rima i popije espreso sa D'Alemom, Dinijem i papom, a zvanicnici NATO-a shvatili su da na svaki gest dobre volje treba odgovoriti prigodnim masakrom civila. Odluka da se vrati deo snaga sa Kosova i Metohije, jer su zavrsena dejstva protiv separatisticke Oslobodilacke vojske Kosova, u Vasingtonu i Londonu takodje je ocenjena kao "polumera" koja nikako nije dovoljna za okoncanje humanitarnog bombardovanja. Rusija je ocenila da je rec "o velikom koraku u dobrom pravcu", ali je Ministarstvo inostranih poslova izrazilo sumnju da ce destrukcija Jugoslavije biti obustavljena. Zvanicnici UN, organizacije pod cijom zastavom treba da se odigra epilog balkanske tragedije, demonstrirali su priguseni optimizam. "Ako povlacenje bude potvrdjeno, to bi moglo da bude smatrano kao pozitivan razvoj", izjavio je portparol UN Fred Ekart. Pozivajuci se na izvore iz Brisela, italijanski dnevnik "Korijere dela sera", koji se pokazao odlicno obavesten o jugoslovenskom ratu i miru, objavio je da se prekid bombardovanja i istinska diplomatska akcija moze ocekivati sedam do deset dana posle pocetka povlacenja srpskih snaga sa Kosova.
BATIC BACEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.