RAT I MIR

Na kraju drugog meseca bombardovanja, najmocnije zemlje su se ponovo nasle pred starom dilemom - pregovarati ili poslati vojnike na Kosovo

Gradjani Jugoslavije sa tesko prikrivenim nestrpljenjem prate radjanje novih mirovnih inicijativa, predloga i projekata i hiperprodukciju novih izaslanika, koji vec 57 dana traze hitna i diplomatska resenja krize. Balkanska skola postdiplomatskih studija, u kojoj svetski politicari svih kalibara izucavaju vestine pregovaranja na uzorku od deset miliona ljudi, ocigledno ima ogroman broj polaznika. Cini se da je od njih samo veci broj porusenih mostova, spaljenih autobusa i kolateralnih zrtava.

Jedan od svezijih mirotvoraca, sef grcke diplomatije Jorgos Papandreu nagovestio je da bi odluka o miru i ratu mogla da padne u sredu 19.maja u Beogradu, ali ni ljudi najbolje volje nisu bili spremni da poveruju u grcki optimizam jer predugo ucestvuju u antickoj tragediji. "Pitanje moguce obustave vazdusnih udara na SRJ najverovatnije ce biti razjasnjeno posle pregovora specijalnog ruskog izaslanika Viktora Cernomirdina sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem", izjavio je ruski diplomata Valentin Sergejev. I dok su jugoslovenski zvanicnici cekali ruskog misionara Viktora Cernomirdina, koji je prethodno u Helsinkiju obavio detaljne konsultacije sa finskim predsednikom i novim mirovnim posrednikom Martijem Ahtisarijem i zamenikom americkog drzavnog sekretara Strobom Talbotom, u blizinu albanske granice poceli su da ubrzano pristizu americki i britanski humanitarci sa stanovitim viskom naoruzanja. Vest da se u Albaniji smestila i megazvezda vudu-novinarstva Kristijan Amanpur nije ulivala previse optimizma u pacifisticke napore. Kopneni pakao

Prve sumnje u zivost diplomatskih inicijativa izazvali su humanitarni radnici, koji su upozorili da albanske izbeglice ne smeju docekati zimu u satorima kod Kukesa, sto je lucidne analiticare nagnalo da zakljuce da ce se na politicko resenje balkanskog krvoprolica malo sacekati. Citava prica o kopnenoj intervenciji pokrenuta je otkricima strogo nezavisnih medija da je britanski premijer Toni Bler blago frustriran zbog nespremnosti Bele kuce da posalje momke na Kosovo bez saglasnosti beogradskih vlasti. Londonski "Tajms" objavio je, zatim, da je Pentagon upozorio predsednika Klintona da ne moze da izadje kao pobednik u vojnoj akciji ako se ne angazuju kopnene snage, sto su narednih dana prenaglaseno demantovali zvanicnici mnogih zemalja Atlantskog saveza. Samo demantovanje imalo je za svrhu da se ideja o sletanju NATO-a ozbiljno razmatrala.

"Neka znaju da ih ovde ceka pakao. Narod i vojska su reseni da po svaku cenu odbrane Kosovo. Cenu, koju mi nudimo, oni ne mogu da plate... Tu, naravno, moraju biti uracunati i nasi gubici. Ali, ako oni ovde udju, moraju da znaju da nece opstati i da ce danima i mesecima umirati strasnom smrcu", odgovorio je general Nebojsa Pavkovic u intervjuu listu "Svedok", sto su svetske agencije pazljivo prenele.

Izmedju dve diplomatske ofanzive, general Majkl Sort izrazio je zaljenje sto politicari postavljaju oficirima suvise prepreka. Glavni operativac akcije NATO-a u intervjuu "Njujork tajmsu", jasno je stavio do znanja da treba direktno napadati strukture vlasti, ali i da ne treba izbegavati civilne objekte. "Verujem da, ako nema struje za frizidere, gasa za grejanje i kuvanje, ako ne mozes da ides na posao posto je srusen most, a sve vreme razmisljas sta sve jos moze biti pogodjeno, doci ce cas kada ces reci da to mora prestati", izjavio je kratkoumni general, a njegove kolege sacinile su novi humanisticki plan, koji je dirljivo nazvan "Zajednicki cuvar". Prema tom planu, na Kosovo bi trebalo da dodje cak 40 000 vojnika, sastavljenih od americke, britanske, francuske, italijanske i nemacke brigade, i bice dovoljno fleksibilna da ukljuci Ruse i ostale zemlje koje nisu clanice NATO. Italijanska udica

Militaristicki kermes, u kojem se iz dana u dan menjaju vojni ciljevi i smisao citave operacije, naterao je italijanske, nemacke i jos neke lidere da pokrenu ozbiljne pregovore. Svega nekoliko dana po bacanju kasetnih bombi u blizini Venecije koja je, prema pragmaticnim Amerima, ionako sklona padu, italijanski premijer Masimo d'Alema porucio je da mu se ne svidja sto njegovi gradjani sve cesce pecaju bombe i usudio se da sastavi prvi mirovni predlog od 24.marta.

Prema njemu, NATO bi obustavio bombardovanje pre povlacenja jugoslovenskih snaga sa Kosova, ali pod uslovom da Savet bezbednosti UN donese rezoluciju kojom bi bila predvidjena upotreba sile u slucaju da Beograd ne prihvati njenu realizaciju. Jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milosevic izjavio je da Beograd nece prihvatiti rezoluciju na osnovu tacke sedam Povelje UN, kojom se otvara mogucnost za upotrebu sile, vec na osnovu tacke sest, prema kojoj SRJ treba da da saglasnost za dolazak mirovnih trupa. Italijanski premijer je rimskoj "Republici" izjavio da vazdusna strategija "za sada ne daje ocekivane rezultate, osim neprestanih tragicnih dogadjaja", ali je odbacio mogucnost jednostrane obustave bombardovanja. "Ako Klinton ne zeli da posalje trupe, mora sve izvuci jednim hrabrim potezom. Smeniti generala Klarka, oprostiti se od gospodje Olbrajt, zamoliti vernog Blera da se ubuduce bavi Irskom i sazvati vasingtonsku konferenciju o Balkanu ...u duhu Berlinskog kongresa 1878", ocenjuje "Korijere dela sera".

Specijalni ruski izaslanik Viktor Cernomirdin je u ponedeljak, posle susreta sa spanskim premijerom Hozeom Marijom Aznarom, ocenio da nastupa odlucujuca etapa u regulisanju kosovskog konflikta. Aznar je, takodje, izjavio da ce naredni dani biti odlucujuci, pridruzivsi se armiji drzavnika koji se nadaju "miru cim se zavrsi rat". U svetskom javnom mnjenju se, ipak, kristalisalo uverenje da ce mir nastupiti do kraja juna ili znatno kasnije, kad ljudi prestanu da obracaju paznju na sirene, bombe i unistavanje. Ozbiljniji analiticari smatraju da je sredinom maja postalo jasno da se sva balkanska pitanja prelamaju preko jednostavnog pitanja - da li vodece zemlje NATO-a zaista zele da rese kosovski problem ili su u medjuvremenu odlucile da prosire svoje humanisticke aktivnosti. Sve, dakle, zavisi od spremnosti Zapada da pregovara sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem ili ne. Cernomirdinove ponude

Zvanicni mediji su, svega desetak dana posle sastanka Grupe 8 u Petersbergu, poceli da prenose izjave predstavnika savezne vlade, JUL-a i ostalih institucija koji su ocenili da se moze razgovarati na osnovama principa sa tog sastanka. Iako je lider radikala i potpredsednik vlade Vojislav Seselj porucio gradjanima preko RTS da treba izdrzati i izdeklamovao spisak domacih izdajnika, vec sutradan mu je Srpski pokret obnove ostro odgovorio da brani Kosovo kao sto je nekada branio Krajinu i porucio gradjanima da treba izdrzati radikale. Neki drugi delovi establismenta odlucili su da sacekaju Cernomirdinove ponude. Sama odluka da se zapocne kampanja protiv opozicionih stranaka, za koje vlasti uporno govore da su marginalne i bez ikakvog uporista u narodu, mozda upucuje na to da trojna koalicija lagano zavrsava stanje rata i ozivljava visestranacki zivot. Finska karta

U analizi agencije Rojters navodi se da je Beograd odgovorio na svih pet zahteva medjunarodne zajednice, ali je problem sto se odgovori ne dopadaju zvanicnicima NATO-a, koji posle sedmonedeljne operacije pred sopstvenim finansijerima iznose samo uvecavanje broja izbeglica i civilnih zrtava. Zato se u Vasingtonu i Londonu iskreno trude da uspore diplomatske inicijative koje bi mogle da na Kosovo donesu mir, ali ne i snage NATO-a. Zamenik americkog drzavnog sekretara Strob Talbot je, prema pisanju pariskog "Monda", zatrazio da glavni pregovarac bude Marti Ahtisari, jer je Bela kuca iznenadjena manevarskom slobodom koju je sebi dopustio generalni sekretar UN Kofi Anan. Ovaj potonji je zgresio kada je imenovao Karla Bilta za svog izaslanika, koji je javno kritikovao intervenciju NATO-a i izneo niz neprihvatljivih predloga za resavanje krize. Ananu se zamera i to sto je na Balkan poslao visokog komesara za ljudska prava Meri Robinson, koja je izjavila da bi NATO morao odgovarati za ratne zlocine zbog ubijanja civila. Ubacivanje Ahtisarija u igru, jedan zapadni diplomata povezao je sa svojevremenim izvestajem Helene Rante o navodnom masakru u selu Racak, posle kojeg nikome nista nije bilo jasno sta se to dogodilo u tom selu, ali su i Srbi i Albanci mogli da pronadju povoljne delove.

Urugvajski predsednik Hose Marija Sanginoti smatra da se koreni kosovske i svih buducih kriza, kojih ce sigurno biti prema potrebama medijske i vojne industrije, nalazi u tugaljivom saznanju da svetsko vodjstvo danas "prebrzo trci, a presporo misli". Za utehu ovdasnjim herojima, koji prolece leta gospodnjeg 1999. provode po brojnim skrovitim mestima, moze da posluzi izjava jednog od najvecih americkih pisaca ovog veka, Artura Milera, koji je javno lamentirao nad Ruzveltom: "Klinton i Bler previse su laki, stalno menjaju izjave, umesto da menjaju strategiju", izjavio je pisac, koji je nekada davno dobio Pulicerovu nagradu za delo "Pogled sa mosta".

BATIC BACEVIC