2526, maj 27 1999

NEDELJNIK

VEK KOJI JE POJELO LICEMERJE

Svaki dan srece te ljude koji se pitaju: gde se moze kupiti "smederevac"? (Za one koji su zaboravili ili one koji uopste za "to" nisu ni culi, objasnjenje da se radi o peci na drva i ugalj koja je otisla iz nasih gradova sezdesetih.) Narod oseca: Srbe ceka teska 2000. zima.

Americki predsednik i kompanija kojima je propao "blickrig", krenuli su u odmazdu. Prosto, za sve njihove gluposti Srbi ima da plate i nece biti toga sto nije "vojni cilj" ili bar "linija snabdevanja". U poslednje dve nedelje glavna meta je elektroenergetski sistem. To Srbe, posebno u gradovima, dovodi do najmucnijeg stanja. A neke bolesnike kosta i zivota.

A bas je ovih dana upravo sto godina kako je umni, humani i reklo bi se optimisticni deo (zapadnog) drustva resio da nesto ucini da rat u DzDz veku ne bude stanje u kome ubijanje ljudi i unistavanje dobara nema ogranicenja. U Hag su tada (od 18. maja do 29. jula 1899) dosli predstavnici 26 drzava i sastavili tri konvencije. Osam godina kasnije (1907) odrzana je i druga haska mirovna konferencija, sa vec 45 zemalja ucesnica. Rezultat: usaglasenih 13 konvencija i jedna deklaracija. Na tome se, naravno, nije stalo.

Znacajnim istorijskim pricama, za ovu priliku, valja dodati da su "Srbija i Crna Gora ucestvovale na ovim konferencijama", a ironija njihovog sadasnjeg polozaja je da danas, kao SRJ, u vreme "znacajnog jubileja", mogu najdirektnije svedociti o dostignucima tada u Hagu utemeljenog "medjunarodnog pozitivnog prava".

Zakljucak je tuzno jasan: napor koji je trajao citav vek slabo je uticao na ljudsku prirodu, a sigurno nije nista izmenio u logici ponasanja sile. Napad 19 zemalja NATO-a, najmocnijeg vojnog saveza na kugli zemaljskoj, odigrava se uz krsenje Povelje UN, medjunarodnog prava, ustava zemalja napadaca, statuta same organizacije, protivno javno izrecenim stavovima, dobrim obicajima i bez trunke moralnih obzira.

Oni vecnici iz Haga ne bi verovali svojim ocima. Sve se ovo desava naocigled svetske javnosti. Pravo je tako dozivelo zdravom razumu neshvatljiv civilizacijski pad. Nista nije tajna, malo sta je sporno, ali protiv sile se krajem DzDz veka pravnim sredstvima jednostavno ne ide.

NATO je podigao banalne kulise i pustio u rad opskuran mehanizam. Postoji covek koji se zove portparol i zaduzen je da laze. Ovako: pred milionima gledalaca sirom sveta u kadru dekorisanom ratnim zastavama, on "odlucno odbija" da je NATO danas gadjao putnicki voz, autobus pun putnika, traktore sa izbeglicama, bolnicu, kuce u malom gradu ili ambasadu. Sutradan svi znaju da je portparol lagao. Ali ne, on ne pocrveni. (Baron Minhauzen ne bi kod Yejmija Seja mogao biti ni vrtlar.) Portparol, dakle, "prizna": jeste, ali - greska je, ljudi! Rat je to. Kao da prica o tornadu ili zemljotresu. I mormalna dilema je solvirana. Pravno, pak, stotine "greskom" mrtvih i hiljade ranjenih civila je - "usputna steta". Milioni ljudi na Zapadu u svojoj hladnoj bezosecajnosti, kao u onoj prici, uopste ne vide "da je portparol go". A trebalo je i puna dva meseca da se jedan profesionalac novinar (vredi zabeleziti ime: Eudjenio Skalfaro iz rimske "Republike") zagrcne pred tolikim nesuvislostima i krikne: "Svaka rec tog imbecila (odnosi se na Yejmija Seja) jednaka je izgubljenoj bici. Otpustite ga, za ime boga!"

Medjutim, zivot nije bajka. "Goli portparol" jase dalje. Laz i nekontrolisano nasilje su i dalje glavni NATO-aduti u ovom (inace neobjavljenom) ratu. A pocetkom veka, 1912. i 1913, Karnegijeva fondacija je na Balkan slala komisiju da vidi i opise strahote balkanskih ratova. Celom svetu za nauk, verovalo se. Francuski senator baron d'Esturnel de Komstan, inace predstavnik svoje zemlje na obe haske konferencije, doneo je izvestaj pun "zalosti i cudjenja", ubedjen da se to "nikad ne moze zaboraviti". Baron je ubelezio i ukor Evropi sto je u ovoj regiji potrosila "stotine milijardi" za povecanje vojnih arsenala, umesto da je pomogla "pri gradnji puteva, recnih kanala, skola, laboratorija, muzeja, bolnica".

Baronu ni tada (a 1914. vec kuca na vrata) nije bilo na kraj pameti da ce njegovo "civilizovano cudjenje" pasti u duboki kal i krv dva svetska rata i da ce se balkanske brutalnosti pred evro-americkim "dostignucima" ukazati kao decja igra. A evo i sad, na kraju DzDz veka Zapad, opet na Balkanu, drzi novi visi kurs prakticne nastave o bezakonju, brutalosti i utiranju i elemenata humanosti. Ne samo da ni vek kasnije Zapad "ne gradi puteve, recne kanale, skole, laboratorije, muzeje, bolnice u balkanskoj regiji, nego i ono sto je jedan mali balkanski narod uspeo da podigne, sada Zapad sam - besomucno razara.

Da li razbijanje transformatora, rusenje dalekovoda i bacanje grafitnih bombi moze biti "legitiman cilj"? I laiku je jasno da ne moze. "Napadi na elektroenergetski sistem izricito su zabranjeni Dopunskim protokolom I koji je nasa zemlja ratifikovala pre vise od dve decenije", obrazlozice profesor medjunarodnog prava Milan Paunovic. Ali Karnegijevi i D'Esturnelovi potomci u svom licemerju mogu da odluce da ne citaju protokole. Oni ni u snu sebe ne mogu da vide na sudu. Sta bi danas rekao blazeni baron? Isto sto i Sirak i Vedrin?

A Srbi vec u maju znaju da ce im 2000. zime od vece koristi biti stari dobri "smederevac" nego svi zakoni ovoga sveta. Jer nas su, u stvari, lagali: Liberti Valansa nikad nije stigla ruka pravde. On je bacio bombu na Hirosimu, sravnio sa zemljom Drezden, posipao napalmom Vijetnamce, pomorio sto hiljada iracke dece, a sada nocima leti nad Jugoslavijom...

Slobodan Reljic



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.