HASKI TRIBUNAL

Podizanjem optuznica Hag je nase rukovodstvo iskljucio iz direktnih pregovora o Kosovu. O njemu ce, izgleda, odlucivati velike sile kao nekada na Berlinskom kongresu

U prosli cetvrtak, kada su NATO bombarderi izrucivali svoje smrtonosne tovare na gradove sirom SR Jugoslavije i Srbije, sa narocitom "revnoscu" na Kosovu i Metohiji, napokon se oglasio i Haski tribunal. Ali ne da prst pravde uperi u alijansu koja 70 dana zaredom sprovodi besomucnu i nelegalnu agresiju na jednu suverenu zemlju, vec na drugu stranu - u najvise rukovodstvo SRJ i Srbije, dajuci tako i svoj doprinos svojevrsnom paradoksu o krivcima i nevinima u balkanskoj drami.

Tog dana, bas uoci dolaska medjunarodnih posrednika za Kosovo u Beograd, zapadnog - Finca Martija Ahtisarija i ruskog - Viktora Cernomirdina, koji su sa predsednikom Milosevicem trebali da usaglase plan za resavanje kosovskog problema na principima G-8, tuzilac Medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji Luiz Arbu podigla je optuznice protiv predsednika SRJ Slobodana Milosevica, predsednika Srbije Milana Milutinovica, potpredsednika savezne vlade Nikole Sainovica, ministra unutrasnjih poslova Srbije Vlajka Stoiljkovica i nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanica, jer, kako kaze, "postoji kredibilna osnova za verovanje da su optuzeni krivicno odgovorni za deportaciju 740 000 kosovskih Albanaca i ubistva vise od 340 identifikovanih kosovskih Albanaca".

Podrska

Da nista nije slucajno vec da je islo odredjenim i sinhronizovanim tokom pokazuju dogadjaji na relaciji Hag - Vasington. U Vasingtonu je nedavno boravila Luiz Arbur, gde je dobila punu podrsku da u istrazi "zlocina" na Kosmetu ide "do kraja". Primili su je najvazniji ljudi administracije i prvaci Kongresa. Dobila je i "informacije" koje je trazila a Senat je, uz to, odobrio i dodatna sredsta za finansiranje tribunala.

Tenzija je podignuta dan pre nego sto ce iz Haga, posredstvom Si-En-Ena i neizbezne Kristijan Amanpur, biti najavljena optuznica, kada je americki Senat izglasao rezoluciju kojom se trazi "rigorozna istraga o zlocinima na Kosovu" i podizanje optuznice protiv odgovornih lica "bilo o kome da se radi". Grupa kongresmena je tog istog dana zatrazila od Klintona da Vasington pruzi svu nuznu pomoc sudu u Hagu, kako bi se istraga o Kosmetu dovela do kraja.

Preduzimljivi tuzilac Haskog tribunala je otisla i korak dalje, pa je najavila i istragu zlocina u Hrvatskoj i Bosni, prema istim licima koja je sada optuzila. Americki dnevnik "Njujork tajms" nije odoleo da jetko prokomentarise da ako se sud za ratne zlocine u Hagu nada da ce biti vidjen kao nepristrasni arbitar pravde, onda svoju optuznicu protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica mora da spari istim potezom protiv hrvatskog predsednika Franje Tudjmana.

"Klintonova administracija, koja je zakasnelo ponudila Haskom sudu kljucne informacije o Milosevicu, treba sad istom sudu da kaze i ono sto zna o Tudjmanovim vezama sa hrvatskim snagama koje su pocinile zlocine u Bosni. Nije jasno da li administracija moze da smogne moralnu snagu i omoguci sudu da optuzi svog korisnog saveznika. Hrvatski aerodromi i luke su od vitalnog znacaja za mirovne operacije NATO-a u Bosni...", kaze se u komentaru "Njujork tajmsa".

Americka administracija je pokazala stanovitu azurnost po objavljivanju haske optuznice. Prva je zamrzla racune petorice optuzenih i raspisala poternice za njima. Istu revnost je pokazala i Svajcarska a verovatno ce to uciniti i druge zapadne zemlje.

Celishodnost

Ceo slucaj umnogome podseca na momenat kada je slicna optuznica podignuta i protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica. Jos tada sud se rukovodio ne samo plemenitom teznjom da pravda bude zadovoljena, a zlocinci kaznjeni, nego i razlozima trenutne "politicke celishodnosti". To mozda najbolje potvrdjuje izjava koju je povodom optuzivanja Karadzica dao Antonio Kaseze, tadasnji predsednik Medjunarodnog krivicnog suda. Uz uverenje da ce optuznica onemoguciti mirovne pregovore Zapada sa liderom bosanskih Srba, Kaseze je rekao: "Odluka predstavlja fundamentalni korak. Da vidimo ko ce sada sesti za pregovaracki sto s nekim ko je optuzen za genocid."

Ali, uprkos ocekivanjima na Zapadu da ce Beograd reagovati kontramerom i odbiti dalje pregovore, Milosevic je, bez velikih uzbudjenja, Cernomirdinu nacelno dao pristanak na plan G 8 i "loptu" vratio tamo odakle je i dosla.

Posledice su ipak neizbezne a po vidjenju profesora medjunarodnog prava Vojina Dimitrijevica, "velike sile su preuzele stvari u svoje ruke, ukljucujuci i Kinu, i preko nasih ledja resavaju sira pitanja. Sprema nam se nesto nalik na Berlinski kongres, gde cemo dobiti ono sto nam odrede."

I dok su celnici zemalja NATO alijanse pozdravljali odluku Haskog tribunala racunajuci da time dobijaju legitimitet za agresiju i bombardovanje SRJ koje nema uporiste u Povelji UN i medjunarodnom pravu, sa mnogih strana stizu optuzbe da je odluka Haga vise politicka nego pravna sa dalekoseznim posledicama po pregovore i resenja vaznog balkanskog problema.

Najzesce osude su dosle od domace politicke javnosti. Vlada Srbije je ocenila da je tuzilac Arbur "pokusala da optuzi nasu zemlju i narod i te lazi adresirala na imena najvisih drzavnih, vojnih i politickih rukovodilaca Jugoslavije...", tretirajuci optuznicu kao "jos jedan pokusaj da se od medjunarodne javnosti sakriju ratni zlocini koje cine Klinton, Bler, Sirak, Sreder, Solana, Klark i njihove mafijaske kamarile..."

Vuk Draskovic (SPO) optuznice kvalifikuje kao "politicku provokaciju i pritisak, sa ciljem da se miniraju mirovne inicijative". Slicnog misljenja je i predsednik Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic koji je izrazio sumnju "da ce Milosevic ikada stici u Hag", ocenivsi da Tribunal ima veoma mali ugled medju narodima na prostoru bivse Jugoslavije. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica smatra da se radi o politickoj, po nalogu izvrsenoj meri, jer se optuznica donosi u trnutku kada NATO vise od dva meseca sistematski cini zlocine protiv covecnosti krseci zakone i obicaje rata.

Ostro je reagovala i Rusija saopstenjem Ministarstva inostranih poslova u kome se kaze "da se tesko moze smatrati slucajnim i cinjenica sto je taj korak ucinjen upravo u trenutku kada pregovori o resavanju kosovske krize ulaze u najodgovorniju etapu...", uz opasku da tuzilac Arbur ispoljava zacudjujucu pasivnost pred ociglednim faktorom agresije NATO-a na SRJ.

"Nju nikako ne dotice pogibija stotine nevinih ljudi, rusenje ekonomske i socijalne infrastrukture drzave, ruiniranje spomenika, preteca ekoloska katastrofa. Zar nije stvar tuzioca da se pozabavi time odakle idu naredbe o nanosenju masovnih udara koji dovode do tako strasnih posledica?, istice rusko Ministarstvo odbrane.

U kancelariju tuzioca u Hagu i na adresu na Internetu svakodnevno pristizu prijave i tuzbe pravnih strucnjaka iz celog sveta protiv vojnih i politickih rukovodilaca zapadne vojne alijanse, ali Arburova na to ne obraca paznju. Iako je pre dvadesetak dana rekla da sud u Hagu ima ovlascenja da istrazuje na osnovu optuzbi da je NATO pocinio ratne zlocine u SRJ, ipak je istakla da je to u ovom trenutku preuranjeno jer su "predstavnici zapadne alijanse pruzili uveravanja da u sukobu sa Jugoslavijom postuju medjunarodno pravo". Arbur je ovo izjavila 6. maja, dakle posle ubistva putnika u vozu u Grdelickoj klisuri, bombardovanja izbeglicke kolone, putnika u autobusima...

Ako bi se tako nesto i dogodilo, da se neke optuznice i pokrenu, Amerikanci su kategoricni - njihovi piloti nikada ne bi bili predati Haskom tribunalu. Lester Manson iz americkog Komiteta za medjunarodne odnose je komentar Arburove nazvao "komicnim" uz opasku da bi "pre bila zgrada UN razmontirana ciglu po ciglu i bacena u Atlantik, nego sto bi NATO piloti otisli na Tribunal UN".

Ne bi trebalo da cudi, jer Amerikanci su bili i protiv formiranja stalnog Medjunarodnog suda za ratne zlocine zbog opasnosti da bi se pred njim mogli pojaviti i njihovi gradjani. Pristali bi, mozda, ako to za njih ne bi vazilo. Bas kao u starom Rimu - jedan zakon za pokorene u provincijama, a drugi za Rimljane.

Podizuci optuznicu protiv jugoslovenskog rukovodstva i zmureci pred zlocinima najmocnije svetske armade, Haski tribunal je pokazao da je dosledni sledbenik pravnog utilitarizma po kome je pravu cilj da zastiti samo izvesne interese, a ne da ostvari neku visu pravdu.

U svom proslavljenom GULAG-u Aleksandar Solzenjicin je primetio da je CEKA, taj isukani mac revolucije, bila " jedini kazneni organ u ljudskoj istoriji koji je zdruzio u istim rukama istragu, hapsenje, ispitivanje, optuzivanje, sudjenje i izvrsenje presude". Ta vrsta savrsenstva upravo krasi Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju.

SLOBODAN IKONIC