Kada su gradjani Jugoslavije vec culi sirenu, koja oznacava definitivni prestanak vazdusne opasnosti, iz Bona je stigla vest da se trojne konsultacije nastavljaju
Prvog dana juna u Jugoslaviji je bilo prilicno tesko pronaci osobu koja ne zna kako se zove predsednik Finske i koja dolazak pomenutog gospodina i mirotvorca sa reputacijom ne ocekuje zeljnije od evropskih sampiona u kosarci. Kada je u utorak uvece iz Bona poslata vest da ce u jugoslovensku prestonicu, pored stalnog gosta Viktora Cernomirdina, doputovati i Marti Ahtisari i u dubokoj ladovini bombardera razgovarati o necemu sto se zove mir, clanovi kluba simpatizera svetske diplomatije mogli su da konacno zakljuce kako im je nada jaca od strepnje. Nemacki kancelar Gerhard Sreder izjavio je da je postignut "sustinski napredak" u pregovorima zapadnih drzava i Rusije oko utvrdjivanja sadrzaja mirovnog plana za okoncanje rata u SR Jugoslaviji. Sreder je prilicno suvo rekao da su Cernomirdin, Ahtisari i pomocnik americkog drzavnog sekretara Strob Talbot pre svega pregovarali o tome "ko mora da ide sa Kosova, a ko mora da udje", ali je pasioniranim slusaocima sirena u Jugoslaviji njegova izjava zvucala poput definitivnog prestanka vazdusne opasnosti.
Krajem prosle nedelje, kada je na zemlju isporuceno pet puta vise eksploziva nego u legendarnim borbama za Staljingrad, jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic saopstio je ruskom izaslaniku da Beograd prihvata principe Grupe sedam najrazvijenijih zemalja i Rusije, usvojenih pre nepunih mesec dana. Izgledalo je da je za mir potreban jos samo dogovor izmedju stalnih clanica Saveta bezbednosti oko odgovarajuce rezolucije.
Varvarinska posla
Suoceni sa novim mirovnim potezom, Amerikanci i Britanci su ponovo pokazali oprez i uzdrzanost, isticuci da ih interesuje samo ispunjavanje pet magicnih zahteva NATO-a, dok su ostali zapadni lideri toplo pozdravili jos jedan pacifisticki pomak i hladno porucili da se bombardovanje ima nastaviti. Izmedju dve mirovne misije, nacinjen je pokolj u starackom domu u Surdulici i stambenim objektima u centru Novog Pazara. Scena iz ovdasnje apokalipse videla se i na mostu u Varvarinu, koji je bio toliko strateski znacajan da je morao da se srusi u podne i na pazarni dan. Na razrusenom mostu se mogao videti izgoreo bicikl, jedna cipela, lokve krvi i komadi tela mestana, koji su na Svetu Trojicu, verovatno, "sisli medju ljude da cuju kada ce da ovo cudo stane". Saznanje da se niko u NATO-u nije preterano uzbudio zbog novih ubistava civila nije ulivalo previse vere u mir na Balkanu.
Vojni komandanti NATO-a su u medjuvremenu dobili politicki pristanak da napadaju i civilne telefonske i kompjuterske mreze u Jugoslaviji kako bi se presekla komunikacija izmedju Beograda i jugoslovenskih snaga bezbednosti na Kosovu, pise "Vasington post". Podsecajuci da je NATO vec gadjao elektroenergetski sitem Srbije, list navodi da bi napadi na telefonski sistem u Jugoslaviji dodatno otezali zivot milionima civila.
Bivsi americki predsednik Dzimi Karter izjasnio se, takodje, za ozivljavanje davno posrnulih diplomatskih inicijativa. "Nisam siguran da se nasa zemlja slaze sa cinjenicom da treba da unistimo zivote civila jednog citavog naroda da bismo pokusali da prinudimo njegovog neposlusnog predsednika da se povinuje nasoj volji", rekao je i naglasio da je bio posebno uznemiren kada su se na meti bombardovanja nasli instalacije vodovoda i mostovi. On je istakao da se pre nekoliko nedelja, u direktnom razgovoru sa predsednikom Bilom Klintonom, zalozio protiv koriscenja protivpesadijskih klaster-bombi u napadima na SRJ, ali da ga Klinton od tada nije zvao.
Suoceni sa besomucnim razaranjem drzavne infrastrukture i zivotom bez struje i vode, desetak miliona smrtnika i nekoliko politicara je zakljucilo da "vreme ne radi za nas" i da moralna superiornost ne obara avione. Na kraju su prihvaceni principi G-8 i dolazak medjunarodnih snaga UN, u kojima ne bi clanice NATO-a koje su direktno ucestvovale ili se posebno isticale u agresiji. Na pitanje novinara da li prihvata i americke snage pod zastovom UN na Kosovu, lider SPO-a i doskorasnji potpredsednik savezne vlade Vuk Draskovic je odgovorio da su i SAD clanice UN.
Diplomatska proba
U danima i nedeljama diplomatske groznice, finski predsednik je lakonski najavljivao da u Beograd nece dolaziti kako bi sa Milosevicem caskao o pitanjima rata i mira, vec sa ponudom koja se ne moze odbiti. Ahtisarijev dolazak u SRJ bi mogao da znaci da vlasti nemaju lose misljenje o toj ponudi.
Posmatraci perverzne diplomatske igre, u kojoj nakon svakih uspesnih pregovora NATO organizuje prolecnu setvu smrti, zakljucuju da Vasington i London cine sve da blokiraju svaku ozbiljniju mirovnu inicijativu. Glavnokomandujuci snaga NATO-a za Evropu Vesli Klark ocenio je da "bombardovanje iznudjuje diplomatiju". Tako je, uoci sastanka Cernomirdin-Milosevic, glavni tuzilac Haskog tribunala Luiz Arbur spontano podigla optuznicu protiv svih potencijalnih realizatora potencijalnog sporazuma, stavljajuci do znanja da resavanje kosovskog problema vise nije glavni cilj NATO-a.
Ljudi nezaboravne memorije setice se da je citava, "haj-tek" tragedija pocela sa nepotpisivanjem sporazuma iz Rambujea, da bi nakon 70 dana idiotskog rata sve zavisilo od dva banalna pitanja - da li Vasington zeli da pregovara sa Milosevicem i vidi li u Rusiji i Kini strateske partnere ili buduce neprijatelje.
"Milosevic nece jednog dana izaci u javnost i reci da se slaze (sa zahtevima NATO-a)... On bi zeleo da se sastane sa nekim za koga bi verovao da na ovaj ili onaj nacin predstavlja drugu stranu", rekao je sef grcke diplomatije Jorgos Papandreu. "Hajde da probamo sa diplomatijom. Pregovarajmo sa kim god da treba da pregovaramo", zavapio je ministar Grcke, u kojoj se 97 odsto biraca protivi akciji NATO-a.
Podizanje optuznice postavilo je neprijatno pitanje pred diplomate drzava NATO-a koji tragaju za politickim resenjem kosovskog konflikta - Kako ce saveznici da dogovore mir sa covekom optuzenim za ratne zlocine?.
Ponizeni i uvredjeni
"Nema potrebe za rukovanjem sa Milosevicem. To bi bilo tesko posle njegove demonizacije", izjavio je jedan evropski diplomata, dok njegov kolega cinicno istice: "Ako neko zeli da se rukuje sa Milosevicem, onda to moze Cernomirdin." Ta izjava na najplasticniji nacin odslikava odnos NATO-a prema ponizenoj i uvredjenoj ruskoj diplomatiji, za koju formalno svi pronalaze velike reci podrske, ali je u sustini nipodastavaju. Cilj Zapada u kosovskoj krizi je da, uz produzenje vazdusnih udara na Jugoslaviju, ocuva Rusiju u diplomatskoj igri jer je njena uloga u Savetu bezbednosti UN kljucna za davanje legalnih okvira intervenciji NATO-a, sto daje utisak zajednicke akcije, ocenio je pariski "Liberasion" i napominje da je na pogled izbliza, jaz izmedju ruskih i saveznickih stavova ogroman.
Dubinu jaza je najbolje opisao Talbot, koji je dopustio da Cernomirdin svoju misiju u Beogradu opisuje kao "posredovanje" izmedju NATO-a i Milosevica, ali je dodao: "Mi ne pregovaramo sa Beogradom." "Ja ne vidim da Cernomirdin nosi nasu poruku u Beograd. On ce nositi samo poruku ruske vlade", dodao je on.
Glavni medijski sponzor humanitarnog rata, americka televizijska mreza Si-En-En, javila je da se Rusija slozila da 70 odsto mirovne operacije cine snage NATO-a. Jugoslavija je, medjutim, insistirala da te trupe NATO-a mogu da cine samo one zemlje koje nisu ucestvovale u vazdusnoj kampanji, kao sto su Grcka i Portugalija", navodi Si-En-En. Kada je u pitanju povlacenje srpskih vojnih i policijskih snaga, "Jugoslavija zeli da ostavi 10 000 ljudi na Kosovu. Rusija je rekla da se o tom broju moze pregovarati".
Nacelnik Glavne uprave Ministarstva odbrane za medjunarodnu saradnju, Leonid Ivasov, upozorio je da Moskva nece ucestvovati u pregovorima "ako im budu nametali ulogu instrumenta pritiska na Beograd, kako bi on prihvatio kapitulaciju", ali to nije ostavilo poseban utisak na zapadni svet.
Zajednicki savet
Zanimljivo je da je Rusija uoci jednog od istorijskih trojnih razgovora predlozila da Zajednicki savet Rusije i NATO-a, cije su aktivnosti zamrznute od pocetka agresije na Jugoslaviju 24. marta, odigra vaznu ulogu u buducoj mirovnoj operaciji na Kosovu.
Diplomatski izvori u Briselu kazu da bi NATO, koji je takvu ideju kategoricno odbacio pocetkom godine jer smatra da Moskva ne bi smela da ima pravo veta na njegove aktivnosti, mogao da revidira svoju poziciju ukoliko bi ruska ideja omogucila prekid rata.
Uoci dolaska diplomatskog dvojca sa kormilarom u Beograd, agencija Rojters javlja da je predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic spreman za politicko resenje kosovske krize i ocenjuje da su potrebna "jos samo dva ili tri susreta da bi se dogovor finalizovao". "Milosevic je do sada cuo samo sta Rusi predlazu, ali ne zna direktno o tome sta hoce druge strane", dodao je on. "Morace da se stvori zajednicki front (medjunarodne zajednice), ako ne tokom ove posete, onda tokom sledece. Ovo stanje ne moze da se nastavi", rekao je diplomata, u ciju ozbiljnost veruju milioni prinudnih politickih analiticara.
U sredu ujutru, posle relativno mirne noci, svetske agencije su javile da se trojni razgovori u Bonu nastavljaju, a potom u Beogradu nastavljaju...
BATIC BACEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.