JEZIK : IVAN KLAJN

Italijanski novinar mnogo se zabrinuo za sudbinu svog kolege...

Po noci, kad ne mogu da spavam (a u poslednje vreme, suvisno je i reci, to se cesto dogadja), rado slusam emisiju italijanskog radija "Notturno italiano". Od ponoci do sest ujutru oni daju kancone, nove i stare, plus pola sata simfonijske muzike i jos toliko opere. Na svaki sat muzika se prekida kratkim vestima, na italijanskom i na jos tri jezika, zbog turista.

Posle svih zamerki koje sam upucivao spikerima i novinarima naseg radija i televizije, utesno je utvrditi da ni njihove italijanske kolege nisu pismenije. Njihov izgovor engleskih reci izazvao bi napade smeha kod svakog naseg osmoskolca. Za uzvrat anglicizuju imena koja nisu engleska. Jedna voditeljka najavljuje simfonijsku poemu "Ricarda Strausa". Njena koleginica u dva maha kaze "Sajmon Bokanegra", iako je SIMON Bokanegra bio djenovski duzd, junak opere cistokrvnog Italijana Djuzepa Verdija.

Vesti ne slusam, jer mi ih je ionako preko dana previse. Ipak, kad se iz Beograda javi izvestac RAI Antonio Afaitati, ne mogu da odolim radoznalosti. Pretposlednje majske noci taj novinar je javio da je usred dana bombardovan most kod Varvarina i da je na njemu poginulo jedanaest ljudi. Saopstio je to suvim jezikom cinjenica, bez reci komentara. Potom je napomenuo kako su te veceri on i njegove kolege bili jako zabrinuti (allarmati), jer su culi da je na putu za Prizren pogodjen konvoj novinara, u kome je bio i dopisnik "Korijera dela sera", Renco Canfaneli. Kasnije su, veli, sa olaksanjem (con sollievo) saznali da je Canfaneli ziv i zdrav, ali je vozac njegovih kola nazalost (purtroppo) poginuo.

Eto, to se zove objektivno novinarsko izvestavanje. Sledeceg jutra sam otvorio "Uvod u opstu lingvistiku" Ranka Bugarskog i sa mnogo vise razumevanja nego ranije procitao odeljak o jezickim funkcijama: "Uz orijentaciju na posiljaoca poruke, tj. iskaz tako formiran da najvise podataka daje o emocionalnom stanju samog govornika (npr. izrazavanje radosti, ljutnje ili straha), ide emotivna funkcija. Orijentacija na primaoca poruke podrazumeva direktivnu ili usmerivacku funkciju, jer izaziva kod njega odredjeno ponasanje..."

Bilo bi lepo kad bi covek mogao da utone u muziku i zaboravi sve dnevne pretnje i strepnje, ali to nije moguce. Posto me stari slageri Lucana Tajolija i Klaudija Vile previse ne zanimaju, pocinjem da se prisecam svega sto sam cuo u toku dana. Jedan prijatelj, recimo, skrenuo mi je paznju da se u vestima poslednjih nedelja govori iskljucivo o "projektilima". Kako to da nas vise ne pogadjaju bombe, ni rakete, ni "tomahavci", nego uvek "projektili"? Mozda nije mnogo vazno, ali je cudno.

Kad u vestima kazu da je raketirana zgrada (ili bolnica, most, predajnik, trafo-stanica itd.), to valjda znaci da su u pitanju rakete. Ne valja samo sto neki izvestaci brkaju raketiranje i reketiranje. Zna se, valjda, da reketiraju gangsteri, a raketiraju nas americki generali. To su dve razlicite profesije, mada im je moral isti. Da zabuna bude jos veca, neke vesti govore o granatiranju, iako nas, bar zasad, gadja avijacija a ne artiljerija. Mislim da je cela zbrka potekla od losih prevodilaca koji vec godinama kazu "granata" (pod uticajem engleskog ili francuskog grenade) a misle na rucnu bombu.

Onda mi, usred noci, padne na um onaj ljubitelj sporta koji uporno trazi da izgrdim sportske novinare sto pisu "Memet Sol". Taj fudbaler minhenskog Bajerna, objasnjava on, zove se Mehmet a ne Memet, jer je poreklom Turcin (verovatno iz nekog mesovitog gastarbajterskog braka). Covece, kazem mu ja, je l' ti vidis sta nam se dogadja, koga je sad briga za imena tursko-nemackih fudbalera? Ama ne, odgovara on, fudbal uvek zanima ljude, a bolje je da ime izgovaraju pravilno nego pogresno.

Mene je, opet, vise rastuzilo kad sam na televiziji cuo novog gradonacelnika Beograda kako, obilazeci porusene delove bolnice "Misovic", napominje da su medju njenim osnivacima bili "njegovo visocanstvo kralj Aleksandar Karadjordjevic i njeno visocanstvo kraljica Marija". Dzabe sam ja, znaci, dvadeset godina upozoravao prevodioce filmova da visocanstvo i velicanstvo nisu isto. Ako cak i unuk kraljevskog generala misli da se kralju i kraljici moze reci "visocanstvo", onda su jezicke pouke potpuno uzaludna rabota.