2530, jun 24 1999

SRBIJA

IMA VLADE, NEMA VLADE

Seselj i Draskovic sada traze izbore, a socijalisti ne bi na izbore. Ali, ako se Seselj ne umiri, izbora ce biti

Pompezno saopstenje srpskih radikala da ce oni, ako ijedan strani vojnik kroci na Kosovo uz saglasnost nase drzave, odmah napustiti Vladu Srbije, bila je vest dana. Ljudi su u strahu saputali - radikali okrecu ledja Slobodanu Milosevicu, tesko i njemu i nama kad se radikali rasrde, a ni Klinton i kompanija nece imati miran san, kad se radikali rasrde. Uostalom, pre nekoliko dana Vojislav Seselj je izjavio da ce se srpski narod boriti do konacne pobede.

Prica o napustanju vlade, sto se srpskih radikala tice, mogla bi se, na kraju, svesti na narodnu izreku - mi odlazimo, a vi nam ne dajte. Nekoliko dana posle saopstenja o napustanju vlade,tacnije o ostavkama radikalskih ministara, predsednik Republike Srbije Milan Milutinovic doneo je uredbu kojom se radikalima, da se malo metaforicno izrazimo, zabranjuje izlazak iz vlade. Novine, rezimske, nisu u tome videle nista cudno, nego su cak napisale da je predsednik Srbije iskoristio svoja ustavna ovlascenja.

Sta se kaze u uredbi predsednika Milutinovica? Uglavnom to da radikali ostaju u vladi - "s obzirom na znacaj daljeg neometanog ostvarivanja zadataka vlade a uvazavajuci stavove i zakljucke vlade od 15. juna ove godine o potrebi punog kontinuiteta i angazovanja svih njenih clanova, sto ima veliki znacaj za obavljanje svih vitalnih funkcija Republike, predsednik Republike je doneo ovu uredbu..."

Mi danas mozemo s pravom da posumnjamo, s obzirom na pismenost i stil pomenute uredbe, da Milan Milutinovic, covek lepe recenice i odlicnog govornog stila (beogradski djak), nikada sam ne bi nesto ovako srocio. A pravnici i profesori prava (Stevan Lilic, recimo) primecuju da je ratno stanje proglasila savezna vlada i da, prema tome, predsednik jedne federalne jedinice ne moze da se poziva na ustavna ovlascenja republickog ustava, jer sve sto nalaze ratno stanje, tice se saveznih organa vlasti.

Kad smo vec pomenuli federaciju, podsetimo se jos jednog fenomena ministarskih ostavki. Prvo je savezni premijer Momir Bulatovic smenio (razresio, kako se to naucno kaze) svog potpredsednika Vuka Draskovica, krajem aprila, da bi sutradan i trojica ministara iz Srpskog pokreta obnove - Milan Komnenic, Milan Bozic i Slobodan Nenadovic - podneli ostavke. Srpski pokret obnove odmah je obelodanio da su opet najveca opoziciona stranka. Kad, malo morgen! Izvori iz savezne vlade, tvrdi agencija Beta, kazu da predsednik Bulatovic nije ove ostavke usvojio, tako da su oni i dalje - ministri. Oni na posao ne idu, niti ih ko zove, ali to je forma, sustinski i pravno - kazu savezni izvori - Srpski pokret obnove nije opozicija!

Sve to ostavkama i njihovom usvajanju ili neusvajanju, Goran Svilanovic, predsednik Gradjanskog saveza Srbije, ima samo jednu rec - nonsens. Srpski receno - nesmislica (glupost). Kaze: niko ne moze protiv svoje volje biti nateran da bude clan vlade, ako nece. Kratko i jasno. Kako to biva u svetu? Pa, valjda, kad neki ministar podnese ostavku, o tome se ne raspravlja.

Naravno da je cudno i to sto onaj ko je smeniio Vuka Draskovica, lidera stranke, racuna da ce njegovi stranacki saradnici, sa nizim cinom, ostati u vladi. Nije valjda neko mislio da ih tako posvadja i zakrvi? U saveznu vladu, u visestranackom sistemu, ne ulaze pojedinci kao pojedinci, nego ulazi stranka koju pojedinci u vladi predstavljaju. Ko to ne shvata, taj jos zivi u jednopartijskom frontovskom Brozovom vremenu.

Bilo kako bilo, republicka vlada nastavlja da radi u punom sastavu. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic rekao je, u Nisu, da se ovde verovatno desio dogovor izmedju socijalista i radikala i da je i njihova ostavka i Milutinoviceva uredba unapred smisljen scenario. Ostace radikali u vladi i dobice domaci zadatak da svojim poznatim nacinom napadaju Srpski pokret obnove.

Radikali to, naravno, ovih dana i rade. Prve napade na Draskovica i njegovu stranku izveo je Seselj, odmah posto su poslanici levice i Srpskog pokreta obnove, na poslednjoj vanrednoj sednici Skupstine Srbije, glasali da se prihvati sporazum o dolasku mirovnih snaga na Kosovo, jer je to bio prvi uslov da se ratna masinerija Severnoatlantske alijanse zaustavi. Radikali nisu bili za to, oni i danas ne pristaju na takvo resenje i govore o borbi srpskog naroda do konacne pobede.

Kako je Seselj napao Vuka Draskovica i njegovu stranku? Normalno, nazvao ga je izdajnikom a poslanike Srpskog pokreta obnove izdajnicima. Citaocima je poznato da su za ovaj sporazum glasali i socijalisti i julovci, kojih ima vise nego vukovaca. Duplo vise. Trenutno, njih Seselj ne dira.

Ipak, posle cele ove burgijade sa ostavkama, mora se priznati da se koalicija izmedju levice i radikala - klima. Priznaje Seselj da nista vise nece biti kao pre. Kaze da saradnja sa bivsim koalicionim partnerima u vladi moze biti samo tehnicka, kako bi se osnovne drzavne funkcije obavljale normalno. Ali, dodaje, one ciljne, politicke, motivacione saradnje koja je doskora bila jaka (sic!), vise nema, jer postoji varijanta kada radite nesto sto morate, objasnjava pucanje tkiva lider radikala.

Nama ce, izgleda, biti sudjeno da zivimo i dalje sa ovom vladom. Da je to sasvim izvesno, potvrdjuje i govor predsednika vlade Mirka Marjanovica, na jugu Srbije, koji je, ne izigravajuci laznu skromnost, odao priznanje svojoj vladi i obecao da ce ista i u obnovi pokazati sta ume. A ume mnogo.

Zato u ovom trenutku, kad stize dugo vrelo leto (bice vode, za pice, kazu nadlezni), ne treba lupati glavu o sastavu republicke vlade. Bice kako gazda kaze. Valjda je i najpravednije da golim rukama vrelo gvozdje iz vatre vade oni koji su ga u vatru i stavili, zaboravljajuci da nemaju azbestne rukavice. Mi cekamo izbore. Njih traze i Seselj i Draskovic. Socijalisti ne bi na izbore, ali ako se Seselj ne umiri, izbora ce biti, jer odluku o tome donosi skupstinska vecina, koju socijalisti odavno nemaju.

PETAR IGNjA



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.

The views expressed on this page are those of the authors and do not
represent the policy or position of the Serbian Unity Congress.