ZABORAVLJENA ISTORIJA

Godine 1916, proslava Kosovskog dana odrzana je u 40 britanskih gradova i u 12 hiljada skola!

U Engleskoj sve do 16. veka nije bilo ni podataka niti interesovanja za bitku na Kosovu 1389. godine. Ali posle Mohacke bitke 1526, prodor Turaka u centralnu Evropu izazvao je i kod Engleza interesovanje kako za Tursku i njenu istoriju, tako i za Srbe i ostale balkanske narode koji su, pruzajuci grcevit otpor Turcima, branili Evropu od njihove najezde.

Englezi su se najpre obavestili o Kosovskom boju, Muratovoj i Lazarevoj pogibiji, o Milosu Obilicu i o posledicama kosovskog poraza pocetkom 16. veka u delu Istorija Turske od Ricarda Knolsa. Sekspirov savremenik Gof, koristeci gradju iz Knolsove Istorije napisao je 1619. renesansnu dramu s kosovskom tematikom: Odvazni Turcin ili Murat I. U drugom delu drame autor prikazuje sam Kosovski boj. U sredistu radnje nalazi se Kobelic - kako ga imenuje Gof, odnosno Milos Obilic, koji kao hriscanski podviznik ubija cara Murata, zrtvujuci se za svoju zemlju i svoga vladara.

Intenzivnije interesovanje u Engleskoj za Srbiju i za nase prilike nastalo je tek u 19. veku, s obzirom na to da je zanimanje Engleza za nas narod i za nasu kulturu prvenstveno bilo uslovljeno istorijskim i drustveno-politickim okolnostima. Posebno je to bilo vezano za Istocno pitanje za cije su resenje Englezi bili visestruko zainteresovani. Tako je Dejvid Erkart u svojoj Istoriji Srbije posebnu paznju poklonio Kosovskoj bici, povezujuci je s Istocnim pitanjem. Izdajuci 1861. godine zbirku prevoda nase narodne poezije na engleski jezik, O. Meredit, odnosno E.R. Bulver, obuhvatio je i kosovske pesme, kojih nije bilo u prvom prevodu nase poezije Dz. Bauringa iz 1827. godine. Mereditova zbirka dozivela je cak tri izdanja (poslednje je izaslo ratne 1917. godine).

Kosovski ciklus pesama i kosovski mit bili su jos potpunije predstavljeni engleskim citaocima u prevodima Elodi Loton Mijatovic, inace supruge Cedomilja Mijatovica, istoricara, knjizevnika i diplomate - bio je srpski poslanik u Engleskoj. Ona je 1881. objavila zbirku prevoda nase narodne poezije pod naslovom Kosovo. Uz pesme, zbirka sadrzi i clanke o Istocnom pitanju, kao i posebnu epopeju posvecenu Kosovu (Kosovski boj) sastavljenu na osnovu kosovskih pesama. I ta je zbirka ponovo stampana 1917.

Prvi svetski rat izazvao je u Engleskoj kao saveznickoj zemlji veliko interesovanje za Srbe i Srbiju i uopste za Jugoslovene, za njihovu kulturu, istoriju i knjizevnost, i narocito za Kosovski boj kao jedan od prelomnih istorijskih dogadjaja sa dalekoseznim i sudbonosnim posledicama po celokupnu srpsku istoriju. Sto je jubilej Kosovske bitke u ratnim godinama, narocito u 1916. obelezen u Britaniji s velikim publicitetom i s izrazitom naklonoscu prema Srbiji, uz ucesce uglednih kulturnih i javnih radnika i politicara, velika zasluga pripada clanovima Jugoslovenskog odbora koji su tokom rata ziveli i delovali u Londonu. Clanovi britanskih misija i clanovi Jugoslovenskog odbora osnovali su 1916. u Londonu poseban Odbor za obelezavanje Kosovskog dana u Engleskoj. Odbor je razvio siroku aktivnost u raznim domenima: u stampi, u skolama, u parlamentu, u razlicitim asocijacijama. Tokom Srpske nedelje (od 2. do 7. jula 1916) i na sam dan 28. juna pojavili su se napisi o Kosovu i Srbiji u mnogim engleskim listovima (Tajms, Dejli miror, Dejli ekspres, Dejli njus, Glazgov herald i dr. Knjizevnik G. K. Cesterton i poznati naucnik Artur Evans u svojim clancima povezivali su Kosovo s aktuelnom situacijom Srbije tih ratnih dana. Isticu uverenje da ce Srbija ponovo oterati zavojevace i osloboditi se, kao sto je to uspela i nakon kosovskog poraza, koji je Srbima postao tokom istorije izvor moralne snage. Prema nekim procenama, u engleskoj stampi u 1916. godini objavljeno je oko 400 priloga posvecenih Kosovu.

Kosovski dan posebno svecano je bio obelezen u Londonu i Glazgovu, kao i u univerzitetskim centrima Oksfordu i Kembridzu, gde su se skolovali i srpski ucenici. Prema podacima dr Z. Vukovica, proslava Kosovskog dana odrzana je 1916. u 40 britanskih gradova i u 12 hiljada skola! U svim tim skolama 28. juna bio je procitan tekst Sitona Votsona: Srbija juce, danas i sutra, a svaki djak prilozio je svoj peni u Fond za pomoc Srbiji.

O zamasnosti i sirini proslave Kosovskog dana u Londonu i drugim gradovima svedoce i sacuvani plakati iz tih dana. Njihov je tiraz premasio 80 hiljada primeraka. Bilo je i posebnih plakata (postera) s likom kneza Lazara, Gracanice i kralja Petra...

Na jednoj od reprodukcija koje posedujemo dat je crtez, preuzet iz Panca od B. Patridza, na kojem je prikazan srpski vojnik u borbi s Austrijancem i Nemcem, dok mu se s ledja prikrada Bugarin s nozem u ruci... U tekstu uz crtez apostrofira se Herojska Srbija:

"U bici na Kosovu 1389. hriscanstvo i sloboda bili su pregazeni na Balkanu, ali su Srbi otada svake godine obelezavali dan bitke, cvrsto reseni da ponovo budu slobodni! Oterali su Turke i dvaput Austrijance. Danas Srbija, pobedjena ali ne i obeshrabrena, zove nas da joj se pridruzimo u obelezavanju njenog nacionalnog dana kao zavet saveznicke pobede i englesko-srpskog prijateljstva."

Drugim plakatom obavestava se javnost da ce 7. jula 1916. godine biti odrzana svecana komemorativna sluzba u Katedrali sv. Pavla za sve Srbe i Britance koji su umrli u Srbiji, a sam kenterberijski nadbiskup drzace svecanu propoved... Svecanosti su prisustvovali i gradonacelnik Londona s okruznim nacelnicima, kao i srpski poslanik i 300 srpskih djaka - decaka koji se nalaze u Engleskoj na skolovanju. (Srpski poslanik u Engleskoj bio je Mateja Boskovic.) Plakat se zavrsava recima: "Srbija se borila i patila za slobodu. Njen cilj i nas su isti. Postujmo njene mrtve i pomozimo njene zive."

Tako je sticajem okolnosti jedan znacajan istorijski dogadjaj, sudbonosan za Srbiju i Balkan, ostao dugo vremena sasvim nepoznat u Engleskoj, da bi nakon vise od pet vekova bio svecano obelezen kao Nacionalni dan Srbije u celoj Britaniji, dajuci ujedno i Kosovskoj bici univerzalnu istorijsku dimenziju.

VASO MILINCEVIC