(nastavak sa prve strane)

NA LICU MESTA: KOSOVO

Umesto nestale srpske drzave, na Kosovu caruje zona sumraka. Milosevicev rezim, crkva i KFOR imaju svako svoje razloge da zadrze Srbe na Kosovu, ali niko u ovom trenutku nije u stanju da im garantuje elementarnu bezbednost

Nasmeseni Milan Milutinovic sa dobitnickom formulom "I Srbija i svet" na starom izbornom plakatu u glavnoj ulici zakrcenoj automobilima bez registarskih tablica i autobusima iz Tirane ili Gostivara, jedini je vidljiv znak da je Pristina bila u Srbiji. Lakoca duhovne i svake druge obmane pomocu koje vec godinama zivimo smatrajuci da jesmo ono sto nismo (pobednici, viteski ratnici, izabrani narod...) dobija sve grotesknije razmere.

U uslovima "poboljsane bezbednosne situacije" put Kosmeta "krecu povratnici reseni da ostanu na svojim ognjistima" dok zapravo ono malo preostalih Srba (lokalni poznavaoci kazu mozda samo 25 000) cule usi vrebajuci priliku za neki organizovan konvoj za izlazak iz pokrajine, po sistemu preca je moja glava nego stan. Kako je "ocuvan teritorijalni integritet i suverenitet zemlje", ministri zemalja sa kojima Jugoslavija nema diplomatske odnose dolaze na Kosovo, Dzejmi Sej ispred panoa na kome pise NATO slavodobitnicki izvodi svoju predstavu ("Drago mi je da ovde vidim mnoga poznata lica, kao i neka nova..."), a razdragani Albanci na ulici pokusavaju da ga dodirnu i poljube. Kako je "snabdevenost znatno poboljsana" a "komunalni sistemi funkcionisu", prljavstina se valja ulicama a polupani izlozi zatvorenih prodavnica zjape prazni.

Nedelja u kojoj je trebalo voditi mukotrpne pregovore sa Albancima, koji su 1990-91. ostali bez posla, i predstavnicima KFOR-a i civilne misije UN o zajednickom upravljanju i radu u preduzecima i institucijama, docekati medjunarodnu policiju i novi kontingent Rusa, zavrsena je potpunim fijaskom za Srbe. Uplaseni izostankom pomoci sa bilo koje strane, upadima u stanove i samim brojem Albanca koji prosto preplavljuju ulice, Srbi su napustili gotovo sve ustanove, na kojima se sada vijore albanske zastave. Oni koji su ostali, u najboljem slucaju sede u iznudjenom kucnom pritvoru, nadaju se da ce komsija Albanac kome su sacuvali stan tokom rata mozda moci sada da uzvrati istom takvom uslugom.

Drzavu Jugoslaviju prakticno predstavljaju eksperti Ministarstva inostranih poslova (?), i sami isterani iz svojih prostorija, po kratkom postupku. Pomocnik republickog ministra prosvete porucio je profesorima Pristinskog univerziteta da treba tu da ostanu, jer ce "moci da podizu plate u Kursumliji, a organizovace se i otvaranje dve prodavnice u centru Pristine u kojima ce se primati i dinari".

Slavlje

U nedelju pre podne zatvoren je sank u pristinskom "Grand" hotelu. "Nemamo vise nicega, ni kisele vode. Niko nece nista da nam proda za dinare, a marku racunaju po 20. Za hleb smo morali da idemo cak u Laplje Selo, a i njima je problem da nam isporuce potrebnu kolicinu jer cuvaju za svoje mestane", objasnjavao je neobrijan, vidno umoran i uznemiren mladic na recepciji, Srbin naravno.

Posle podne bar je proradio. Grupa jos neurednijih mladica koji ne lice na kelnere ali blistaju od zadovoljstva jednostavno je donela svoje pice i upala u sank. Uvece se u holu orila albanska muzika i igralo kolo; skandiralo UCK. Na nekoliko koraka iza vise od stotinu mladih Albanaca u erupciji odusevljenja, pripadnici KFOR-a, britanski vojnici sa prstima na obaracu, na poziv uprave cuvali su recepciju i prilaze sobama. "Pasosi su tu, sve je pod kontrolom, nista ne brinite", ponavljale su devojke na recepciji toboznjom nehajnoscu dajuci svoj doprinos felinijevskoj sceni. Upitane za komentar, ipak su jetko odgovorile: "Samo jos fali Milosevic da im povede kolo. Lep nam je to poklon za Vidovdan"z

"Poklon za Vidovdan", narednog jutra, bio je jos veci. Posle traljavih pregovora sa sadasnjim urednicima i KFOR-om, nestrpljivi Albanci koji su nekada radili u RTV Pristina, verovatno i ne samo oni, upali su u zgradu drzavne Radio-televizije. Vojnici KFOR-a spasili su od linca malobrojne Srbe koji su radili u zgradi, a grupa kolega iz Beograda, poslata kao ispomoc drasticno kadrovski istanjenim pristinskim medijima, nije stigla ni da se pokrene iz spavaonica studentskog doma gde su smesteni. Istovremeno je provaljeno i u studio nekadasnjeg dopisnistva Televizije Beograd, tacno preko puta misije UN na Kosovu. Prethodno je obustavljeno dovozenje stampe iz Srbije, prestale su da izlaze jedine kosmetske novine na srpskom "Jedinstvo", Medija centar zatvoren, a zatim i obijen.

Slavljenicka kolona sa albanskim zastavama koja se posle zauzimanja zgrade Radio-televizije provozala centrom Pristine, tako se poklopila sa vidovdanskom liturgijom u manastiru Gracanica i opelom kosovskim junacima na Gazimestanu. Od samo oko stotinu lica prisutnih na liturgiji, mnogi su prognanici koji su ovde nasli utociste. Umorni starci i skrhane zene pod maramama, nesposobne da ispricaju bilo sta konkretno o svojim patnjama ("Ja od straha nisam videla ni lica, ni sta imaju oruzja, samo sam zaklanjala decu"), ili opsednute zeljom da nadju svoje najblize ("Mozete li vi nekako da javite mojoj deci da sam ja ovde, oni su otisli ranije u Srbiju, a ja sa poslednjim Srbima iz Urosevca").

Na platou kod spomenika kosovskim junacima mozda jos tuznija slika. Licem u lice sa poznatom kletvom "Ko ne dosao u boj na Kosovo...", patrijarh Pavle, vladike Atanasije i Artemije, nekoliko vojnika KFOR-a, Moma Trajkovic i Dusan Ristic iz Srpskog pokreta otpora, delegacija Demokratske stranke koja je donela humanitarnu pomoc i novinari. Praznina i zapustenost prostora koji je pre samo deset godina primio milion ljudi (ili mozda dva?) bode oci. Albanski prevodilac jedne strane novinarke tvrdi da je tu ne moze cekati, nije bezbedan. A na parkiranom kombiju beogradske registracije neko je stigao da napise "UCK".

Krivica

"Mislim da je ovo najtuzniji vidovdanski praznik jer nema Srba", kaze za NIN Dusan Ristic, vazan covek u svojevremenom ukidanju autonomije, a poslednjih godina jedan od vodja Srpskog pokreta otpora Srba sa Kosova i Metohije. "Ovde je haoticno stanje. Vlada anarhija, albanski pljackasi haraju po srpskim sredinama, Srbi su toliko ugrozeni da beze da bi spasavali zivot. Za ovo je najveci krivac nas predsednik drzave Slobodan Milosevic koji nije prihvatao upozorenja koja su mu gradjani i Srpski pokret otpora upucivali vise od pet godina: da se spreci albanski separatisticki pokret i razbije albanska paralelna drzava, da je nuzno prici raspravi i trazenju izlaza iz ove situacije."

Poslednjih godina najljuci politicki protivnici Srpskog pokreta otpora, socijalisti Kosova i Metohije, sada se u mnogo cemu slazu s ovim ocenama.

"Ovo je katastrofa. Sve smo mogli da ocekujemo, ali ovo ni u snu. Ujedinjene nacije ovde ne postoje, postoji samo NATO, koji, osim deklarativno, nema ni zelje ni snage da zastiti Srbe. Prepusteni smo njima i bandama iz Albanije jer je granica potpuno otvorena. Ovo je nova severna Albanija, a mi pokusavamo da odrzimo ne partiju nego narod," kaze za NIN potpredsednik Pokrajinskog odbora SPS Miodrag - Migo Samardzic, jedan od najvatrenijih Kosovopoljaca koji su svojevremeno promovisali Milosevica u nacionalnog lidera.

"Svesni smo da smo bili deo te politike, da smo verovali da ce Kosovo ostati u Srbiji. Ali vise od godinu dana mi se ne slazemo sa politikom Beograda. Deset puta su proglasavali da su pobedili terorizam i slavili, a mi smo upozoravali da stvari ne stoje tako. Ja sam u Narodnoj skupstini glasao protiv Sporazuma," otkriva Samardzic. On i predsednik kosovskih socijalista Vojislav Zivkovic nedavno su skrajnuti postavljanjem sekretara koji je dobio ovlascenja da saziva i vodi sednice Pokrajinskog odbora!

Saradnja

Da saradnje u spasavanju naroda ipak nema, pokazuje potpuno ignorisanje uglednih lokalnih Srba od strane predsednika Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa misijom UN, pomocnika ministra spoljnih poslova Nebojse Vujovica. Zvanicne kontakte u ime jugoslovenske vlade sa medjunarodnim snagama na Kosovu, osim njega, ima ekipa eksperata Ministarstva inostranih poslova zaduzenih za pojedine segmente (administracija, ekonomija i sl.) sa Stanislavom Vukicevicem na celu, do aprila ove godine ambasadorom u Tirani. Njihovo delovanje odvija se daleko od ociju javnosti, koja posredstvom drzavnih medija zna jedino za Zorana Andjelkovica, predsednika Privremenog pokrajinskog izvrsnog veca, cije je "izvrsne funkcije vlade u prelaznom periodu", prema Rezoluciji 1244 zapravo, preuzeo Serdjo de Melo, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN.

Clanovi Andjelkovicevog veca ("ministri"), uglavnom poznati pregovaraci u Rambujeu iz reda "svih nacionalnih zajednica", odavno vise nisu tamo. Dugogodisnji simbol Pristine, bombardovanjima ostecena zgrada pokrajinske administracije, nema nikakvo obezbedjenje, a jedini natpis na njoj je "Centar za mir i toleranciju". Aktivisti ove organizacije, uglavnom mladici i devojke u crvenim kombinezonima (sa pominjanjem Beograda u natpisu odstampanom na ledjima), tvrde da su nevladina organizacija, ne zeleci da otkrivaju detalje. Rade po principu SOS telefona, primaju i prevode izjave maltretiranih gradjana, podatke o otmicama ljudi i stanova i zovu KFOR kome prosledjuju slucajeve. Ako ih tretiramo kao "vladinu nevladinu organizaciju", onda je to jedini konkretan posao koji rezim u Beogradu obavlja u zastiti gradjana srpskog porekla i svojih simpatizera ostalih nacionalnosti.

Svoju evidenciju o nestalim, ubijenim ljudima, spaljenim selima i manastirima, ima i Srpska pravoslavna crkva. Njeni predstavnici neprestano kontaktiraju sa KFOR-om, prihvaceni kao deklarisani protivnici rezima, retki Srbi spremni da priznaju koliko je zlocina cinjeno Albancima, narocito tokom rata, i zavetovani da ostaju na Kosovu bez obzira na okolnosti. Njihovi apeli da se "odmah uputi jasna poruka liderima kosovskih Albanaca i njihovoj zajednici da je zamena jedne represije drugom neprihvatljiva", da se "sistematsko nasilje i otvorena diskriminacija nealbanaca mora zaustaviti i javno osuditi" tako imaju moralnu tezinu.

Zajedno sa Srpskim pokretom otpora, crkveni velikodostojnici na Kosovu formirali su svojevrstan Nacionalni savet, otvoren za sve koji hoce da ostanu i pomognu.

"Mi hocemo da saradjujemo i sa Vujovicevim komitetom, uputili smo im pismo tim povodom. Nama su potrebni eksperti za medjunarodno pravo, ustavno pravo, za demokratske institucije, u razgovorima koji predstoje, ali oni ne zele sa nama, samo sa onima koji su ostavili narod, koji su nas i doveli dovde, rezimom koji je propao", kaze za NIN Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora, koga, uz vladiku Artemija, redovno pozivaju i primaju predstavnici medjunarodne zajednice na Kosovu.

Odgovornost

Kao opozicionom pokretu, njima se iz Beograda osporava legitimitet, sve do optuzbi za izdaju. Uz prisustvo Havijera Solane i generala Klarka, u cetvrtak su se u Pristini za okruglim stolom nasli i rukovali sa Hasimom Tacijem, Vetonom Suroijem, Editom Tahiri, Bljerimom Saljom... Trajkovic na to odgovara: "Sa medjunarodnom zajednicom saradjivali smo i ranije, i sada to cinimo da bismo obezbedili uslove za ostanak Srba na Kosovu. A njihovi poslanici, gradonacelnici, direktori, njihovi slugani, sve su pokrali i pobegli, ostavljajuci narod. Oni su hteli da idu ali nisu smeli sami. Bila je potrebna masa, pokrenuli su narod da prevale odgovornost. I hvala bogu da su otisli, oni su pored UCK bili nas najveci problem, jer su odgovorni za ovo stanje. Uostalom, sada je kljucni kriterijum: ko je otisao i ko je ostao."

Manje od samih pripadnika "OVK", atmosferu potpune anarhije sire kriminalci pristigli iz Albanije. Do trenutka kada su, u nedelju, pripadnici UNHCR, saopstili da stize tek prva organizovana grupa od 390 izbeglih Albanaca iz Makedonije (zbog cijeg je povratka citav rat navodno i vodjen), na Kosovo je u sopstvenoj reziji uslo 380 000 ljudi!

Istovremeno se cak i novinari iz agresorskih zemalja vracaju sa terena besni zbog slabosti i licemerja i dalje malobrojnih snaga KFOR-a. Novinarka portugalskog "Espresa" duboko je potresena scenama iz Peci: Albanci sa uperenim puskama isteruju ono malo preostalih Srba, a italijanski vojnici mirno gledaju s obrazlozenjem: "Gospodjo, ja imam kod kuce troje dece i ne bih da zbog ovoga rizikujem zivot." Nikada nece zaboraviti uplakanu mladu zenu sa malim detetom koja je morala da ostavi nepokretnu majku: "Valjda ce mi i ona i Bog oprostiti, moram da spasavam svoje dete." Kanadjanin iz "Nacional posta" je ogorcen zbog hipokrizije kojoj je bio svedok u Orahovcu: "KFOR nece da omoguci izlazak za 1200 Srba u okruzenju jer su im Albanci rekli da medju njima ima ratnih zlocinaca. Pa zar treba dozvoliti novi zlocin - da budu svi pobijeni?"

Nemaju svi moralne dileme. Posle burnog sastanka na Pristinskom univerzitetu u petak, kada su profesori trazili kakve-takve garancije od generala Dzeksona, novinari su cekali izjavu rektora Krulja. Zazvonio je telefon, kolega iz Beograda. Profesor Krulj mu je objasnjavao kako je provaljeno na Ekonomski fakultet, ubijena trojica zaposlenih, medju kojima masakriran docent, ubacen u NjC sa natpisom: "Srbi, ovde vam je mesto", kako su i za vreme ovog sastanka sa Dzeksonom provalili u jos jedan fakultet ... Sagovornika sa druge strane zice posle svega toga interesovalo je medjutim samo: hoce li biti proslave Dana univerziteta na Vidovdan?

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC