JUNACI NASIH DANA

ORDEN I PSOVKA

Predsednik privremene vlade Kosmeta Zoran Andjelkovic, zvani Baki, senzacionalno se izrazio pred narodom

Protrljao sam svoje oci i svoje usi, nisam im poverovao. Istog trenutka javila mi se potreba da razmisljam. U procesu razmisljanja dosao sam do zakljucka da me ni oci ni usi ne varaju. Baki je to stvarno rekao. Jedino sam u nedoumici da li je rekao iz svoje glave ili mu je javljeno iz Centrale.

Baki je rekao narodu i kamerama:

- Jebe mi se za Espees!

Tim recima!

Zakljucio sam, tokom daljeg razmisljanja, da je to predskazanje, kao kad grom zagrmi na Svetoga Savu, a munja sine na Casne verige. Bice promena!

Zoran Andjelkovic, zvani Baki, predsednik privremenog Izvrsnog veca Kosova i Metohije, ima pravo da ostane sa svojim narodom, cak i da bude uz njega, ali nema pravo da mu se jebe za Espees, osim ako mu nije tako naredjeno. U protivnom, bice promena...

Sutradan je predsednik Vlade Mirko Marjanovic izjavio:

- Srbija se danas brani radom!

Baki je radio. Onoga dana kada je odlikovan i Brankov most, u poduzem spisku, sastavljenom po azbucnom redu, nasao sam i ovaj tekst: "Odlikujem Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena Andjelkovic Zorana, predsednika privremenog Izvrsnog veca Kosova i Metohije". U potpisu: "Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milosevic, s.r."

I bas iz pijeteta prema jugoslovenskoj zastavi i prvom stepenu, nije uctivo da se Bakiju jebe za Espees; ordenje je svetinja.

Orden (lat. ordo - red) izmisljen je u Srednjem veku. Dobitnici priznanja organizovali su se u odgovarajuce redove plemstva, s pravom nosenja posebnog znaka na odeci. Orden je, dakle, bio neka vrsta klasnog obelezja. Slobodan sam da primetim kako je kod nas ta viteska klasa nosilaca ordenja s privilegijama vec obrazovana.

Prvo odlicje u Srbiji dodeljeno je 1865. godine, a u Crnoj Gori jos 1841. U tzv. prethodnoj, Titovoj Jugoslaviji bilo je ukupno 35 ordena i medalja; danas je to tesko pobrojati.

Za vladavine kralja Milana dobitnik je morao da plati troskove izrade ordena, a posle smrti nosioca, odlicje se vracalo drzavi (kraljevini). Bila je to, dakle, stedljiva i kako-tako pravna drzava (kraljevina). Kad bi danas bilo kao sto je bilo kod kralja Milana, a s obzirom na broj odlikovanja, nasa drzava bi mogla da zaradi pristojnu svotu za obnovu i razvoj.

Evo racunice. Uzmimo kolicinu ordenja dodeljenog u jednom danu (povodom Sedmog jula, na primer) = 1 078. Pomnozimo to sa skromnih 100 DEM, jednako je 107 000, pa jos puta trideset dana u mesecu, i eto nam tri miliona i dvesta deset hiljada nemackih maraka!

Vratimo se nasem predmetu. Mozda je Bakiju ipak dozlogrdilo, mozda je puk'o, pritisnut s jedne strane preostalim kosmetskim narodom, a s druge nalogom vlasti da se narod nikud ne mrda, bez obzira kako mu je. Ne zavaravajmo se: Kosovo i Metohija su pod stranim jarmom (jos ne bih smeo reci - izgubljeni), i coveku dodje, makar bio i Baki, da pukne od muke. Andjelkovic je uzeo ucesca u resavanju problema, zato je i dobio onaj orden, ali se ispostavilo da je problem neresiv.

"Tuzno je pogledati tu masu bednog stanovnistva, koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih. Lica njihova kostunjava, iznemogla, suncem opaljena; patnja je dugim nizom mucnih godina ostavljala traga na njima, i izrazu dala sliku bede i gorkog ocajanja. Ali se u ovom trenutku u njihovim ocima ogledase prvi zracak nade, ali i tuge za zavicajem. Ponekom starcu se slila suza niz smezurano lice, uzdise ocajno, vrti glavom s puno neke slutnje, i radije bi ostao da priceka jos koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom krsu, negoli da trazi bolji zavicaj; mnoge od zena glasno naricu i oprastaju se sa umrlima, kojima grobove ostavljaju...

... cak je i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vodja ni reci da progovori, kao da ga se cela ta masa i vreva nista ne tice. Pravi mudrac!"

Obnavljajte, gospodo, lektiru: ovo nije Glisic (to jest, ja), ovo je Domanovic, klasik!

Domanovic je po drugi put medju Srbima.

Prica se zove

Vodja. Evo i

Dange: "Posle nekoliko dana setao je onaj sa dva ziga na celu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kudgod prodje sve se zivo klanja i skida kape pred junakom svojih dana".

Stvar je napisana 1899, a danas je 1999. godina.

Stradiju ne bih citirao, to ste vec osetili.

Od nasih vodja, samo je Tudjman veci alhemicar vlasti i istorije. Da bi uspostavio kontinuitet Hrvatske od pre Hrista do sebe samog, Franjo salje naucnu ekipu da ustanovi uticaj starih Hrvata na civilizaciju Hetita. Pritom previdja da mu u kontinuitetu nedostaje bar tisucu ljeta povijesne zbiljnosti!

Zoran Andjelkovic (rodjen 1958. u Varvarinu) naprazno je tvrdio da je neodrziva teza o "dogovornom miru" na Kosovu, da gradjani veruju u "nase ciljeve", da bez para nema kapitala (!), da su "gradjani Srbije opredeljeni za politiku mira.. a izbori su im zadnja stvar" - sve je to Baki govorio dok nije poceo da psuje. Verovao je KFOR-u, lenjivoj mesavini Amerikanaca, Engleza, Nemaca, Francuza i Rusa; izneverili su ga i KFOR i Beograd. Beograd trazi da zaustavi Srbe, KFOR reaguje samo ako je licno pogodjen. Englezi su ubili dvojicu albanskih terorista tek kad nisu imali kud.

O Englezima imam izdvojeno misljenje. Jos za vreme NATO agresije, nasa malenkost je vizionarski primetila da je kabinet Tonija Blera seksualno ambivalentan. Tu tezu potvrdjuju najnovija otkrica. Naucno je dokazano, na Univerzitetu u Kardifu, da je cak i Robin Hud bio peder, sto su aktivisti za prava homoseksualaca toplo pozdravili.

I Kembridz je to otkrice podrzao!