IZBEGLICE

DECA NECE DA GOVORE

Spavaju na strunjacama, a neki i pod vedrim nebom. Nemaju mogucnosti da spremaju hranu. Od ustedjevine kupuju hleb. Povremeno im neko ponesto donese

Poslednji podaci govore da je sto trideset hiljada Srba, Crnogoraca, Roma, Turaka napustilo Kosovo. Jugoistocni deo centralne Srbije podnosi najveci teret izbeglickog talasa. Kraljevo, Kragujevac, Prokuplje, Kursumlija, Nis, Jagodina, Leskovac, Bujanovac, Krusevac i Vranje pruzili su utociste nevoljnicima medju kojima je najvise zena, dece i starih osoba. Deca cine vise od trecine izbeglih. Spas je potrazen upravo u mestima i gradovima koji su pretrpeli najveca razaranja tokom NATO bombardovanja.

Jadranka Milanovic, predstavnik UNICEF-a za odnose sa javnoscu, govori nam da njihovi mobilni timovi svakodnevno obilaze najugrozenija podrucja. "Posle direktnih razgovora sa raseljenim licima i predstavnicima opstinskih vlasti stekli smo utisak da je stanje alarmantno. Nema dovoljno sredstava za hranu i lekove, a mnoge opstine su osiromasene nakon bombrdovanja, privreda oslabljena sa velikim brojem nezaposlenih." Timove cine lekari, zubari, pedijatri, psiholozi. "Oni su potvrdili da postoji velika potreba za osnovnom medicinskom pomoci, za lekovima, sredstvima za dezinfekciju vode i sredstvima za higijenu. U svako od ugrozenih mesta sa sobom su nosili hranu za bebe, pelene, higijenski materijal, sokove, odecu, obucu."

Unesreceni su smesteni u improvizovanim prihvatnim centrima: skolama, obdanistima, sportskim halama, neki cak i na otvorenom. Deo se nalazi kod rodjaka i prijatelja. U Kraljevu, gde ima oko pedeset hiljada izbeglih, postoji, prema recima Milanoviceve, veliki problem sa sanitarnim prostorijama. Mnogi u strahu i zurbi nisu poneli kartone za vakcinaciju. Vecina dece je traumatizovana i pokazuje simptome stresa. "Zbog toga su i oformljeni timovi za psihosocijalni rad sa decom. Mnoga deca nece da govore, a sa njima je tesko raditi u prostorijama gde je sedam stotina ljudi. Traumatske reakcije se prepoznaju kroz igru."

Krizni stabovi

U Kragujevcu je cetiri hiljade dece ispod 14 godina. Svetlana Marojevic, savetnik za psihosocijalnu pomoc deci, kaze da su deca smestena u nekoliko osnovnih skola i privremeno napravljenom kolektivnom smestaju. "Zbog skolske godine, oni ce se, po svemu sudeci, morati da isele. Njihova je sudbina neizvesna." U gradu se utrostrucio broj ljudi koji imaju pravo na socijalnu pomoc. "Lokalna vlast se dobro organizovala. Stab radi 24 sata, a ljudi sa Kosova su zadovoljni. Izbeglice ne razmisljaju o povratku, jer nemaju gde da se vrate. Dodatni stres je i to sto ne znaju gde im se nalaze clanovi porodice."

Dr Oliver Petrovic, koordinator mobilnih timova UNICEF-a, kaze da situacija na terenu zavisi od organizacije opstinskih vlasti. "Cini mi se da je Kursumlija procentualno najopterecenija i najsiromasnija u novonastaloj situaciji." On istice da ce se pomoc raseljenima odvijati u tri faze: urgentna, srednjorocna i dugorocna. "Spremili smo setove lekova za decu i zene koji ce pokriti 90-95 odsto patologije kod ovih kategorija. Oni ce biti deljeni u dva kontingenta po stepenu prioriteta. Pomoc nam je pruzio Institut za majku i dete."

Prioriteti se smenjuju. "Imali smo bombardovanje i njegove efekte - zagadjenje vode, vazduha, zemljista, rusenje skola i bolnica. Onda raseljene i izbegle, a sad i poplavu." A generalni je utisak da raseljena lica vise pristizu u Srbiju nego sto se vracaju na Kosovo i Metohiju.

Mladenovac

Tesko je i u Mladenovcu. Oko 2 150 prognanih sa Kosova je pristiglo poslednjih nedelja. Predrag Cokic, predsednik SO Mladenovac, kaze da su kapaciteti objekata odredjenih za smestaj izbeglih nedovoljni. A i sam Mladenovac je ugrozen: "Ne znam da li imamo 10 odsto zaposlenih u privredi. Mnogo ih je na placenom ili neplacenom odsustvu." Cokic dodaje: "Sve je ovo gasenje pozara."

U osnovnoj skoli u selu Granice pored Mladenovca smesteno je 45 Srba iz Suve Reke, Prizrena i Urosevca. Tu je osamnaestoro dece u doba izmedju osam meseci i petnaest godina. "Dole ni Bog ne moze da razmrsi", kaze sredovecna zena. "Ne vracamo se dok se ne vrate vojska i policija. Crkve i kuce su opljackane. Imanja su nam gorela, a nismo jos ni sa Kosova izasli. Kada smo isli kroz Pristinu, gadjali su nas kamenjem, pucali na nas."

Spavaju na strunjacama, a neki i pod vedrim nebom jer su prostorije skole suvise male. Nemaju mogucnosti da spremaju hranu. Od ustedjevine kupuju hleb. Povremeno im neko ponesto donese.

Romi sa Kosova doziveli su istu sudbinu. U jednoj baraci u industrijskoj zoni u Mladenovcu smesteno je 140 ljudi. Blagoje Stevanovic, sekretar udruzenja "Rom", kaze da preko polovine cine deca do 15 godina. Ishrana je najveci problem, a bili su na budzetu opstine sedam dana. Snalazenje je uz pomoc stapa i kanapa. Uveravamo se da baraka nema prozore, da spavaju na betonu, da imaju jednu cesmu sa hladnom vodom. "Dosli smo iz Kosova Polja, Kosovske Vitine, Obilica. Poneli smo odecu za jedan dan, nesto novca - 150-200 dinara. Vecina nas gladuje. Siti smo i Rusa i Amerikanaca", govori uzbudjeno Samir Rustemi, otac petoro dece. Kaze, zbog Albanaca je morao posao da napusti, pretili su mu jer su mu brat, bratanac i brat od sestre bili u VJ. Pomenuti prizori patnje kosovskih Srba i Roma ne dozvoljavaju ravnodusnost.

Nije prvi put

Mnogima ovo nije prvi rat za poslednjih osam godina. Kako kaze dr Oliver Vidojevic, decji psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje, i jedan od clanova UNICEF-ovih timova, upravo iz tih razloga postoji od 1993. godine mreza strucnjaka po celoj Srbiji koji neposredno rade sa decom i porodicama. "Nasa zelja je da se omoguci psihosocijalna zastita u mestu boravka i da se tu pruzi najveca podrska i pomoc. Rat i izbeglistvo nose veliki broj zrtava i teze stresove koji duze traju. Oni pojacavaju postojece probleme u porodicama kada postoje gubici u ljudskom i materijalnom smislu."

Osnovni je utisak da stanje dece odslikava stanje u porodicama, a to je da su pobegli od nasilja, od straha pred nasiljem (posredno doziveli ili culi da se dogadja). "Kod njih postoji bespomocnost, ponestaje im svega jer su bez pripreme napustili svoj kraj. Najvise im nedostaju prave informacije i orijentacija. Svi su oni intenzivno preziveli rat, sad su njihovi stresovi pritajeni a i pre rata su bili izlozeni terorizmu i nesigurnosti." Vidojevic dodaje da je bez resenja pitanja orijentacije tesko pristupiti pruzanju psihosocijalne pomoci. "Neresavanje osnovnih pitanja i pojacanje efekata trauma pretvaraju se u hronicne stresove, a to je ono sto zabrinjava. Tu se gubi korak u prevenciji a, terapija je onda teza. Rezultati su slabiji, potrebno je vise rada za delimicne rezultate."

Raseljena deca

Dr Vida Parezanovic, pedijatar u saveznom Zavodu za zastitu i unapredjenje zdravlja, kaze da su raseljena deca treca grupa dece koja su dozivela teske posledice agresije. "Prvu grupu cine ubijena deca - njih 800, a drugu grupu ranjena deca koje ima oko 2400." Procentualno, ugrozeno je oko 40 odsto dece. Sva briga je, kako kaze, okrenuta ishrani odojcadi. U nasoj zemlji, inace, postoji program podrske dojenju i zastite materinstva. "Uoci rata i prvih dana bombardovanja obeshrabrila nas je cinjenica da stres dovodi do prekida dojenja, a istovremeno se kao humanitarna pomoc trazila hrana za bebe. To je znacilo da cemo se naci u nepovoljnom polozaju kada je ishrana dece u pitanju."

"Ono sto se primecuje medju decom, jeste i pojava koznih infekcija. To je rizik kolektivnog smestaja, kad nema adekvatne higijene i nadzora. Zna se da je za decu najopasnija bolest prljavih ruku jer izaziva crevne bolesti, zarazu, vasi, sugu." U deset pomenutih gradova na jugoistoku Srbije, prema njenim recima, medju prognanima je pet odsto dece do godinu dana, 20 odsto izmedju dve i sest godina, 13 odsto izmedju sedam i cetrnaest i osam odsto izmedju petnaest i osamnaest godina.

VLADIMIR MARTINOVIC