ANKETA NIN-A: SUDBINA SLOBODANA MILOSEVICA

U julskoj telefonskoj anketi NIN-a Slobodan Milosevic prvi put nema podrsku javnog mnjenja Srbije. Na pitanje "Da li ste zadovoljni rezultatima unutrasnje i spoljne politike Slobodana Milosevica u poslednjih deset godina?", anketirani gotovo aklamativno (71,5 odsto) izrazavaju nezadovoljstvo aktuelnim predsednikom SR Jugoslavije, a cak 69 odsto gradjana Srbije misli da postojeca vlast nije sposobna da obnovi privredu i popravi standard gradjana

Kada smo, pre agresije NATO-a, u februarskoj i martovskoj anketi, pitali: "Treba li Kosovo braniti po svaku cenu? Da li ste vi ili neko iz vase familije spremni da idete u rat za Kosovo?" skoro 70 odsto anketiranih je dalo potvrdan odgovor. Danas, tek mesec dana po obustavljanju bombardovanja, situacija je potpuno drugacija, srpsko javno mnjenje naglo potiskuje kosovski problem iz svoje kolektivne svesti. Pitanje: "Koji problem je, u ovom trenutku, najvazniji za gradjane Srbije?" pokazuje da je Kosovo prisutno u svega 14 odsto odgovora (u martu je bilo 59,5).

Ovako nagli pad se ne moze tumaciti drugacije nego psiholoskim manevrom zatvaranja ociju pred neprijatnom cinjenicom. Takodje, odgovori na pitanje "Da li je Kosovo danas, posle ulaska stranih trupa, deo Srbije ili je ono nepovratno izgubljeno?" otkrivaju otreznjenje, jer tek 37 odsto ispitanika misli da je ono i dalje deo suverene Srbije, a vise od polovine gradjana ne veruje zvanicnoj politici i misli da je ono nepovratno izgubljeno.

Podsetimo, u junskoj anketi 42,5 odsto anketiranih je tvrdilo da je sacuvan suverenitet, a svega 26 odsto da je izgubljen.

Okretanje glave od Kosova i ratnog diskursa ka ekonomiji dramaticno je. Naglo se povecava broj onih koji uocavaju ekonomiju kao problem, i narocito onih koji glavni problem u Srbiji vide u vlasti. Nervoza i ocaj su prisutni u odgovorima ispitanika, pa tako keramicar iz Pankova kod Petrovca na Mlavi ne izdvaja nista posebno: "Sve nam je problem, kod nas nista ne funkcionise", a privatnik iz Beograda misli da je glavni problem gradjana u Srbiji upravo to - "sto zive u Srbiji".

U odgovoru na pitanje: "Sta uraditi da se poboljsa standard stanovnistva?" ponovo dolazi do izrazaja blok od oko cetvrtine anketiranih, koji tvrde da treba promeniti vlast, slede oni koji misle da je samo dovoljno vise raditi (20 odsto), i oni koji se ingeniozno zalazu za obnovu privrede (16,5). Knjigovodja u penziji iz Bora zna znanje i kaze: "Ima ko o tome da brine." I domacica iz Donjeg Neradovca kod Vranja dize ruke od umovanja: "To je komplikovano i zato treba cekati."

Jedan deo anketiranih je, ipak, zagledan u drzavu i od nje ocekuje pomoc - "Drzava treba da dotira, ja sam slusao, tako je u Svedskoj", kaze zemljoradnik iz Ribara kod Sapca, vracajuci loptu obecanjima o svedskom standardu iz vremena "stabilnog bezbednosnog stanja na Kosovu i Metohiji".

Razocaranje Milosevicem

Vec sledece pitanje u NIN-ovoj anketi otkriva sustinu nezadovoljstva - cak 69 odsto gradjana Srbije misli da postojeca vlast nije sposobna da obnovi privredu i popravi standard gradjana. Medjutim, i oni koji misle da je sposobna nisu jednoznacni - "Da, oni mogu, ali ne zele", zagonetno kaze gradjevinski tehnicar iz opozicionog Pirota. Oni koji misle da vlast nije sposobna imaju empirijske dokaze: "Do sada bi obnovili da su sposobni" (tridesetpetogodisnja ekonomska tehnicarka iz mesta Radanj).

Na pitanje "Da li ste zadovoljni rezultatima unutrasnje i spoljne politike Slobodana Milosevica u poslednjih deset godina?", anketirani gotovo aklamativno (71,5 odsto) izrazavaju nezadovoljstvo aktuelnim predsednikom SR Jugoslavije. Obrazlozenja su vise nego ubedljiva: "Imam 120 dinara platu" (masinbravar iz Guncata), "Zato sto nemamo sta da jedemo" (domacica iz Kragujevca). Neki otvoreno priznaju da su bili u zabludi: "On nas je unistio, glasala sam za njega zbog plate" (medicinska sestra u penziji iz Varvarina). S druge strane, neki su zadovoljni iz, takodje, vrlo ubedljivih razloga, koje su bili spremni da podele sa anketarima: "Dobila sam stan", priznaje radnica iz Arandjelovca.

Sirom Srbije je u toku potpisivanje peticije kojom se trazi ostavka Slobodana Milosevica. NIN-ova anketa potvrdjuje da ova akcija ima uporiste u raspolozenju javnog mnjenja. Na pitanje: "Da li Slobodan Milosevic treba da ostane da vlada do kraja mandata ili mislite da bi trebalo da bude smenjen?" tek 28 odsto anketiranih smatra da bi trebalo da dovrsi mandat, dok ostali nemaju toliko strpljenja - gotovo polovina mu daje sansu da podnese ostavku, a 16,5 odsto anketiranih trazi da bude smenjen u Skupstini. Oni koji bi da vide Milosevicu ledja vecinom ne misle da on moze otici na miran nacin (54,6 odsto), a trecina, ipak, veruje da ce se to mirno obaviti.

Predvidjanje duzine trajanja Miloseviceve vladavine otkriva da je, ipak, sve neizvesno, odnosno da smena nece ici bas lako. Gotovo polovina ispitanika nije bila u stanju da prognozira. Optimista, koji misle da ce Milosevic otici sa predsednicke funkcije do jeseni, ima 11,5 odsto, a sledecih 6,5 odsto da ce se to dogoditi do kraja godine. Ostali ne veruju mnogo u cuda. Penzioner iz Novog Knezevca ima pravi savet: "Pitajte Milosevica licno". Domacica iz Nisa je na slicnoj liniji razmisljanja: "Vladace onoliko koliko on to hoce". Neki ispitanici su skloniji dubljoj analizi: "Koliko god moze placati miliciju" (radnik iz Beceja).

Glavni argument Milosevicevih pristalica - da nema ko da ga zameni - ima osnove u javnom mnjenju. Toga su svesni i njegovi politicki oponenti, tako da niko i ne izlazi sa novim liderom. Na pitanje: "Ko bi mogao da zameni Milosevica", vecina anketiranih kaze ili "niko" (46,5 odsto), ili "ne znam" (33 odsto). Od pojedinaca najbolje se kotira Vuk Draskovic sa 4 odsto, dok licnosti okupljene oko Saveza za promene imaju ukupno 5 odsto pristalica. Opoziciji, ma sta to bilo, poverenje poklanja 4 odsto, a Vojislavu Seselju tek 1,5 odsto anketiranih.

Utisak je da narod i nije bas zeljan novih lidera. Neverica je zakonomernost nedeletvornosti i poraza harizmatskog lidera.

Na pitanje "Da li cemo ziveti bolje ukoliko se Slobodan Milosevic povuce iz politike?", cak 42 odsto anketiranih odgovara potvrdno, dok 23,5 odsto ima suprotan stav; ostali slezu ramenima na ovo pitanje.

Iako kampanje, koje stranke vode po srpskim gradovima lice na predizborne, retko ko od njih pominje skore izbore. Stranke koje protestima, u vidu mitinga i peticija, traze smenu Milosevica ne veruju mnogo u institut izbora. Pitanje: "Da li postoji potreba da se odrze vanredni izbori?", pokazuje da samo trecina stanovnika Srbije ne cezne za novom kanonadom velikih obecanja i nedeljnom setnjom do Mesne zajednice, dok skoro polovina ispitanika trazi vanredne izbore, i to odmah. Takodje, jos 15 odsto anketiranih je za nove izbore, ali misle da ih treba odrzati malo kasnije.

Osim politickih partija, i vojska se sve cesce pominje kao moguci politicki faktor. Na pitanje "Postoji li mogucnost da vojska preuzme vlast? (Da li biste to podrzali?), vise od jedne cetvrtine ispitanika odgovara da bi podrzalo takav "rasplet" dogadjaja. S druge strane, skoro polovina gradjana Srbije odbacuje tu mogucnost, a 7 odsto dopusta tako nesto, ali ne bi podrzalo vladavinu vojske.

Crna Gora i Srbija

Sve cesce i sve manje dvosmisleno najavljivanje i formalnog odvajanja Crne Gore od Srbije za sada se u javnom mnjenju ne shvata kao previse alarmantno - vise od polovine anketiranih ne veruje u mogucnost osamostaljivanja Crne Gore, dok vise od trecine misli da je tako nesto realno. Oni koji misle da ce Crna Gora ostati u Jugoslaviji to samouvereno obrazlazu: "Nemaju sta da jedu, zavise od Srbije" (penzionerka iz Krivog Vira kod Boljevca), a dvadesetpetogodisnji oficir iz Beograda autoritativno tvrdi da Crna Gora ostaje u SRJ zato sto je "Milosevic predsednik SRJ i ako treba, bice rata". Sluzbenica iz Subotice tvrdi da ce ostati "Zato sto je Srbija puna Crnogoraca".

S druge strane oni koji misle da ce se Crna Gora osamostaliti pokazuju saosecanje prema Crnogorcima, pa kazu: "Zasto da budu u bedi?" (Milka Stojanovic, bibliotekarka iz Valjeva). Tekstilna tehnicarka iz Banatskog Karlovca tvrdi da ce se osamostaliti, jer "teze ka Zapadu"; slicno misli i penzionerka iz Beograda, koja razloge nalazi u podrsci Evropske zajednice i Amerike. Osamostaljivanje Crne Gore se najcesce vezuje za ostajanje Milosevica na vlasti.

Gradjani Srbije se odlucno izjasnjavaju da je bolje sa Crnom Gorom u federaciji (80 odsto), dok svega 11 odsto misli da nam je bolje bez druge federalne jedinice. Pri tome, anketirani ne misle da je Crna Gora Amerika - samo 20,5 odsto misli da je bolje ziveti u drzavi koju predvodi Milo Djukanovic, 11,5 odsto misli da je potpuno svejedno, dok 58,5 anketiranih nimalo ne zavidi Crnogorcima smatrajuci da je jos bolje biti u Srbiji.

Promena u javnom mnjenju Srbije vise je nego ocigledna. Rat sadrzi jedan paradoks - ne treba ulaziti u njega ukoliko nisi siguran da ces pobediti. Kao sto su nekad trazeni lideri - tako se sada traze zrtve. Kolektivna krivica ionako nije po medjunarodnom pravu.

NIN-ova telefonska anketa

U subotu 17. jula 1999. godine Istrazivacki centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije, bez Kosova i Metohije. Uzorak je stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima. U ovoj anketi odbijen je 141 kontakt, sto je nesto vise od uobicajenog nivoa; moze se reci da su ispitanici ispoljili izvestljan strah i nervozu.

ZORAN M. MARKOVIC