STA MI SE DESAVA

55.Gost Udruzenja knjizevnika Srbije i srpske zemlje, u danima velikog stradanja, bio je izmedju ostalih i Jeromonah Roman, Rus, pravoslavni eticar i pesnik po vokaciji.

Govorio je i rekao: "Sveta Rusija se vec moze nazvati zemljom logora. Ljudski zivot je izgubio vrednost. Ljudi se ubijaju bez ikakvog razloga. (Prevodilacka nepreciznost: ljude ubijaju bez itd., ili jezicka nepreciznost autora?) Dakle, ljude ubijaju bez ikakvog razloga.

A zar je to cudno ako je dete od kolevke okruzeno ubicama?

Otac koji nagovara na ubistvo, bake ubice, majke ubice.

Govorim o najstrasnijoj i najpodlijoj vrsti ubistva od koje se ne moze ni pobeci niti se sakriti.

Govorim o abortusima.

U Rusiji svake godine ima deset miliona ubijenih u utrobi majke. Zamislite se nad tim. Znaci, svake dve godine imamo Drugi svetski rat. Nama vise nisu potrebni nikakvi neprijatelji. Mi sami sebe unistavamo. Jos se usudjujemo da zigosemo fasizam. Mi smo gori od fasista jer sebi dozvoljavamo da ubijamo one koji u znak protesta ne mogu ni da vicu ni da zaplacu..."

Jeromonah Roman, Rus, govorio je i rekao (po prevodu Marine Todic): "A svi su citali Puskina, Tolstoja, Dostojevskog, svetsku knjizevnost. I bez obzira na to (sto su SVI CITALI Dostojevskog, Puskina, Tolstoja, svetsku knjizevnost, podvukao B.P.), narod Bogonosac je postao narod Irod (? B.P.).

Vidite li kako je tragicno ako se Jevandjelje zameni knjizevnoscu. Umesto da u realnom zivotu stvarno iskorenjujemo greh u svojim dusama, ljudi su se bacili u izmisljene svetove, gde su se odusevljavali zivotom i smrcu izmisljenih junaka. I tako smo se postepeno navikavali na smrt. Ali time sto smo se navikavali na tudju smrt, nas zivot je gubio vrednost. I danas je ljudski zivot jevtiniji od novca, komfora i odece. Od kvadratnog metra stambene povrsine..."

Itd.

Za razmisljanje izdvajamo pasus o Puskinu, Tolstoju, Dostojevskom i sveukupnoj svetskoj knjizevnosti, posebno glede dobrostivog uverenja da su SVI CITALI (a od toga nikakve vajde, B.P.).

Narocito se rusko pravoslavno seljastvo (muzici) jos i pre Revolucije od 1917. satiralo od citanja Puskina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih velikana svetske knjizevnosti, a sve na racun Jevandjelja koje su nepismeni muzici takodje citali i proucavali, sto je posledicno i dovelo do toga da Rusija izgubi ulogu naroda Bogonosca.

Sve poznato, ali vrlo originalno.

56.Da nisu SVI CITALI kako student Rodja Rodionov ubija (sekirom) babu Lizavetu (i njenu sestru?), ne bi bilo holokausta, sibirskih gulaga, Truman ne bi odobrio da se na Hirosimu i Nagasaki bace atomske bombe, Americani ne bi poubijali nekoliko miliona Vijetnamaca, ne bi bilo ni Jasenovca, ni Golog otoka... Ali su SVI CITALI i tu se nista popraviti ne moze.

Odavno podozrevam da je Dostojevski za sve kriv.

57.Doslo je vreme da se vise GLEDA nego sto se CITA, ali ne vidim da se svet menja nabolje. Most preko Dunava osposobljen je za saobracaj cetiri dana ranije nego sto je inzenjer konstruktor Milosevic zacrtao. Znaci, moze i brze i bolje cak i od inzinjera-konstruktora Milosevica. A sto se tice onih silnih slavljenja srpskih pobeda nad americkom silom i nepravdom, to je bilo samo za GLEDANjE, ne i za CITANjE. Naprosto recima se nije moglo opisati. Otimalo se od reci. Da ga ubijes nije htelo u reci. Htelo je samo da se slika, ali bez reci. Uslo je, istina, u patrioticeske rime nekih srpskih pesnika, ali to je neka druga pesma. I neke druge reci.

58.Slusam (gledam) onog mladog, krupnookog, dobro podsisanog, malo buckastog aparatcika zaduzenog za srpski (tragicni, kako rece V. Jerotic) optimizam.

Da me nije "usinulo" i vezalo za krevet, skocio bih i izljubio televizor. Da ga na ranu privijes, takav je taj mladi aparatcik.

Govori sve sto je meni milo da cujem:

1. Pobedili smo najvecu vojnu silu svih vremena.

2. Odbranili smo drzavni (i narodni) suverenitet na svakoj stopi svoje zemlje.

3. Zastitili smo svakog Srbina, Roma, Egipcanina i dr. na Kosovu, racunajuci i ognjista i kolevke.

4. Nije tacno da su Srbi (Romi, Egipcani) otisli sa Kosova; NAPROTIV, svedoci smo njihovog svakodnevnog POVRATKA na Kosovo.

Eto sta znaci lepa rec koja u srpskoj narodnoj poslovici gvozdena vrata otvara.

Ponovi mi sve to jos jednom, molim te!

Kostan... bre!

59. Fakticko stanje je sledece: Drzava koja se jos uprkos svemu (pa i zdravom razumu) naziva Jugoslavija okruzena je sledecim clanicama NATO alijanse: sasvim juzno Grcka, prijateljska zemlja ali clan (sa svim obavezama clana). Juzno (malo zapadnije) Albanija: nije clan ali kao da jeste - nema naredbe koju nece izvrsiti. Zapadno (za vedra dana vidi se iz Budve) Italija: civilizovana zemlja, kolevka Humanizma i Renesanse, postojbina Dantea i Mikelandjela, legitimni bastenik rimske i latinske kulture, takodje clan. Nemaju nista protiv samostalne i suverene Jugoslavije, ali imaju aerodrome i vojne baze na raspolaganju NATO alijansi ciji su punopravni i dobrovoljni clan. Jos zapadnije (ali mnogo blize i geografski i srcu) Republika Srpska - nije clan i spremna je da pomogne koliko moze, a moze mnogo. Severozapadno: Hrvatska. Nije clan, ali radi na tome. Unapred danke Dojcland ako u tome pomogne, kao sto je pomogla oko Srba. Sasvim severno: Madjarska, clan - o pretenzijama na Vojvodinu jos se samo suska, ali moj pesimizam upozorava da gde god nesto suska, ima i nesto zivo. Medjutim, srpski (tragicni) optimizam pljuje na upozorenje mog (bolesnog, paranoidnog) pesimizma. Severoistocno: Rumunjska, zemlja srpskih pesnika, takodje clan - protiv Srbije (Jugoslavije?) nije nikad izuzev kad je, kao clan, na to prisile. Sasvim istocno: lukava lija Bugarska - jos nije clan, ali joj je cvrsto obecano da to postane 2002. godine. Za Srbe bi to bio predug rok, ali Bugari nikad nisu zurili.

Opasna klesta, brate moj.

Peking daleko, a Moskva, kao sto je poznato, suzama ne veruje.

Belorusijica, golubica srpska, svetli i greje srpsko (uklesteno) srce.

Uostalom, svima njima cemo mi pokazati.

Kako bi rekao onaj General za koga cuvena baba-devojka rece da je pljunuti Gregori Pek.