JUNACI NASEG DOBA

Ministar za kulturu Srbije Zeljko Simic postavio se i za upravnika Narodnog pozorista, jer ima viziju

Nema Gogolja, nema Cehova, Nusic je dugo medju pokojnicima, a i nasa malenkost potmulo kasljuca. Zato brazde ostaju nezaorane, teme neobradjene. Da je Gogolja, da je Cehova, i Nusica da je, s tim da nasa malenkost popije "baktrim", moglo bi se gogoljevski klicati: Ah, kakvu dolamu ima taj i taj!

Da su takva vremena, licno bih fokusirao gospodina Zeljka Simica, ministra iz Beograda.

Kako taj govori!

Nema mu ravna od Gorice Gajevic do Jove Todorovica. Sitan vez recitosti, misao se nadovezuje na misao, znanje kipi, tu su i maniri, sve sto treba... Pazite, primer:

- Jedan od prioriteta koji se potpuno uklapa u orijentaciju Ministarstva kulture je reafirmacija naseg kulturnog stvaralastva u medjunarodnim okvirima. Sve spekulacije koje su vezane za to da cu ja da zaustavim te kontakte lisene su svakog osnova, da ne govorim do koje mere su zlonamerne.

Resen da ide na prioritete, ministar Simic smenio je upravnika Narodnog pozorista u Beogradu Nebojsu Bradica i postavio sebe kao proverenog vizionara. Bradic je, po Simicu, morao da ode, jer nije imao stratesku viziju!

Simic u cast svog samopostavljenja:

- Nesumnjivo da je to prvorazredni politicki cin, ali u jednakoj meri politicki koliko je bilo i imenovanje gospodina Bradica 1997. godine, imajuci u vidu da ga je administrativno skrto imenovala Vlada Republike Srbije, a ne, na primer, Esteticko drustvo Srbije za negovanje lepih manira.

Prica se da je Simic sebe postavio kao prelazno resenje; eto nam i skromnosti!

S druge strane, Narodno pozoriste zlovoljno gundja: zarade nisu isplacene tri meseca, topli obrok takodje, radnici su upuceni na godisnji odmor bez regresa, a sad nam vlada kao resenje nudi novog upravnika, i to ministra kulture, coveka koji je sve to trebalo da nam obezbedi, a nije. Kako i zasto da mu verujemo?

Tako se buni pozorisni sindikat, trazi pare.

Kakve pare, vizija, covece!

Simic im porucuje da su bili na visini istorijskog zadatka, da su dali veliki doprinos ocuvanju mentalnog vitalizma, i to je dosta. Primecuje da je endemska bolest nasih naravi rusenje autoriteta.

Tom endemskom bolescu inficiran je i Nebojsa Bradic, pa ne razume nuznost promene. Tvrdi da je za nju saznao tek tri dana kasnije iz resenja o razresenju koje je potpisao Zoran Andjelkovic. Resenje je bez objasnjenja, ali u dnevnim novinama moglo je da se procita i Simicevo tumacenje Bradicevog greha: medjunarodno angazovanje tokom NATO agresije!

Kada sam prvi put pisao o gospodinu Simicu, bio je mr, sada je dr; samim tim njegovo vizionarstvo i patriotizam su izostreniji. Evo vizije dr Simica:

- Sigurno je da ce se celokupna nasa kultura okrenuti zemljama koje nisu podlegle americkom supkulturnom neoimperijalizmu - to jest, kako se izrazio - koje su podatne za dalji razvoj medjunarodne saradnje!

Kad rekoh patriotizam, nasa malenkost ne moze da sakrije ogromno zadovoljstvo sto je general-major Aleksandar Bakocevic najzad odlikovan Ordenom vojske Jugoslavije prvog stepena. Sta se dosad cekalo? Osvedoceni dobrovoljac i patriota, general Bakocevic nas je punih 120 dana informisao i dizao nam moral, za sta je bio zaduzen. Sada su stvari dosle na svoje mesto, i nacelnik Generalstaba licno mu je pozeleo mnogo uspeha u radu i licnu srecu.

Ovo je bila digresija, vracam se sustini. Skroman, kakav je, Simic je izjavio: "U tom smislu ne pada mi na pamet da iznosim brojna pisma, telegrame i cestitke koje sam dobio povodom imenovanja. Koga to uopste zanima? U sredistu ovog, iz politickih, izvanumetnickih razloga preuvelicanog problema, mora da stoji sudbina nase najvece kulturne institucije, a ne sudbina pojedinca i necije povredjene sujete. Mi smo prolazni, ali nasi tragovi ne moraju biti - misaono poentira ministar - upravnik.

Literarno gledano, Simic bi kod Nusica bio clan kvarta, a kod nas je clan vlade, zato sto nema Nusica...

Na pitanje da li ce, kao novi upravnik, da putuje u inostranstvo sa svojim ansamblima, Simic porucuje: "Nikakve prepreke ne postoje da ja u svojstvu ministra kulture i upravnika Narodnog pozorista predvodim ansambl. Ali mnogo vaznije od toga je da svojim umecem i autoritetom, a oni su na velikoj proveri, obezbedim nuzne finansijske, stvaralacke i personalne pretpostavke...

Kad gle, ima prepreka ministrovom putovanju u inostranstvo! Medju 277 licnosti na spisku nepozeljnih u Evropskoj uniji, ime dr Zeljka Simica visoko se kotira.

S tim u vezi javlja mi se misao Ivice Dacica, takodje patriote i portparola SPS-a, koja glasi: "Prvi put u 20. veku nismo imali izbeglicku vladu, jer je drzavna vlast ostala sa svojim narodom i delila sudbinu svoga naroda i svoje drzave. Ovoga puta, medjutim, imali smo izbeglicku opoziciju".

Mirko Marjanovic i Zeljko Simic bili su sa nama, a Milovan Bojic se slikao na mostu!

Problem je, pak, sto ova vlada nije ni mogla da bude izbeglicka; nije imala kuda da izbegne.

Tako je dr Zeljko Simic ostao clan vlade u zemlji.