(nastavak sa prve strane)

KOSOVO

Sudbina Srba ipak ostaje u senci desetak hiljada Albanaca ubijenih za nesto manje od tri meseca, koliko je trajala operacija vazdusnih udara NATO-a i paralelna akcija jugoslovenskih snaga bezbednosti

Pedesetak automobila pretrpanih najneophodnijim stvarima preslo je granicu Kosova i Srbije svega nekoliko casova posle vesti da su u polju nedaleko od sela Staro Gracko kod Lipljana pronadjena tela 14 Srba, ubijenih dok su sakupljali letinu. Iako najveci pojedinacni zlocin od pocetka rasporedjivanja snaga Kfora, taj dogadjaj svakako nece predstavljati prekretnicu u resavanju kosovske krize. Ona je pre izvesnog vremena vec ionako resena. Preostali Srbi predstavljaju poslednji i, kako se sada cini, ocajnicki pokusaj da se ocuva vekovna tradicija zivljenja srpskog naroda na Kosovu.

Cak ni najbolji poznavaoci kosovskih prilika ni s pribliznom preciznoscu ne mogu proceniti koliko Srba je ostalo na Kosovu, jer proces njihovog iseljavanja traje vec godinama. Izgleda da, ipak, brojka od nekih tridesetak hiljada izgleda najprihvatljivija, iako se i ona svakodnevno postepeno smanjuje. Tesko je ne zakljuciti da na Kosovu postoji bezvlasce. Gotovo svakodnevno u zgradama, na poljima, u sumama, pripadnici Kfora pronalaze leseve Srba ili Albanaca lojalnih sada vec bivsoj vlasti na Kosovu. Sve predratne prodavnice promenile su vlasnike, jer su nove gazde uz pomoc metalnih pajsera i sarenih nalepnica krenuli u novi poslovni poduhvat. Albanci koji su se vratili i zatekli svoje spaljene i opljackane kuce, resili su svoje stambene probleme na slican nacin. Kao i pre izvesnog vremena Albanci, sada su Srbi sa sto je manje moguce buke napustali stanove i odlazili na sever, ili u Crnu Goru.

Bezbednost Srbima na Kosovu vise niko ne garantuje. To ne moze ni Kfor, ciji su tenkovi uz veliku medijsku pompu kisnog 12. juna usli u tu pokrajinu. Uporedo s njihovim dolaskom, sa Kosova su krenuli neki drugi konvoji, u pocetku masovni. Nesto kasnije granicu Srbije i Kosova prelazili su samo usamljeni automobili u kojima nikada nije bilo vise od dve osobe. Odlazili su i oni Srbi koji su ostajali sa idejom da sacuvaju stanove, dok se "stvari" za sedmicu-dve ne smire. Posle sest nedelja "konstantnog poboljsanja bezbednosnog stanja" iselilo se nesto vise od 135 000 Srba. Preostali zive u nekoliko getoiziranih enklava koje sa manje ili vise uspeha cuvaju vojnici Kfora.

Srbi su okupljeni oko svestenika Srpske pravoslavne crkve, oko autsajdera kosovske opozicione politicke scene i ostataka nekada mocnog drzavnog aparata. Njihova politicka opredeljenost ionako vise nije vazna, delovanje je okrenuto u samo jednom pravcu - golom fizickom opstanku. Sudbina Srba ipak ostaje u senci desetak hiljada Albanaca ubijenih za nesto manje od tri meseca, koliko je trajala operacija vazdusnih udara NATO-a i paralelna akcija jugoslovenskih snaga bezbednosti. Tako 135 000 srpskih izbeglica predstavlja veoma slabu protivtezu stotinama hiljada Albanaca prognanih iz svojih domova: zato i 14 leseva kod Lipljana nisu mogli da izazovu emotivni sok, prvenstveno zbog cinjenice sto se na Kosovu svakodnevno pronalaze masovne grobnice u kojima su sahranjene citave albanske porodice, nastradale u predjasnjem pogromu.

Ipak, medijski atraktivnog egzodusa srpskog stanovnistva sa Kosova nece biti, prvenstveno zato sto je vecina Srba vec napustila tu pokrajinu. Njihov odlazak nije privukao previse paznje. Medjunarodni faktori jednostavno nisu zeleli da priznaju da je njihov koncept stvaranja bezbednog okruzenja na multietnickom Kosovu propao, dok bi priznavanje srpskog egzodusa vlasti u Srbiji kostao priznavanja cinjenice da je drzava, usavsi u prilicno bezizgledan rat sa citavim svetom, izgubila suverenitet nad pokrajinom. Sest sedmica posle pocetka rasporedjivanja trupa Kfora na Kosovu postavlja se opravdano pitanje u kojoj meri je u tom periodu ocuvan multietnicki sastav stanovnistva, cilj koji su medjunarodne snage od pocetka operacije isticale kao svoj najvazniji zadatak. U ovom trenutku cini se da ce uskoro jedina etnicka podela na Kosovu biti razgranicenje na kosovske Albance i Albance sa severa Albanije. Srba, Roma i ostalih nealbanaca na Kosovu ce biti toliko malo da nije jasno kako ce oni imati pravo na predstavnike u administrativnim telima, kakva su se prethodnih sedmica, na inicijativu UN ili Kfora, uspostavljala u Pristini.

Zahvaljujuci formiranju nove administracije, zasnovane na jugoslovenskim narodima dobro poznatoj metodi "kljuca" koji bi trebalo realno da odrazava nacionalnu strukturu stanovnistva, uskoro bi se moglo dogoditi da termin "lojalni Albanac" bude zamenjen izrazom "lojalni Srbin", iako takav potez ne obezbedjuje ni minimum bezbednosti, jer je jedan od novopostavljenih sudija izbacen iz stana svega nekoliko dana posto je tadasnji sef civilne misije Un Serzio Vijera de Melo potpisao ukaz o njegovom postavljenju.

Poseban problem u kakvom- takvom saniranju sadasnjeg haoticnog stanja na Kosovu predstavlja pasivnost medjunarodnih faktora koji ucestvuju u eksperimentu stvaranja multietnicke pokrajine, koja bi, prema zamisli, trebalo da ostane u sastavu Jugoslavije, pri cemu bi gradjanske slobode bile zagarantovane svima, cime je albanskoj strani, prilicno glasno proglasenoj za pobednika, oduzeta mogucnost da ostvari svoje pobednicko pravo i prema najboljim balkanskim tradicijama zestoko se osveti porazenima.

Svoju priliku za osvetu Albanci su dobili u trenutku kad je postalo vise nego ocigledno da glomazne snage Kfora ne zele da previse ucestvuju u medjusobnim sukobima "poludivljih" balkanskih naroda, pri cemu su citavi regioni danima ostajali bez gotovo ikakve zastite i ostavljeni na milost i nemilost "stampedu" stotina hiljada albanskih povratnika koji su prosto pregazili tada vec puste jugoslovenske granice.

Razloga za dosadasnji neuspeh misije Kfora, cini se, ima mnogo - od, svesnog ili nesvesnog, ignorisanja pocetnih upozorenja da je mnogo jednostavnije razoruzati Oslobodilacku vojsku Kosova u bazama u Albaniji, pa do sasvim ozbiljnih primedbi da su za akcije policijskog tipa, kako je zamisljena i ova na Kosovu, potrebni obuceni policajci a ne vojne jedinice, opremljene i obucene za sasvim drugaciji tip delovanja.

I zaista, vec posle nekoliko dana ispostavilo se da vojnici Kfora, uprkos velikom broju tenkova, helikoptera i haubica, nisu u stanju da izadju na kraj sa haosom koji je postepeno nastajao u svim predelima sa kojih se povlacila jugoslovenska vojska i policija. Iako su u pocetku takve neuspehe pravdali nedovoljnim brojem vojnika, nakon sto je na Kosovo stiglo 35 000 vojnika NATO-a vise nije bilo nikakvog razloga da se bezbednosna situacija u toj pokrajini ne popravi bar delimicno. Slicno je i sa civilnom misijom UN koja, osim deklarativnih postavljenja lokalnih administratora i sudija, te neprestanih i nicim utemeljenih poziva srpskom stanovnistvu da ne napusta domove, nije uspela da ljudima garantuje bezbednost.

S druge strane, albanski politicki faktori listom i prilicno glasno podrzavaju ostanak Srba na Kosovu, naglasavajuci vekovni zajednicki zivot, ali i isticuci detalj da u toj pokrajini ima mesta samo za one koji "nisu okrvavili ruke". Kako izgleda, buducnost Srba na Kosovu bice ogranicena na svega nekoliko enklava oko kojih ce biti stacionirane jake snage Kfora kako bi se tamosnjem stanovnistvu obezbedio koliko-toliko normalan zivot. Van toga, Kosovo ce biti manje-vise etnicki cista teritorija, nastanjena iskljucivo albanskim stanovnistvom, sto je cinjenica koje nikakvo angazovanje srpskih i albanskih politicara, ili medjunarodnih faktora, nece moci promeniti.

Uzevsi u obzir dosadasnji tok razresenja kosovske krize, cini se da su sasvim u pravu kosovski Srbi koji kazu: "Ko nas je kleo, nije dangubio". Rade Maroevic

Izvestaj iz sela Staro Gracko,

Opstina Lipljan:

Lipljan, 24. juli 1999. god

Na osnovu uvidjaja sa lica mesta u ataru sela Staro Gracko, opstina Lipljan (srpsko selo sa 73 srpske kuce i 3 albanske), dana 23. jula 1999. god. izmedju 20.30-21.30 dogodio se masakr nad 14 Srba koji su vrhli psenicu. Parcele na kojima su radili granice se sa atarima albanskih sela Bujance i Veliki Alas i u blizini su Bujanacke sume.

Cetrnaestorica srpskih seljaka, medju kojima je bio i decak od 15 godina izasla je na vrsidbu na svojim njivama, na pomenutom mestu, oko 18.00 casova. Posto su se ovi zeteoci neuobicajeno dugo zadrzali, Stevo Lalic i Dragan Odalovic iz sela Gracko otisli su da ih potraze. Na 200 m udaljenosti od mesta gde se nalazio kombajn zaustavili su se i videli kako kombajn radi u mestu. Na njegovoj platformi ugledali su telo jednog od postradalih seljana. Odmah su se vratili u Staro Gracko (oko 21.30) i brzo telefonom obavestili policijsku stanicu u Lipljanu, naglasavajuci da imaju poginulog coveka. Prevodilac Kfora, Albanka, odgovorila je da trenutno nemaju kola na raspolaganju. Srbi su ponovili poziv telefonom bar 10 puta, ali je odgovor prevodioca Albanke bio isti.

Kada su videli da je to bezuspesno, Stevo Lalic je otisao u policijsku stanicu u Lipljanu. Kfor je tada poslao transporter u koji je pomenuti Stevo Lalic usao i odmah su krenuli na lice mesta i zaustavili su se 50 m od kombajna, koji je jos radio u mestu. Britanski vojnici Kfora su - konstatovali da je na kombajnu ubijeni covek sa tri hica u ledja. Pretragom terena nadjeno je jos ostalih trinaest leseva koji su lezali posvuda u blizini traktora i u psenici.

Kfor je obavio uvidjaj i tela poginulih prebacena su u KBC Pristina.

Imena ubijenih Srba (starih 30-45 god.) iz sela Staro Gracko:

1. ANDREJA ODALOVIC

2. JOVICA ZIVIC

3. RADE ZIVIC

4. NOVICA JANjICIJEVIC (decak, 15 god)

5. MILE JANjICIJEVIC

6. SLOBODAN JANjICIJEVIC

7. STANIMIR DjEKIC

8. BOSKO DjEKIC

9. SASA CVEJIC

10. NIKOLA STOJANOVIC

11. MIODRAG TEPSIC

12. LjUBISA CVEJIC

13. MILOVAN JOVANOVIC

14. (naknadno ce biti dostavljeno)

Mi, dole potpisani, iz Lipljana, a i drugi Srbi iz srpskih sela ove opstine vise puta smo pismeno izvestavali, a i skoro svakodnevno usmeno razgovarali sa lokalnim predstavnicima Kfora, o ocigledno smisljenim napadima Albanaca na srpska sela lipljanske opstine, i preko naseg episkopa Artemija obavestavan je i Kfor i UNMIK. Naglasavali smo da u pozadini ovakvih i slicnih zlocina nisu "ekscesi" pojedinaca, nego plansko etnicko ciscenje Kosova i Metohije od Srba.

Ako se odmah ne pronadju i ne kazne pocinioci ovog zlocina i odlucno ne sprece slicni zlocini, bojimo se da ce narod direktno optuziti Kfor, kao sukrivca, zbog neobezbedjivanja sigurnosti zivota i rada srpskog stanovnistva u svojim selima, svojim domovima i na svojim imanjima.

Doznali smo da se u selu Staro Gracko zene i deca pakuju i spremaju da napuste svoje selo.

Paroh Lipljana i sela Staro Gracko

jerej Milovan Kojic

Stevo Lalic, iz sela Staro Gracko

NAPOMENA:

Najhitnije zahtevamo da se povodom ovog masakra u selu Staro Gracko sprovede detaljna istraga, da se pocinioci i organizatori ovog zlocina pronadju, javno imenuju i dovedu pred sud. Takodje insistiramo da se na podrucju Lipljana i okoline, kao i na celom podrucju pokrajine (Sredska, pored Prizrena, Vitina sa okolnim selima itd.) pojaca prisustvo i aktivnost Kfora i da se preduzmu odgovarajuce mere kako bi se svim Srbima na Kosovu i Metohiji omogucio zivot u njihovim domovima i selima i rad na imanjima.

Ocenjujemo da u vecini mesta gde su prisutne snage Kfora nije postignut minimum bezbednosti za ugrozeno srpsko stanovnistvo, i zato odmah trazimo sprecavanje daljeg nasilja i zlocina nad srpskim stanovnistvom. Otvoreno vas uveravamo da ukoliko ne preduzmete potrebne mere, srpskom stanovnistvu preti POTPUNO ISELjAVANjE.

RATKO MARKOVIC

Potpredsednik Vlade Republike Srbije strancima priznaje ono sto se u zvanicnim pricama namenjenim domacoj javnosti uporno porice - da je Srbija izgubila Kosovo

U intervjuu casopisu "Jurist", u broju od 7. jula ciji je sadrzaj izlozen na Internetu, na sajtu Univerziteta u Pitsburgu, u SAD (http://jurist.lanj.pitt.edu/markovic.htm), potpredsednik Vlade Republike Srbije Ratko Markovic izneo je opis stanja na Kosovu koje se u dobroj meri razlikuje od onoga koje u zvanicnim prilikama daju funkcioneri u Beogradu.

- Mirovni "sporazum" o Kosovu potpisan je posle 78 dana bombardovanja i unistavanja nase zemlje, a pre svega civilnog stanovnistva. Potpisivanje i pocetak primene tog sporazuma bilo je neophodno da bi se okoncalo dalje razaranje zemlje i ljudske patnje. Mi taj sporazum nismo potpisali po svojoj slobodnoj volji, nego pod pritiskom. A sto se tice "ugovora" iz Rambujea, to nije bio nikakav ugovor zato sto nije bilo saglasnosti jedne strane. Da li ste ikada culi za mogucnost da se nekome preti bombardovanjem zbog nepostojanja saglasnosti prilikom sklapanja ugovora? Rambuje je bio ultimatum, a ne sporazum. Od samog pocetka on je bio, i ostao, jednostrani americki diktat drzavnoj delegaciji Srbije. Imajuci u vidu da je u Rambujeu i Parizu nasa delegacija jos delovala manje ili vise po svojoj slobodnoj volji, mi to nismo potpisali. Medjutim, sada smo kao ranjena osoba koja pristaje na amputaciju ruke ili noge da bi spasla zivot i stoga smo dali pristanak na amputaciju Kosova da bismo spasli sopstvenu drzavu i narod. Jasno je sta se dogodilo. S ovakvim mirovnim sporazumom o Kosovu Srbija je lisena Kosova, istorijske kolevke srpske drzavnosti.

Mirovni sporazum utvrdjuje ustavnu strukturu posleratnog Kosova prilicno nejasnim pojmovima. Kako ce se i ko ce, po vasem misljenju, upravljati Kosovom?

- Taj sporazum je namerno sacinjen tako da bude nejasan da bi se i na taj nacin zaobislo pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Sasvim je jasno da se tim sporazumom uspostavlja prelazni mandat UN koji ce omoguciti stvaranje posebne drzave u drzavi. Formalno, Kosovo ce biti corpus separatum u teritorijalnom okviru Srbije, a zapravo ce biti posebna drzava bez nekih spoljnih obelezja drzavnosti, iako to nista ne znaci. Na taj nacin ce se samo odrzavati fikcija teritorijalnog integriteta Srbije. To, inace, nije ucinjeno zbog Srbije, nego zbog drugih; glavni cilj je bio da se obeshrabre manjine u drugim drzavama i da im se stavi do znanja da ne slede opasan primer Kosova i ne zapocinju sopstvene separatisticke ratove. Inace, visok stepen autonomije za Kosovo moze da znaci samo autonomiju u okvirima drzave Srbije, a ne neku apstraktnu autonomiju, samu za sebe, nezavisnu od drzavnih prerogativa Srbije. Jer, u suprotnom, to bi moglo da znaci samo nekakvu posebnu drzavnost za Kosovo. Ali, NATO je pod okriljem UN prakticno stvorio posebnu drzavu na Kosovu, u kojoj ce samo ova vojna alijansa biti suverena sve dok bude postojao sadasnji raspored snaga u svetu.

Buduci da visoki zapadni zvanicnici sada slobodno putuju na Kosovo kad god im se prohte, moze li se reci da je Jugoslavija i de iure izgubila suverenitet nad ovom teritorijom?

- To pitanje zaista zasluzuje odgovor. Kosovo posecuju sefovi drzava, ministri spoljnih poslova i odbrane, generalni sekretar NATO-a i mnogi visoki strani zvanicnici, ne osvrcuci se nimalo na cinjenicu da se Kosovo nalazi u okvirima drzave Srbije. To se desava zbog toga sto je Kosovo sada, zapravo, samo marionetska tvorevina NATO-a, bez trunke drzavnog suvereniteta Srbije ili Jugoslavije. Tamo postoje samo brojni srpski spomenici, crkve i manastiri i ostala istorijska obelezja kao svedocanstvo da je jedan drugi narod tamo vekovima ziveo u svojoj drzavi. Sudeci prema najnovijim dogadjajima, cilj uprave koju je nad Kosovom uspostavio NATO i nije da se uspostavi koegzistencija razlicitih etnickih grupa, nego da se sprovede etnicko ciscenje nad nealbanskim stanovnistvom. Ucinivsi Kosovo etnicki jos cistijim nego sto je i sama drzava Albanija, NATO ce lako moci da napravi i sledeci "logican" korak - da proglasi spajanje dve albanske drzave u jednu. Medjutim, ni tada se u sustini nista nece bitno promeniti, jer ce NATO u tom slucaju biti suveren u jednoj jedinstvenoj, umesto u dve posebne albanske drzave...