PREDSEDNIK I ISELJENICI

Zasto se nekim ljudima iz sveta, bez obzira koliko oni bili nasi, Milosevic obratio jednim govorom koji nije nista drugo do odbrana svoga polozaja i rezima kojim vlada

Koliko nasih ljudi zivi, rasuto, po belome svetu? I kakvi su oni Srbi? Da li su oni nacionalni, etnicki ili pravoslavni Srbi, ili su od svega toga pomalo? Kakve su i kolike su njihove veze s maticom?

Pitanja ima mnogo, a preciznih odgovora malo. To je i zato sto se nasih ljudi koji zive u drugim zemljama - Srba u dijaspori, kako se danas kaze - njihova matica i njihova maticna drzava (da ne kazemo rezim) seti samo nekakvom prigodom, kad treba da uvelicaju vladarevu slavu, ili kad se od njih ocekuje novac. Zato mi danas ne znamo ni koliko je Srba u dijaspori, niti imamo sa njima prave bratske veze.

Jugoslaviranje

U bivsoj Jugoslaviji neku vezu sa nasima iz sveta odrzavala je Matica iseljenika. Dolazili su u Jugoslaviju, jednom godisnje, organizovano, uglavnom Srbi nostalgicari, stariji ljudi (da vide rodnu grudu, pa da mirno umru), dovodili su, cesto, i sinove i kceri, unucice i unuke, koji srpski nisu znali ali igrali su nasa kola i pevali Od Vardara pa do Triglava... Licilo je to na folklorni karavan, ali bilo je tu i ideologije, jer se na svim govorancijama govorilo o bratstvu i jedinstvu, skovanom u marsalovoj revoluciji.

O Srbima koji su se u dijaspori nasli svojom voljom i s marsalovim odobrenjem - gastarbajterima, dakle, brinula je drzava preko jugoslovenskih klubova. Vecina klubova u koje su dolazili Srbi zvala se Jugoslavija (nijedan Srbija), a bilo je, bogami, i srpskih klubova Edvard Kardelj. Hrvati su svoje klubove zvali Croatia, Slovenci Triglav. Najvise je paznje poklanjano proslavljanju Dana mladosti.

Dolaskom na vlast Slobodana Milosevica, koji je bio izbacio parolu - svi Srbi u jednoj drzavi - svi Srbi sveta gotovo da su se bili pomirili, okupljeni oko novog vodje. Srbi vole da srbuju. Na jednom cetnickom pikniku, u gradu Cikagu, posto su dobro popili, nasi politicki emigranti poceli su da klicu i pevaju Slobi, kao svome. Onda je jedan, najpijaniji medju njima, ali najtrezveniji, prisao mikrofonu i viknuo - braco cetnici, majku vam jebem komunisticku.

Proslo je od toga doba deset godina, i Srbi u dijaspori, svesni sta nam se dogodilo, nemaju previse lepih reci za naseg vodju. Videcemo zasto.

Prosperitet

Pre nekoliko dana, predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic, kao pokrovitelj Sabora "Dijaspora '99.", primio je u Belom dvoru ucesnike ovog "eminentnog skupa" (sintagma drzavnih medija). Kazu drzavni mediji da je Slobodan Milosevic, pozdravljajuci goste, istakao da su gradjani Jugoslavije ispoljili slogu i solidarnost, "sto predstavlja zalog buduce vezanosti srpskog i crnogorskog naroda i osnovu stabilne gradjanske harmonije izmedju svih koji u Jugoslaviji zive".

Sta je jos predsednik Jugoslavije rekao? Da proberemo: "Hocemo da verujemo kako Ujedinjene nacije imaju dobre namere, ali nasilje nad Srbima i Crnogorcima od strane albanskih terorista i dalje traje i mi smo prinudjeni da kazemo celom svetu da pozicija Srba, kao nevine zrtve, i dalje traje (...) Sve je veci broj ljudi u svetu kojima je jasno sta se u Jugoslaviji dogadja, ali to nije dovoljno. Neophodno je da svet ili bar posteni ljudi u njemu dignu svoj glas protiv zlocina koji se vrsi nad Jugoslavijom. U deo tog zlocina spada i dalje, mada sada i veoma intenzivirano finansiranje, podrzavanje i podsticanje nekih politickih lidera da krenu u gradjanske nemire, izazovu zlu krv medju ljudima i stvore u Jugoslaviji atmosferu bezakonja i haosa. Ono sto Nato nije uspeo bombama, on pokusava da nastavi izazivanjem tenzija, sukoba i daljeg zla medju ljudima u nasoj zemlji. Sve, samo da ovde ne bude sloge i mira, a pogotovo prosperiteta."

Optuzice jos strane vlade, koje su nas bombardovale, da one i ne kriju svoje namere prema nama, niti pare koje daju svojim placenicima kako bi odigrali ono sto im strane vlade sviraju. Pomenuo je izdaju, kvislinge...

Stil ovakvih govora nije kod nas nista novo. Pola veka tako se u Srbiji govori, i to su ti poznati birokratski govori (o stilu je rec) koje je odnegovao komunizam. Tacno je da su strane vlade stale na stranu teroristickih albanskih bandi, verovatno ce jednoga dana, kad svet bude posteniji i bolji, nekome iz Severnoatlantske alijanse biti sudjeno za zlocine koje su izvrsili u nasoj zemlji (pre svega, ubijajuci civile), ali predsednik Jugoslavije nikada ne govori zasto smo dosli u sukob sa celim svetom i zasto smo mi jedina evropska zemlja koja u demokratskom svetu nema saveznika.

Inovacije

Ostaje i pitanje - zasto se nekim ljudima iz sveta, bez obzira koliko oni bili nasi, Milosevic obratio jednim govorom koji nije nista drugo do odbrana svoga polozaja i rezima kojim vlada. Sta je drugo njegov govor nego politicka kampanja protiv opozicije i svojevrsno izborno otkrivanje programa vladajuceg rezima.

Naime, vlast koja je dobila poslednje izbore ucinila je, za poslednjih dve-tri godine, toliko poteza koji traze proveru poverenja kod biraca. Izbora ce biti kad za njih dodje vreme, porucuju iz levog vladajuceg tabora, mada radikali ne cute i ne kriju da su i oni za vanredne izbore. Dakle, moguci su prevremeni izbori, a ako ih i ne bude, ni zakonski rok za njih nije predaleko - nesto jace od godine dana. Nama se, zato, cini da Slobodan Milosevic, shvativsi da njegov polozaj u Srbiji i Jugoslaviji nije toliko siguran, pokusava da nove glasove dobije u srpskoj dijaspori. Kako, kad ljudi koji zive u inostranstvu ne mogu tamo da glasaju? Ne mogu danas, ali sta sprecava vlast da napravi novi izborni zakon, tacnije da napravi nesto sto ce njoj odgovarati?

Realno gledano, ne moze ova vlast da racuna na mnogo glasova iz srpske dijaspore (nacionalisticko ludilo proslo je i njih i nas, vecinu normalnih ljudi bar), ali to je glasanje koje se tesko moze kontrolisati i tu se moze svasta namestiti. Rezim mora nesto da smisli posto vise ne moze da racuna ni na onih dvadeset i kusur poslanika koji su mu padali sa Kosova, kao sa neba.

Sukobi

Postoje u srpskoj dijaspori - Americi i Kanadi pre svega - i ljudi uticajni, mocni, obrazovani i bogati koji ne kriju da je Milosevic poslednji komunisticki diktator u Evropi i da mora sa vlasti da ode. Bilo je sukoba i u dijaspori, sto je Srbima od pradedova. Doslo je do rivalstva izmedju Majkla Djordjevica i Milana Panica, na primer.

- Imajuci u vidu sta su razne sluzbe drzavne bezbednosti radile na razbijanju verskog i politickog jedinstva dijaspore, sasvim je razumljivo sto su tamo preslikane ovdasnje podele. Nase je ljude u dijaspori, sto zbog nostalgije sto zbog dobrog poznavanja zapadnog drustva, bilo lako zagrejati za nacionalne ideale, a nisu mogli da procene kako su samo paravan ovdasnjem kriminalnom komunistickom rezimu da opstane - kaze za NIN dr Dusan Batakovic.

Srpski informativni centar iz Londona, povodom prijema u Belom dvoru, saopstava, ovih dana, sledece: "Srpski informativni centar, koji je osnovan u Londonu 1991. godine, nije imao svoje predstavnike na Saboru 'Dijaspora '99", jer nije zeleo da time daje legitimitet Milosevicevom rezimu, koji je odgovoran za gubitak ugleda Srbije u svetu. Srpski informativni centar, sa uglednim organizacijama u dijaspori (Kongres srpskog ujedinjenja iz Amerike, Srpska narodna odbrana iz Kanade i mnoge druge) dao je punu podrsku inicijativi Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve kojom se zahteva ostavka Slobodana Milosevica. Nas centar veruje da ce dijaspora uvek pomoci svome narodu, ali ne i rezimu koji je sistematski ponizavao i iskoriscavao srpske iseljenike i emigrante."

Kivni su na Milosevica i Srbi iz Kanade. Srpske nacionalne organizacije traze smenu predsednika Jugoslavije. Kazu: Nosioci dosadasnjeg rezima Slobodana Milosevica, koji predstavlja nastavak poluvekovne komunisticke tiranije, duzni su da podnesu racune i da odgovaraju za sve nesrece i tragedije koje su naneli srpskom narodu.

PETAR IGNjA

DIJASPORA 99

Rezimu su potrebni podrska i novac a dijaspori garancije da je Srbija ozbiljna drzava pre no sto, eventualno, odresi kesu

"Danas se vise ne pozajmljuje od bankara. Obraticu se narodu - bogatima, siromasnima... Raspisacu narodni zajam!", uskliknuce Makijavelijev despot pri kraju dijaloga sa Monteskijeom, zagovornikom demokratije, kad ga ovaj upitao kako ce obezbediti novac za dozivotni ostanak na vlasti ("Dijalog u paklu izmedju Makijavelija i Monteskijea" Moris Zoli, 1864).

I srpski rezim se okrenuo narodu ali najpre onom njegovom delu za koji veruje da novca ima - dijaspori. Na trodnevni skup "Dijaspora 99". odrzan pod pokroviteljstvom predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica (organizator Ministarstvo inostranih poslova i ministar Zivadin Jovanovic), dovedeno je nesto vise od 200 emigranata iz celog sveta. Oni koji su se, prema recima ambasadora Milorada Ivanovica, clana organizacionog odbora, nametnuli svojim patriotizmom i aktivnostima za vreme napada na Jugoslaviju, pozvani su da vide posledice bombardovanja i procene kako mogu da pomognu.

Dijaspori je ponudjeno da ucestvuje u obnovi zemlje i njenom posleratnom ekonomskom oporavku koji je, veruje se, moguc ukoliko finansijski embargo koji je nametnuo Zapad prekrse nasi ljudi u njihovim redovima - iseljenici. Preko noci su nekadasnja "ekstremna emigracija", "prodane duse", "pecalbari" postali "dragi Srbi i Srpkinje, Crnogorci i Crnogorke" pred kojima je za tri dana prodefilovalo sve sto se ovde izdaje za drzavu: predsednici (federacije, republike, vlada, veca, Akademije nauka...), vojska, rezimu naklonjeno svestenstvo, bivsi, sadasnji i buduci ministri, predstavnici drzavnih medija, bankari...

Strucna literatura

Visok nivo organizacije skupa ispoljen je i u ogromnim kolicinama propagandnog materijala koji je deljen ucesnicima. Tako se u svakoj torbi nasla po jedna majica s prigodnim patriotskim natpisom, po tri knjige profesora Mire Markovic, knjige svedocenja o NATO agresiji, adresari uspesnih domacih firmi, brojne brosure Beogradske banke (ova banka je i organizator zavrsne svecane vecere "sa bogatim kulturnim programom i lutrijom") i Direkcije za obnovu zemlje, blokcici, olovke... Razonode radi, u paketu su se nasli i po jedan CD i dve kasete Zeljka Samardzica izasli u produckiji "Kosave".

Skup ipak nije licio na puko moljakanje za humanitarnu pomoc, iako ni ona nije na odmet. Vlast je zelela da uveri emigrante da je novac ulozen u Srbiju ne samo patriotski cin vec i mudar poslovni potez buduci da ovdasnji zakoni, navodi se, garantuju sigurnost investicija, povracaj ulozenog kapitala uz mogucnost ostvarivanja i znatne dobiti, podsticu privatizaciju...

Problem je nastao kada je tu ideju trebalo da svojim prisustvom potvrde i domaci bankari neomiljeni napolju isto kao i u zemlji. Gde je novac od Zajma za preporod Srbije, pitali su ucesnici skupa generalnog direktora Beogradske banke Borku Vucic i na svoje nemalo iznenadjenje obavesteni su da je zajam u potpunosti uspeo. Prikupljen novac, 87 miliona dolara, koji je ulozen u razne projekte vratio se i to u iznosu od 99,6 miliona, rekla je gospodja Vucic, i brojke potkrepila dirljivim primerom: "Milina je bilo videti pekara koji je od male pekare napravio modernu, veliku, i danas izvozi kore u Abu Dabi..."

Gde su pare

Dijaspora, medjutim, nije tako osecajna, tesko se odvaja od mukom zaradjenih deviza i nije zadovoljna predlogom da joj se dug isplati u stanovima, kucama, lokalima, u mogucnosti da pod povoljnim uslovima otkupljuju deonice propalih srpskih preduzeca. Nezadovoljstvo je primeceno vec na prvoj pauzi. "Ne mogu direktori banaka da nam kazu da nema isplate u novcu. Postojao je zakon koji je stitio ovaj zajam i njega ne mogu menjati direktori banaka", gnevno ce novinaru Rojtersa izjaviti Radmila Milentijevic (!), predstavnik Srba iz Amerike.

Potom su se okurazili i drugi. "Hocemo da pomognemo zemlju ali ako se ispostavi da novac odlazi drugde, niko nece uloziti ni dinar", rekao je Nikola Janjic iz Svedske. "Gospodo, nesto se mora menjati", upozorio je Niko Bojanic iz Nemacke, predlozivsi da svaki nosilac jugoslovenskog pasosa prilozi po sto maraka za obnovu ali da se pre toga "suzbije kriminal i korupcija,da se zna kud idu pare, da se ne ponove Jezda i Dafina...". I Ratomir Gavrilovic iz Grcke veruje da do promena mora doci. "Necemo prihvatiti stari nacin rada, da neko daje novac a neko drugi njime raspolaze." Culi su se jos i zahtevi za pravo glasa i zastupljenost u drzavnim institucijama.

Ovakve primedbe kao i cinjenica da vecina ucesnika u neobaveznom razgovoru otkriva da i ne razmislja o novcanim aspektima pomoci matici (Cedo Pelicic, Podgoricanin na radu u Nemackoj: "Nemam novca da investiram ali ono sto sam ja ucinio za drzavu tokom rata, organizujuci demonstracije po citavom Badenvirtembergu ne moze se porediti ni sa kakvom donacijom ili investicijom") svakako nisu ohrabrujuce za rezim niti mogu opravdati evidentno velike troskove organizacije ovog skupa. Zanimljivo je i to sto organizator tvrdi da su ucesnici sami platili svoje troskove, a dijaspora tvrdi da su troskovi boravka u Beogradu, izleta u Novi Sad i Kragujevac bili placeni (prenociste u hotelu kosta oko 1 400 dinara, pod pretpostavkom da su emigranti tretirani kao domaci a ne kao strani turisti).

Bliski susret

Organizacija skupa bila je, medjutim, takva da su kritike amortizovane istupima onih koji su obecavali. Kanadski Srbi, recimo, predlozili su da se u narednih godinu dana svaki emigrant odrekne dolara dnevno u korist Srbije a da oni obnove most u Grdelici. "Vreme je, osim toga, da konacno angazujemo profesionalce koji ce se baviti popravljanjem imidza koji nas narod ima u svetu", smatraju Kanadjani.

Zoran Milinkovic smatra da bi trebalo uvesti obaveznu taksu od 30 maraka mesecno za sve porodice Srba u inostranstvu, koju bi ovi placali u naredne dve godine. Istovremeno Milinkovic je predlozio ukidanje takse za izlazak iz zemlje! Nasi Francuzi bi da obnove most na Velikoj Moravi kod Mijatovca a predlazu i ponovno organizovanje radnih akcija. "Da se mladi upoznaju i vole", kaze Milinkovic i dodaje: "Znam vec neke mlade ljude koji bi se prijavili, to su oni koji su branili beogradske mostove." Opoziciji je porucio:"Ja bih sve njih iz partija, ukljucujuci i onu Mila Djukanovica, zatvorio u jednu kolibu na planini pa neka tamo ostanu dok se ne dogovore." Usledio je gromki aplauz.

Politicki efekat Skupa "Dijaspora '99." znacajniji je od ekonomskog upravo zbog ovakvih izjava, koje su drzavni mediji pedantno belezili i prenosili javnosti.

Iako su ucesnici skupa gotovo s uvredjenoscu odbacivali optuzbe da ih rezim koristi za sopstvenu promociju, njihove izjave pokazale su da je organizator, osim nekih izuzetaka, napravio dobar odabir gostiju. Cedo Pelicic, inace clan Foruma za zastitu srpskih interesa u Stutgartu, odbacice optuzbe recima:"To je nasrtaj na nase bice, na nase osjecanje, patriotizam, na ono sto smo iz dubine duse osjecali za vrijeme napada na nasu drzavu."

I prota Toma Markovic iz Nemacke veruje da je dosao zbog naroda i otadzbine. Onima koji hoce da vlast menjaju na ulici porucio je da ce u tom slucaju proci kao Rumuni a taj scenario, dodao je jedan ucesnik, "dijaspora nece dozvoliti". Rekose i uskocise u autobus koji ce ih odvesti u Beli dvor, na prijem kod predsednika. Usledili su tiskanje za grupni portret sa Milosevicem, pokloni, aplauzi, sve upakovano i odavno poznato kao klasican miting podrske. S jedinom razlikom sto se ovaj, ipak, dogodio u predsednikovoj dnevnoj sobi.

LjUBICA GOJGIC