ZIMA STIZE, PARA NEMA

Da li je nas narod uopste svestan sta ga nazimu ceka? Ako gleda, slusa i ozbiljno shvata drzavnu propagandu, za nas nema zime.Medjutim, ceka nas teska jesen i jos teza zima. Nama je neophodna sveopsta humanitarna pomoc da uopste prezivimo, smatraju strucnjaci

Posteni Albanac - javljaju agencije - vratio je 500 dolara koje je pronasao na ulici, sto je ravno podvigu ako se ima u vidu da prosecna plata u Albaniji iznosi 80 dolara. Da se, kojim slucajem, posteni Srbin nadje u slicnoj situaciji, iskusenje bi bilo duplo vece - ovde prosecna plata trenutno jedva dostize 40 dolara, po realnom kursu. Doziveli smo, dakle, da su nam plate manje nego u susednoj Albaniji u kojoj, prema recima naseg predsednika Slobodana Milosevica, zive "divlja plemena".

O situaciji u koju smo dospeli recito govori i cinjenica da ekonomisti sve cesce analiziraju i nas standard, od svih evropskih zemalja, uporedjuju bas sa albanskim. Ako nam je za utehu, na kraju zakljuce da mi ipak (jos?) nismo apsolutno siromasniji od Albanaca, iako su nam prosecne plate manje, posto jos posedujemo neuporedivo vece drustveno bogatstvo, decenijama akumulirano. Nas problem je u tome sto u poslednjih deset godina samo trosimo i na razne nacine unistavamo to nasledjeno bogatstvo i ubrzano se vracamo unazad, dok drugi narodi svoje uvecavaju, ili se bar trude da ocuvaju ono sto imaju posto su, za razliku od nas, odlucili da za sobom ostave dvadeseti, a pogotovu devetnaesti vek.

"Mozemo da ocekujemo veoma tesku jesen i jos tezu zimu. Uveliko se govori o sporetima "smederevcima", fenjerima, drvima, daju se recepti za cuvanje hrane bez zamrzivaca, posto ce biti velikih problema sa strujom. Ovaj put kojim sada idemo, vodi nas u devetnaesti vek", kaze za NIN mr Slobodan Milosavljevic, rukovodilac Centra za konjunkturna istrazivanja Instituta za trzisna istrazivanja u Beogradu. Sa cisto strucne tacke, Milosavljevic smatra da moramo hitno uciniti korak ka svetu, posto je i bukvalno ugrozen opstanak srpskog naroda. Mi, ipak, nismo veliki, nego brojcano mali narod i dalje propadanje ne mozemo da izdrzimo. Jedino smo jos mi ostali na slepom koloseku, svi ostali krenuli su napred. Ceh nam upravo stize na naplatu. Nama, smatra Milosavljevic, treba sveopsta humanitarna pomoc da bukvalno prezivimo zimu, pa tek onda moze da se govori o nekim investicijama.

Da li je nas narod uopste svestan sta ga nazimu ceka? Ako gleda, slusa i ozbiljno shvata drzavnu propagandu, za nas nema zime.

Sest miliona siromasnih

Sve cemo poruseno obnoviti, izgraditi lepse i novije, hrane ce biti, struje takodje. Patriotski zanos, i dalje zasnovan na otrcanoj matrici rodoljubi-izdajnici, pothranjuje se na sve moguce nacine. Opet smo poceli redovno da slusamo pesme tipa "niko nas slomiti nece, surove bombe bez broja", "zivot cu za tebe dati, prkosna zemljo moja". Posto bombe vise ne padaju, sad nam se valjda sugerise da i dalje treba, ako treba, da umiremo za svoju zemlju (kako vlast samu sebe eufemisticki naziva), pa makar i od gladi.

Da ova opasnost nije preuvelicana da bi se sirili defetizam i panika medju nikad-jedinstvenijim-narodom, pokazuju podaci. Jos pre rata 500 hiljada ljudi nije imalo para cak ni za polovinu potrosacke korpe, iz koje je davno ispalo sve sto ne spada u osnovne namirnice. Jos 2,5 miliona ljudi nije imalo dovoljno novca za celu potrosacku korpu, a oko tri miliona gradjana imalo je taman toliko da sebi obezbedi ove osnovne namirnice. Prema svetskim standardima i ovi poslednji smatraju se funkcionalno siromasnima, jer nisu u stanju da zadovolje nijednu drugu zivotnu potrebu iz takozvane nadgradnje, osim elementarne potrebe da prezive. Dakle, jos pre rata ovde je cak sest miliona gradjana bilo siromasno.

Sada je situacija bitno losija: 500 hiljada radnika je, sto neposredno, sto posredno, usled bombardovanja ostalo bez posla, a oko 30 odsto svih radnika tehnoloski je visak. Prema podacima UGS "Nezavisnost", trenutno je na prinudnim odmorima 800 hiljada zaposlenih.

Vlada Srbije odlucila je da radnicima koje je bombardovanje ostavilo bez radnih mesta tri meseca isplacuje zagarantovane licne dohotke u visini od 230 dinara. Posle toga, videcemo. Obnova i izgradnja upravo su u toku. Ispada sasvim neumesno ovde izneti podatak da su samo dnevni troskovi za ishranu cetvoroclane porodice (pod uslovom da se jede normalno i svakodnevno) posle rata, a pre najnovijih poskupljenja, iznosili 113 dinara.

Sada bi statistika, koja opet pocinje da objavljuje podatke posle ratnog embarga, trebalo da izracuna koliki ce udar na budzet predstavljati najavljena poskupljenja hleba, mleka, mesa, jaja (vec su presla dva dinara), struje i ostalih artikala, jer ce cene svega pobrojanog sa najavom ili bez nje, otici navise. Mlekari i pekari zale se da im povecanje cena koje je vlada na kraju odobrila ne znaci skoro nista i da ne pokrivaju ni elementarne troskove. Upozoravaju pritom da najesen mozemo doziveti jos i nestasice ove dve osnovne namirnice, posto seljaci, po sadasnjim cenama i sa ovakvim nacinom isplate, nece vise hteti da prodaju mleko i zito. Poneki gradjanin, koji je jos zadrzao dekadentnu naviku da svojoj deci, pored hleba i mleka, ponekad kupi i cokoladu, mogao je doziveti sok - jedna obicna milka od sto grama poskupela je sa 15 na 23 dinara. Zato ce mnoga deca izgleda zaboraviti (ili nece ni upoznati) ukus ove luksuzne i egzoticne namirnice.

Evo i argumenata: prosecna plata u Srbiji od pocetka godine pala je za 33 odsto i trenutno, prema nezvanicnim procenama, jer jos nema zvanicnih podataka, iznosi oko 880 dinara. Penzije su u odnosu na proslogodisnje manje, prema recima prof. dr Jovana Rankovica sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za oko 35 do 40 odsto i za njihovu redovnu isplatu trebalo bi 1,5 milijardi dinara mesecno. Posto se u budzet, zbog smanjenja zarada, po osnovu doprinosa sliva sve manje para, mogu se ocekivati dalje smanjenje penzija i jos neredovnije isplate.

Gomilanje dugova

"Mi jos zivimo bolje nego sto nam objektivne mogucnosti dozvoljavaju, ali u ovoj zemlji ipak ne postoji platezno sposobna traznja za bilo koji drugi proizvod osim hleba i mleka. Sa ovim zaradama vecina stanovnistva nije u stanju da plati ni struju i komunalije, pa su zato nagomilani astronomski dugovi. Zivi smo iskljucivo zahvaljujuci cinjenici da su nam struja i poljoprivredni prehrambeni proizvodi najjeftiniji na svetu, po cenu potpune devastacije ovih sektora i pre bombardovanja. Ali, i njihovo raubovanje ima svojih granica", kaze mr Slobodan Milosavljevic. Prema njegovoj proceni, sasvim je blizu sveopsti bankrot, kad narod jednostavno ne bude imao od cega da placa bilo koji izdatak. Kad bi se samo zakoni u ovoj zemlji postovali, vec bi nastupio bankrot i privrede i gradjana. Drzava, ipak, tolerise neplacene racune i ne iskljucuje struju, usporeno iskljucuje telefone, ne salje tuzbe za poreze i ostala potrazivanja. Iz ovoga bi se moglo zakljuciti da vlast ne zeli dodatno da nervira gradjane koji su ionako na ivici nerava, a mozda se ipak planiraju i neki izbori.

Ne doprinose predizbornom (?) raspolozenju, ali su neminovna - poskupljenja i dalja zaduzivanja tek nam sleduju. Kad poskupe struja i naftni derivati, sto je vec izvesno, to obavezno povlaci lancanu reakciju svih ostalih proizvodjaca. Ovu ekonomsku zakonitost potvrdjuje i najnovije istrazivanje Instituta za trzisna istrazivanja: u naredna tri meseca, 45 anketiranih proizvodjaca planira da poveca cene svojih proizvoda, sto je cak sest puta vise u odnosu na vreme pre bombardovanja. U narednih sest meseci cak 66 odsto anketiranih proizvodjaca najavljuje poskupljenja. Zakljucak je jasan, kaze mr Milosavljevic, najesen je ubrzana inflacija sasvim izvesna. Ako vlada pribegne zamrzavanju cena, nastupice nestasice po oprobanom ekonomskom principu "sve je jeftino, samo nigde nema da se kupi".

Jesenji izdaci

Ono sto mora da se kupi, dolazi na red upravo na jesen - djaci polaze u skolu, potrebne su im knjige, sveske, odeca, obuca i jos "hiljadu sitnica", a mnogi studenti ce morati da (su)finansiraju paprene skolarine. Nisu ni predskolska deca nista jeftinija - strasno brzo rastu, a nema cipelica za manje od 350 dinara. Najmanje pakovanje "pampers" pelena kosta 100 dinara, a deterdzent stize u trgovine samo povremeno. Ni njegova cena (kao i takodje deficitarnog ulja i secera) ne moze se jos dugo odrzavati, jer je ispod svake ekonomske logike. Tradicionalnu zimnicu kupice ko ima para, drva, ugalj i odgovarajuce peci, takodje. Ostali ce se tesiti da takozvana elektroenergetska situacija i nije toliko tragicna, pa ne treba pre vremena otpisivati peci na struju. Nije u ovom trenutku izvesno ni hoce li biti pristojnog daljinskog grejanja.

I opet nam se, povrh svega ovoga, obecavaju "dalje i sveopste, duhovne i materijalne obnove i reforme", ako smo tacno citirali saopstenje jedne od vladajucih stranaka. Njima, izgleda, niko nije javio da narod nema para ni za obnovu sopstvenih zimskih cipela, a o beloj tehnici da i ne govorimo. Obnavljanje fabrika sopstvenim snagama, u ovoj situaciji, spada u domen "sajens fiksn" zanra. Evo kako trenutno izgleda Kragujevac, cetvrti po velicini i najsiromasniji grad u Srbiji:

"Kragujevac je najteze podneo sve sto se dogadjalo i pre rata, a bombardovanje ga je samo dotuklo. Ovaj grad prezivljava najteze dane u svojoj istoriji. Ljudi su zamenili noc za dan, sve im je isto, jer ih u sedam ujutru niko ne ceka na poslu. Jos za vreme prethodnih ratova u kojima nismo ucestvovali doslo je pet hiljada izbeglica. Sada je stiglo jos dvadeset hiljada takozvanih interno raseljenih lica sa Kosova da ovde potraze pomoc, a mi nismo u stanju ni sebi da pomognemo. Imamo samo neupisane dece sa Kosova za dve osnovne i jednu srednju skolu. Ko zna sta te ljude, a i starosedeoce ceka najesen. Praviti bilo kakvu procenu u ovom trenutku, bilo bi cisto politikantstvo" kaze za NIN dr Vesna Pajevic, potpredsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada za zdravstvo i socijalnu politiku. Dr Pajevic napominje da svakoga dana mole za pomoc humanitarne organizacije i objasnjavaju da su gradu neophodne hitne donacije u hrani, ali odziv za sada sporo ide.

Defetisti, strani placenici i ostali siritelji nezadovoljstva iz svega bi zakljucili da je ovom narodu konacno dosta (ratnih) igara - sad bi mu dobro doslo malo hleba.

Biljana Stepanovic