INTERVJU: JOZEF KASA, LIDER SVM

Milosevic je sve nase zahteve ocenio kao opravdane i resive, dao mnostvo obecanja da ce sve biti razreseno. Medjutim, i do danas najveci deo tih problema nije resen

Pocetkom ovog veka, Subotica je imala sto hiljada stanovnika i bila znacajan centar Austro-Ugarske monarhije. Na kraju veka, u gradu zivi gotovo isti broj stanovnika. Gradonacelnik i lider Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa zvuci prilicno rezignirano kada kaze da nije odusevljen visegodisnjom akcijom za vracanje prava, koja su uzuvali u proslom i pretproslom veku. Razgovor pocinjemo osvrtom na tek zavrsenu kosovsku tragediju, koja nije ostavila osoben utisak na kreatore ovdasnje politike.

"Vojvodina nikad nije zelela da se izdvaja, niti su nacionalne manjine i etnicke zajednice koje zive na ovom prostoru zelele secesiju, nego su samo trazili da se adekvatno rese njihovi problemi, da se to ucini ravnopravno, ljudski.

Medjutim, kada je ukinuta autonomija Kosova, ukinuta je i autonomija Vojvodine, izmenjeni su mnogi zakoni i u skolstvu, donoseni su novi nastavni planovi, sve vise su se suzavala prava nacionalnih manjina, sto traje do danas. Doziveli smo to da od prvog dokumenta o autonomiji Madjara u Vojvodini, koji je izradila DZVM 1992. godine, do danas imamo nekoliko pokusaja, odnosno nekoliko dokumenata koji imaju isti cilj - da se sedne sa aktuelnom vlascu i da se ovi problemi u dogovoru rese.

Nazalost, uprkos tome aktuelna vlast ostala je neosetljiva na nase probleme, cak ih je prilicno drsko od sebe odgurnula, kao da i ne postoje, odnosno, cak i ako postoje, nisu aktuelni, pa cemo ih resavati ne znam kada, najverovatnije kada bude reseno pitanje Kosova. Uvek smo tvrdili da ovi problemi ne mogu biti resavani samo kada izbije sukob, kad nastane krvoprolice, nego da valja ici u susret ovim problemima i resavati ih na kulturan, civilizovan, ljudski, evropski nacin.

Za razliku od gospodina Agostona, vi ste u vise navrata ragovarali sa Milosevicem?

- Takav je bio i pokusaj razgovora sa gospodinom Milosevicem, koji je sve nase zahteve ocenio kao opravdane i resive, dao mnostvo obecanja da ce sve biti razreseno. Medjutim, i do danas najveci deo tih problema nije resen.

Koliko ste se puta sastali sa Milosevicem?

- Mislim da smo se sastali dva ili tri puta istim povodom. On je pokazao neko razumevanje. Ne mogu reci da je to bila fleksibilnost, nego neko razumevanje. I kada je procitao listu nasih problema, licno ih je sve proanalizirao, stiklirao, podvlacio i najveci deo je ocenio kao opravdan i dao je takve izjave da je to moguce resiti u veoma kratkom roku. Medjutim, od njega do onih koji bi realizovali ta obecanja izgleda da je isuvise dug put, da je rastojanje preveliko. To sam predsedniku Milosevicu i predocio, jer sam se toga jos onda plasio. Pokazalo se da sam bio u pravu. Nije tacno da se ne moze izmeniti oznaka na autoputu, da samo moze da stoji oznaka ispisana cirilicom, i to ne samo na glavnom putu, nego i na sporednim putevima. Nije tacno da je za ispravljanje ovih propusta potrebno mnogo para. Samo treba malo dobre volje, malo ljudskosti i problemi bi bili brzo otklonjeni.

Ocekujete li da ce vlasti nakon ovih dramaticnih dogadjaja pokazati vise razumevanja i spremnosti na dijalog?

- Nisam toliki optimista. Sada je vlast u nekom grcu, u borbi za opstanak, za ocuvanje onoga sto je stekla, tako da jednostavno nema snage, volje i nacina da se bavi ovim mpitanjima. Od ove vlasti ne ocekujem vise nista pozitivno.

Kako tumacite sve cesce istupe predstavnika levice i radikala, koji najavljuju da ce svetske sile i mocnici uz pomoc takozvanih domacih izdajnika pokusavati da Srbiji otmu Vojvodinu, Sandzak...

- Pa, ova vlast je opstala zahvaljujuci stalnim zaristima, stalnim kriznim situacijama, tako da nije iskljuceno da ce ponovo otvoriti novo krizno zariste da bi opstala. I uvek prebacuje krivicu na nekog drugog - na svetske sile, na domace izdajnike i tako redom.

Zaista osecam da smo vec sami sebi postali dosadni, ponavljajuci da zelimo da budemo lojalni gradjani ove zemlje, da postujemo sistem ove drzave i da zahtevamo posten odnos drzave i prema nama. Jednostavno to vise nije potrebno naglasavati, jer mi za sve ovo vreme krize dokazujemo da smo lojalni, iako zelimo otvaranje prema svetu, razvoj, prikljucenje Evropi, a ne ovakvo zatvaranje, propadanje i tonjenje u neki mrak. I ni u kom slucaju ni ja, ni nas narod ne moze biti zadovoljan sto je 85 maraka prosecna plata u Srbiji, jer je to ispod svake ravni, to je beda. Mislim da smo na granici sa Bangladesom, a bilo nam je obecano da cemo biti razvijena drzava, ukljucena u evropske standarde.

Da li smatrate da treba pojacati neki pritisak i radikalizovati svoje delovanje, ukoliko vasi predlozi i inicijative budu nailazili na potpunu gluvocu vlasti?

- Svoje zahteve ne zelimo da radikalizujemo, jer ni u kom slucaju ne zelimo krvoprolice. Mislim da nije nikakva tajna da madjarski narod nije ratoboran, da nije naoruzan, niti se naoruzavao tokom ovih godina, a prackom ici na avion, ili na tenkove, u to samo luda glava moze da poveruje. Neprekidno insistiramo na zdravorazumskim pregovorima, na ljudski nacin dodjemo do resenja. Inace, krizu u Srbiji nije izazvao madjarski narod i nisu etnicke zajednice zaduzene da je resavaju kako bi ova drzava mogla kao feniks da vaskrsne iz pepela, nego to mora vecinski narod da resi. Znaci, treba da postoji demokratska opozicija sa ujedinjenom snagom i voljom, da ona pobedi na izborima i skloni ovaj rezim koji je pokazao da ne moze da vodi ovu zemlju, odnosno da moze da je vodi, ali samo u propast.

U kojoj meri ste korigovali stav, naime, da prvo zelite autonomiju Vojvodine i demokratizaciju zemlje, sto bi zatim omogucilo autonomiju Madjara ili mislite da Madjari mogu resiti svoj problem i ako Srbija ostane nedemokratska?

- Nista se od ovoga ne moze postici ako Srbija ostane ovakva, pod tiranijom aktuelne vlasti, nego nas iz ove krize moze izvuci samo demokratizacija zemlje i njene nove perspektive.

Autonomija Madjara i autonomija Vojvodine u medjusobnoj su vezi. Smatram da bi u Vojvodini ovi problemi mogli brzo da se rese, jer imamo istorijsko nasledje, imamo zajednicku istoriju sa svim ovim etnickim zajednicama sa kojima zivimo na ovom prostoru. Mogli smo vekovima zajedno da zivimo postujuci jedni druge, postujuci razlicitosti u veri, u jeziku, u kulturi. Zajedno smo bili bogati upravo zbog te raznovrsnosti.

U sustini, ne trazimo nista novo. Nasi preci na ovom prostoru su sve te formule izmislili i resili. Pre dvesta-dvesta pedeset godina stocni pasos je izdavan na pet jezika, a ne samo ispisan cirilicom, sto je apsurdno. Inace, meni ne smeta cirilica, jer citam i pisem cirilicom, ali kad govorimo o ravnopravnosti, onda se treba prisetiti da je dokaz da su pre dva veka narodi na ovom prostoru znali da rese pitanja. Mi nismo nista pametniji od nasih predaka. Nikome nije smetalo u ovoj Vojvodini kada su postojale skole na nemackom, hrvatskom, madjarskom, srpskom jeziku, pa smo bili kulturni i bogati i zato sto smo poznavali istoriju, jezik i obicaje naroda sa kojima zivimo, a sada nas rezim tera da se zatvaramo u neke svoje etnicke okvire.

Dakle, tvrdite da vas vlasti i politicko okruzenje teraju u neku vrstu geta ili rezervata. Vlast, ali i demokratska opozicija vam, medjutim, zameraju sto svoja prava zelite da ostvarite separatno, zagledani sami u sebe...

- Ne zelimo mi da se povlacimo u geto, nego nas prisiljavaju da budemo u getu, da budemo ovde na severu Backe kao Indijanci svojevremeno u Americi. Inace, ja sam i moja politicka partija, kao i najveci deo Madjara, smatramo da nam je i istorija bila zajednicka i buducnost treba da je zajednicka. Stoga zajedno moramo sve ovo da resimo. Separatno resavanje ne bi donelo koristi ni vecinskom, ni manjinskom narodu.

Ako je nacionalna manjina zadovoljna, ona samo moze da jaca drzavu u kojoj zivi. A mi ne zelimo iz ove drzave, ne zelimo nikud sa ovog prostora; ovde smo autohtoni i prisutni hiljadu godina zajedno sa Srbima, Hrvatima i ostalim narodima koji zive na ovom prostoru.

Na nedavnom samitu pakta Jugoistocne Evrope, na neki nacin je aktuelizovano madjarsko pitanje u Jugoslaviji, ali nije jasno da li vi imate jasnu i preciznu platformu za pregovore sa vlastima u Beogradu?

- Mi smo Vladi Republike Srbije i SPS-u dostavili nas dokument jos pre dve ili tri godine, samo sto su oni to zaturili u nekoj fioci i nisu zeleli da razgovaraju sa nama. To je njihov problem, to samo njih kvalifikuje.

Sada to pitanje, izgleda, otvara madjarska vlada?

- Mi nismo cekali madjarske vlasti da one izrade platformu za resavanje problema Madjara u Vojvodini, nego smo to samostalno uradili. Sada smo ovo pitanje aktuelizovali i uz pomoc maticne drzave Madjarske lansirali ga u svet, jer drugacije nismo mogli...

Treba reci i to da ne samo da ova vlada Madjarske zeli to pitanje da resava i na principima dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, nego je tako htela da ucini i prethodna vlada. Samo podsetimo posete bivseg premijera Djule Horna SRJ, koji je ova pitanja postavio. Ali je gospodin Kontic, tadasnji premijer, izjavio da se o tim problemima moze razgovarati, ali ne i pregovarati.

Znaci, Srbija i Jugoslavija su se ogradile od tih problema i od nastojanja da se oni zajednicki rese. Jednostavno, Srbija se ne otvara prema svetu, ne otvara se prema susedima, Madjarska je i te kako pomagala za vreme prvog embarga prema Jugoslaviji, kada su bile blokirane zeleznicke pruge, nafta, vodeni putevi, Madjarska je odmah stavila na raspolaganje Srbiji vozove i telefonske linije da bi mogla da se prikljuci prema Evropi, ali se takvo ponasanje Madjarske smatra sasvim normalnim. No, kad Madjarska trazi da se resi problem nacionalne manjine u Srbiji, onda je to mesanje u unutrasnje poslove. E, pa nije tako.

Madjarska je, medjutim, kao clanica NATO-a za vreme agresije ucestvovala u napadima na nasu zemlju sto sigurno ne doprinosi razvoju dobrosusedskih odnosa?

- Te agresije nije trebalo da bude. Gospodin Perisic je na vreme, sa aspekta vojske, rekao da do toga ne treba da dodje i da ne mora da dodje. Madjarska je i u ovom slucaju bila korektna i samo je izvrsavala svoje najnuznije obaveze prema NATO-u koje je bila duzna da izvrsi. Nije isla dalje od toga, i u odnosu na Srbiju je korektno nastupala.

Ne znam da li treba reci ili ne, procenite to vi - da sam i te kako bio ukljucen u razgovore sa aktuelnom madjarskom vlascu da sa madjarske strane ne bude kopnene agresije u slucaju kopnenog napada na Jugoslaviju. Oni su to saopstili i NATO-u i drzali su se toga.

Da li je tacno da su vam u Budimpesti zamerili sto ste osudjivali rat protiv SRJ?

- Jeste, bilo je i toga, ali ja sam se oglasio i na izjave ekstremnih politicara u Madjarskoj, koji su imali ambiciju da deo Vojvodine ili celu Vojvodinu treba prikljuciti Madjarskoj. Uvek sam bio spreman da osudim takve izjave, makar me politicki protivnici zbog toga i napadali. I danas verujem da mi mozemo zajedno na ovom prostoru sa vecinskim narodom, samo treba malo dobre volje. I pogotovu treba da dodje do izmene u vlasti, do demokratizacije unutrasnjih odnosa u Srbiji. BATIC BACEVIC

Legenda kaze da su Madjari sa jakim nacionalnim nabojem punih 150 godina odbijali da se nazdravljaju i kucaju casama, jer se na taj nacin na beckom dvoru proslavljalo gusenje velikog madjarskog ustanka 1848.godine. Zato i price raspojasanih branitelja nacionalnih interesa, koji pouzdano znaju da ce posle Kosova srpski neprijatelji pokusati da otcepe Vojvodinu i pripoje je Madjarskoj, deluju kao nemastovita i plitka konstrukcija. To, medjutim, ne znaci da madjarsko pitanje u Vojvodini ne postoji, ili da na njega, ako postoji, ne vredi odgovarati.

U Vojvodini je, prema popisu iz 1991.godine, zivelo 348 000 Madjara, koji su na prvim izborima glasali uglavnom za Demokratsku zajednicu vojvodjanskih Madjara, stranku Andrasa Agostona koja je na izborima 1992.godine osvojila devet poslanickih mandata u republickoj skupstini. Dve godine kasnije, grupa nezadovoljnih funkcionera DZVM, predvodjena tadasnjim i sadasnjim gradonacelnikom Subotice Jozefom Kasom, formira Savez vojvodjanskih Madjara i postaje njihov glavni zastupnik. Usledila je tipicno srpska politicka diferencijacija u Madjara, u kojoj je, pored SVM i DZVM (koju sada predvodi Pal Sandor), nastao Demokratski savez vojvodjanskih Madjara pomenutog Agostona i nekoliko malih stranaka sa velikim ambicijama.

Iako su postigli ozbiljan napredak u broju stranaka i frekvenciji susreta sa predstavnicima ovdasnje vlasti, polozaj Madjara se nije znatnije promenio otkad je Srbija iz tri dela ponovo postala cela. Zemlju je u tom periodu napustilo oko 50 000 Madjara. Posle trijumfa nad NATO-om i desetogodisnjeg perioda temeljnog ignorisanja, vojvodjanski Madjari vise ne veruju u mogucnost dogovora sa liderima crveno-crne koalicije.

Na drugoj strani, funkcioneri SVM ne propustaju priliku da kazu kako korektno saradjuju sa vladom Viktora Orbana, ali da nisu njeni favoriti. "Simpatije vladajuce koalicije prema nasim rivalima veoma su ocigledne, jer je gospodin Agoston uspostavio prijateljske odnose sa funkcionerima FIDES-a pre njihovog dolaska na vlast. Madjarska vlada, medjutim, ne moze ignorisati cinjenicu da je nasa stranka ubedljivo najsnaznija", kaze potpredsednik Saveza vojvodjanskih Madjara Laslo Joza.

Njegova stranka se do sada borila za trostepenu autonomiju vojvodjanskih Madjara, pozivajuci se na primere juznog Tirola ili svedske manjine u Finskoj, ali je u poslednjih nekoliko meseci napravila iskorak ka globalnoj politici i, otvorenije nego dosad, ukljucila se u borbu za demokratske promene - Kasin SVM pridruzio se Savezu demokratskih partija, a Agostonov DSVM Savezu za promene. Demokratske promene, decentralizacija zemlje i ekonomski prosperitet zemlje bi, medjutim, doveli u pitanje smislenost dosadasnjeg etnocentricnog delovanja. To pokazuje i proslomesecno istrazivanje Otvorenog univerziteta: 37, 91 odsto ispitanika zalaze se za autonomiju, dok se za teritorijalnu, kulturnu i personalnu autonomiju zalaze od 7 do 11 odsto Suboticana.

Predsednik Upravnog odbora tog univerziteta politikolog Bosko Kovacevic smatra da se Madjari nalaze pred velikim izborom koji bi pojednostavljeno mogao da glasi: borba za autonomiju Vojvodine ili autonomiju vojvodjanskih Madjara. "Sada se aktuelizovao problem autonomije, ali ne zbog manjina, vec sveobuhvatne specificnosti Vojvodine. Ukoliko se u zemlji dogode promene, koje bi obezbedile postovanje citavog korpusa ljudskih prava, socijalnog i individualnog dostojanstva i otvaranja prema svetu, onda se moze predvideti da ce i manjinska pitanja u velikoj meri biti deplasirana", kaze Kovacevic.

B.B