STA DA SE RADI : MILAN NIKOLIC

Pre svega, kao sto su nekada bili samoupravne plave bluze ili mantili, radnici vise nece postojati. To je proslost koja se moze komentarisati na razlicite nacine, ali za sada ostaje proslost i treba uciniti sve da tako i ostane. I zbog njih, u buducnosti.

Profil nasih bivsih radnika, i ne samo njih nego i celokupnog stanovnistva, bio pogodan, izmedju ostalog, i za samounistenje i dovoljno je bilo da se nadje neko ko ce to da uradi i da zloupotrebi, kao sto je to uradio i zloupotrebio Slobodan Milosevic, i da to bude uradjeno.

Da su nasi radnici tada bili radnici u pravom smislu te reci (da su znali sta im je i da su mogli da prepoznaju svoj pravi interes), Milosevic to ne bi mogao uciniti. Ne verujem da smo u proslom sistemu svesno stvarani takvima da bi nas lako upotrebili. Medjutim, bez obzira sta da je, taj sistem je stvorio ljude kojima je lako manipulisati, lako ih pretvoriti od radnika u ratnike, kriminalce, prosjake...politicke pa i prave biznismene i drugo.

U ovoj medjufazi, kada vise skoro da nema ni rada niti radnika, morali bismo, u nekim drugim prilikama, mnogo vise govoriti o tome sta bi trebalo uraditi a da se proslost i sadasnjost u buducnosti ne ponove, jer je to od izuzetnog znacaja, narocito za mlade ljude koji tek ulaze u zivot. U tim razgovorima profil dosadasnjeg radnika, koji olako sve dozvoljava ili ne daje nista, i buduceg radnika, koji bi se racionalno ponasao i stetna ponasanja onemogucio, trebalo bi da budu centralna pitanja, sa ciljem da se precizno objasne razlike, prednosti i mane.

Odlazak rezima Slobodana Milosevica koji je unistio sve sto su generacije radnika u Srbiji stvorile i koji sprecava bilo kakve promene koje bi bile u korist i u interesu radnika, USLOV je broj 1 da bi radnici stekli sansu da ponovo postanu radnici.

USLOV broj 2 je malo teze objasniti ili bolje reci, verovatno ce se manji broj citalaca sa njim sloziti, a on je sledeci: sa politicke scene Srbije moraju nestati svi oni politicki lideri koji vec godinama odrzavaju na vlasti Slobodana Milosevica.

I to rade veoma prljavo i krajnje neposteno, u odnosu na interes radnistva i mnogih gradjana koji su im dali poverenje na izborima.

Sta su tokom svih ovih godina radili oni drugi, koji vec 10 godina na ulicama Srbije traze promene i preuzimanje vlasti?

Neki od njih su odustali od mogucnosti da dobiju poverenje gradjana ali su i veoma zasluzni sto se zapoceta promena sistema a time i ovog rezima, privatizacijom iz '90. godine, vratila u krilo Slobodana Milosevica.

Drugi od njih imaju vlast na nizem nivou a time nizu i odgovornost, jer za sve je kriv onaj gore, od kojeg na ulicama traze vlast a od nje beze kao djavo od krsta. Znaci odgovor na pitanje zasto Milosevic - i pored toga sto su mu gradjani na izborima okrenuli ledja - i dalje vlada Srbijom, nalazi se u tome sto su na celo gradjanstva zaseli tzv. opozicioni lideri ali ne zato da bi ga smenili nego da slucajno ne bi bio smenjen.

Varajuci gradjanstvo, ovi tzv. opozicioni lideri ih vec 10 godina vodaju ulicama Srbije, i najveci su krivci zbog toga sto Milosevicev rezim nije nestao i sto je gradjanstvo Srbije dozivelo sve to sto je dozivelo.

Ostvarujuci gnusnu prevaru gradjanstva, oni su, sa druge strane, zauzimali politicki prostor sprecavajuci nastajanje pravih opozicionih stranaka i demokratske promene, svesni da u tom, po svemu novom svetu, za njih nece biti mesta.

Dakle, to bi bio USLOV broj 2 jer bi tek posle toga nastale prave opozicione stranke i Milosevica vrlo brzo ne bi bilo. Prethodnim zakljuckom sam istovremeno pomenuo i uslov broj 3 a koji se odnosi na stvaranje prave alternative na politickoj sceni Srbije. Razmisljajuci o mogucnostima i ovih stranaka koje, zbog ponasanja svojih lidera, postoje kao opozicione ili tzv. opozicione, mislim da sve imaju sansu da se vrate na put stvarnih interesa gradjana, ali svakako bez njihovih lidera koji su nas zajedno sa Milosevicem u crno zavili.

Kada bi se danas sve opozicione stranke svrstale u jedan BLOK protiv Milosevicevog rezima, cak 90 odsto gradjana bi se svrstalo na njihovu stranu. Drugi put je zdraviji sa demokratskog aspekta ali i mnogo duzi jer on podrazumeva da promene nastaju kada se stvore nove, zdrave i prave opozicione snage u ovoj zemlji.

Dakle, nasa sudbina, a narocito sudbina radnika, ne zavisi samo od toga da li ce se promeniti vlast, nego i od toga - da li ce se promeniti - opozicija!

(Autor je predsednik granskog sindikata metalaca UGS "Nezavisnost")