NEDELJNIK

Posle nekoliko bezuspesnih pokusaja pred medjunarodnim pravnim institucijama vapaj za pravdom je stigao i pred nase pravosudne organe. Okruzna javna tuzilastva u Beogradu, Novom Sadu, Pristini, Nisu, Prizrenu, Valjevu, Jagodini, Vranju, Pancevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu i Novom Pazaru podnela su zahteve za sprovodjenje istrage pred okruznim sudovima u tim gradovima protiv 14 lica najodgovornijih za agresiju NATO-a na nasu zemlju, razaranja i ubijanje civila. Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Vilijam Koen, Toni Bler, Robin Kuk, Zak Sirak, Iber Vedrin, Gerhard Sreder, Jozef Fiser, Rudolf Sarping, Havijer Solana, Vesli Klark i ostali optuzeni su da su izvrsili krivicno delo ratnog zlocina protiv civilnog stanovnistva iz clana 142, stav 1 i 2 Krivicnog zakona SRJ. Presuda moze biti doneta u odsustvu, a najteza propisana kazna za inkriminisana dela je 20 godina zatvora.

Prema recima republickog javnog tuzioca Dragise Krsmanovica, "postoji osnovana sumnja da su izvrsena navedena krivicna dela" zato sto su navedena lica "krseci pravila medjunarodnog prava", pa "cak i Statut NATO-a", u periodu od 24. marta do 8. juna ove godine izvrsili "napad na civilno stanovnistvo i naselja koji je imao za posledicu smrt i tesku telesnu povredu ljudi, napad bez izbora cilja kojim se pogadja civilno stanovnistvo, protivzakonito i samovoljno unistavanje u velikim razmerama imovine koje nije opravdano vojnim potrebama", te "napad na objekte posebno zasticene medjunarodnim pravom".

Optuzenima ce biti stavljeno na teret i ubistvo predsednika i najvisih drzavnih funkcionera u pokusaju, koji, kako je rekao Krsmanovic, "na svu srecu nije uspeo".

Pomenuta dela nisu sporna. Utvrdili su ih i ugledni medjunarodni pravnici, institucije i asocijacije koje se bave ratnim zlocinima, sto ukazuje da se navedenim licima moze i mora suditi. Pitnje je samo ko ce to obaviti, kada i gde. I sama vest o pokretanju istrage protiv niza drzavnika i njihovih pomocnika pred nasim sudovima izaziva nevericu i neskriven podsmeh da se pre radi o jednoj farsicnoj predstavi s politickom pozadinom nego o ozbiljnom sudskom postupku koji ima izgleda da se valjano okonca. Zasto?

Prema nasoj zakonskoj proceduri, okrivljenima mora biti upucen poziv da daju svoj iskaz i pristupe sudu. Doduse, istrazne radnje se mogu sprovesti i bez njihovog prisustva pa cak odrediti i pritvor posto se radi o teskim krivicnim delima (zbog nemogucstva urucenja poziva, zbog dela za koje je obavezan pritvor i zbog uznemiravanja javnosti i ometanja istrage). To je nemoguce sprovesti jer nasa zemlja nema pravni saobracaj s inostranstvom. Sva nasa pravna akta su nepostojeca za ostale drzave i nijedna nije duzna da postupi po njima. To ne cini ni nama bliska Republika Srpska, cak ni Crna Gora. Jednostavno, mi smo za svet pravni vakuum pa do sudjenja moze doci samo ako neko od okrivljenih kod nas dodje u turisticku posetu ili slucajno zaluta.

Doduse, oni dolaze, i to cesto, cak i posle najavljenih optuznica, i to bez najave i kucanja. Dolaze na Kosovo jer tamo mogu uci svi, osim Srba. Oni mogu samo izaci, ako uzmognu da se dokopaju severne granice i predju je. Nju posle ovde objavljene "pobede" nije presao nijedan visoki drzavni funkcioner Srbije ili Jugoslavije. Za njih je sada Kosmet dalji nego za Olbrajtovu, Blera, Siraka, Sredera, Solanu, Klarka i ostale bombase. Oni tamo mogu doci kada pozele i ne pada im na pamet da drzavu kojoj Kosmet formalno i dalje pripada za to pitaju. Kao da je nema.

Tesko je zamisliti neku ozbiljnu drzavu u kojoj bi to bilo moguce. Kada bi, recimo, ovakve optuznice bile pokrenute u Svajcarskoj, Svedskoj ili u bilo kojoj zapadnoj zemlji okrivljeni bi se dobro zamislili i prvo sto bi uradili bilo bi da potraze dobre advokate. U nasem slucaju to im ne pada na pamet.

Naravno, u zemljama s ozbiljnim pravosudnim sistemom pravni autoritet i svetski ugled stice se kroz objektivan odnos prema unutrasnjoj krivicnoj problematici. Njihovi tuzioci sigurno ne bi propustili priliku da utvrde krivicu za nepotrebne zrtve tokom rata, kakav je vodjen kod nas. Ima li, pored NATO-a, jos krivaca za stradale u RTS-u, ili u objektima koji nisu bili namenjeni vojsci, poput onih u Cacku, ili u beogradskoj bolnici? Ko je kriv za prekomernu mobilizaciju poput one u Krusevcu i Aleksandrovcu? Zasto se ne ispituje krivica za bespotrebne zrtve? Kako to da istrazni sudija u Aleksandrovcu nije pokrenuo postupak protiv zena u Aleksandrovcu koje su, u nemoci da zastite svoju decu od nepotrebne mobilizacije, napale predsednika opstine i prebile ga u sred carsije. Ako su one to neosnovano uradile, valjda moraju da odgovaraju pred zakonom, ako su to pak uradile s moralnom osnovom, onda neko mora da odgovara za decu koja su u ovaj grad sa Kosova vracana u hladnjacama. Tuzilac se nije javio ni po jednom ni po drugom osnovu.

Mozda se odgovori mogu nazreti u blizoj proslosti kad nisu sprovodjene istrage ni za odlivanje narodne imovine u dzepove politicke i podzemne mafije pa je ceo kapital jedne zemlje zavrsio u rukama samo pet procenata stanovnistva a mi zvanicno postali najsiromasnija zemlja u Evropi. Zmurilo se i pred klasicnim kriminalom. Od 1991. godine naovamo samo u Beogradu je bilo najmanje po jedno ubistvo dnevno, od kojih vecina nije resena. Zrtava je bilo vise nego u minulom ratu iako smo po broju policajaca u odnosu na broj stanovnika medju prvima u svetu..

Niko nije odgovarao ni za najvecu kradju stanovnistva preko banaka i stedionica (Jezda, Dafina...), u kojoj je ucestvovala i drzava, i za najvecu inflaciju na svetu...

Kako onda svet da veruje u nasu pravdu kada smo se u nizu prilika ponasali kao cobanin iz narodne price. Kada se kurjak na kraju zaista pojavio, niko se nije nasao da stado od njega odbrani.

Slobodan Ikonic