ANKETA NIN-A: SANSE OPOZICIJE

DA ostavci, ujedinjenoj opoziciji, izborima. NE crkvi u politici, dosadasnjim liderima

Nikada do sada opoziciono raspolozenje gradjana Srbije nije bilo snaznije ali i istovremeno nemustije izrazeno. Kriza vlasti stvorena neuspesnom politikom uslovila je ocekivano negativno reagovanje javnog mnjenja, a s druge strane ni opozicioni projekti se ne primaju potpuno jednodusno u javnosti.

Na pitanje, ponovljeno iz ankete od proslog meseca, "Koji problem je u ovom trenutku, po vama, najvazniji za gradjane Srbije?", anketirani potvrdjuju da su ekonomski problemi goruci (50 odsto), a vlast se sve vise ispostavlja kao problematicna - 21 odsto ispitanika je proglasava za najvazniji problem u Srbiji (prosli mesec 17,5 odsto). Problem Kosova, odnosno rata, definitivno je potisnut u drugi plan.

Iako se sa naslovnih stranica drzavne stampe to ne moze zakljuciti, u Srbiji su, zbog navedenih problema, potrebne promene. Javno mnenje, izrazeno u NIN-ovoj anketi, drasticno se razlikuje od stavova ruzicaste stampe. Naime, gradjani tvrde da su Srbiji potrebne korenite promene i to pre svega politicke (42 odsto), dok se za ekonomske promene zalaze sledecih 20 odsto. Svega 8 odsto anketiranih smatra da promene nisu potrebne, a jedna cetvrtina bi htela da nesto menja ali se ne moze dosetiti sta.

Ostavka

Kada se kaze politicke promene moze se pomisliti na razne stvari, neki bi radije da menjaju opoziciju, a neki vlast. Ipak, ovih drugih je sada mnogo vise. Pitanje "Da li predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic treba da podnese ostavku zbog situacije u kojoj se nasla Srbija?", razresava dilemu smera promena koje zele gradjani: 57 odsto smatra da Milosevic treba da ode, njih 12 odsto jos nije sigurno, a skoro jedna trecina je, i pored svega, zadovoljna ucinkom predsednika SRJ.

"Unistio je Srbiju, razbio Jugoslaviju, uveo sankcije, dogodio se egzodus Srba i na kraju bombardovanje", nabraja razloge za ostavku inzenjer organizacije rada iz Beograda. I vozac iz Zaguzana kod Leskovca, kome je SPS bliska stranka, konstatuje da Milosevica treba promeniti "ali nema ko da ga zameni". Dosta anketiranih gradjana, kao argumentaciju za ostavku navodi, u stvari, metode smene, koje nisu bas za novine.

Oni koji smatraju da aktuelni predsednik ne treba da demisionira, obrazlazu to ovako: "Milosevic nije sunce da nas greje" (poljoprivrednica iz Smilovca kod Raznja), ili jednostavno, kako kaze penzioner iz Kocinog Sela kod Jagodine: "Volim ga, postujem, cak i kad laze."

Odgovori na pitanje "Da li je postojeca vlast sposobna da obnovi privredu i popravi standard gradjana?" potvrdjuju da je javno mnjenje u Srbiji diglo ruke od vladajucih struktura. Slicno kao i proslog meseca, 62 odsto anketiranih misli da vlast to nije u stanju da uradi, a cvrsto jezgro pristalica leve koalicije, koju cini priblizno trecina stanovnistva, kaze da je vlast sposobna za podvige.

Na nasu molbu da procene da li je sada vise gradjana protiv vlasti ili onih koji podrzavaju vlast, ispitanici su, sasvim neuobicajeno, s obzirom na tradicionalni opozicioni pesimizam, potvrdili da je vise onih koji su protiv vlasti - 58 odsto, a svega 18 odsto anketiranih misli da ima vise onih koji su za vlast.

Ekspertska vlada

Iako, s jedne strane, vlast gubi podrsku javnog mnjenja, s druge strane, nesrazmerno mogucnostima, opozicija ne uspeva da uskoci u prazan prostor i nametne se svojim idejama, programima i liderima.

Predlog nekih opozicionih grupacija, pre svega G-17, o formiranju prelazne ekspertske vlade, izazvao je kontroverzne reakcije opozicionih stranaka, ali i javnosti. Naoko svima prihvatljiva ideja, sa jakom unutrasnjom logikom, suocena sa realnom politickom situacijom, tesko izlazi na kraj. Ovakvu vladu podrzava 48,5 odsto anketiranih, sto je ipak za skoro 10 odsto manje od onih koji traze ostavku Milosevica, ali i dalje mnogo vise od broja stranaka koje staju iza ove ideje. Trgovac iz Kragujevca u nasoj anketi objasnjava prednosti ovakve vlade: "Usli bi u Evropu, svi bi ulagali u nas", a radnik iz Pozarevca, kome je SPO bliska stranka, smisao ovakve vlade vidi u pripremi za izbore.

Mitinzi

Veliki preobrazenjski miting u Beogradu uneo je zebnju u mnoga opoziciona srca i otvorio nove dileme. Utisak je da forma mitinga nije vise omiljena. U NIN-ovoj anketi jedino ova opoziciona ideja nije prosla vrednovanje javnog mnjenja. Broj anketiranih koji ne podrzavaju mitinge i proteste kojima se trazi da Milosevic podnese ostavku, 48 odsto, veci je od broja onih koji podrzavaju ove skupove 43,5 odsto. Domacica iz Krivog Vira kod Doljevca porucuje mitingasima: "Mi smo svi za Milosevica, spremni smo cak i da ginemo."

Ipak, ne treba zakljuciti da je javno mnjenje pod utiskom RTS kampanje izrazilo negativan stav prema mitinzima, jer pitanje "Da li su oni koji sada traze promenu vlasti izdajnici i produzena ruka NATO-a ili mislite da oni zele dobro Srbiji?", potvrdjuje da najveci deo anketiranih (43,5 odsto) tvrdi da oni samo zele dobro Srbiji, dok svega 26 odsto govori da su u pitanju izdajnici.

"I sa crnim djavolom bi bilo bolje nego sa sadasnjom vlascu", govori cetrdesetsestogodisnji inzenjer organizacije rada iz Beograda, a student informatike iz Nisa tvrdi: "Milosevic je produzena ruka NATO-a." Penzionerka iz Novog Sada poznaje svoje i tudje mane: "To su izdajnici, svi su isti, ja sam glupa, ali znam da su losi."

Vreme izbora

Vanredni izbori se sve vise pominju kao racionalno resenje neuskladjenosti legitimiteta onih koji su na vlasti i onih koji cuce u opoziciji. Izbore svi (nevoljno) zele, postavlja se pitanje kada ih odrzati? Gradjani iz NIN-ove ankete su vecinom za to da se odrze sto ranije (43,5 odsto), dok je onih koji misle da ih treba odrzati kasnije 22 odsto. Naravno, ima i onih kojima se ne ide na izbore i takvih je u nasoj anketi 28 odsto.

Glavna dilema je, zapravo, kako sprovesti izbore, odnosno pitanje kontrole. Opozicione stranke ne veruju domacim cuvarima glasackih kutija i uglavnom zahtevaju prisustvo stranih posmatraca. Medjutim, javno mnjenje, verovatno pod utiskom prokazenosti institucije stranih posmatraca vezane za Kosovo, vecinom ne zeli prisustvo stranaca na izborima (56 odsto). Ipak, s obzirom na okolnosti, i sasvim pristojan broj anketiranih podrzava ovaj opozicioni zahtev (41 odsto).

Ujedinjenje opozicije

Ono u cemu se potencijalni biraci u najvecoj meri slazu je potreba za zajednickim nastupom opozicije. Ujedinjenje opozicije prizeljkuje cak 62 odsto ispitanika, a svega 13,5 odsto misli da je bolje da samostalno nastupaju. U situaciji kada je svako sa svakim, a istovremeno i protiv svakog (neki tvrde da je to normalno za politicku borbu), ujedinjenje opozicije je sve manje realna mogucnost. Takva nam je opozicija, ne znamo za bolju. Liderske ambicije su beskrajne, a ruke vecno prazne. I to ne moze ostati neprimeceno.

Na pitanje "Da li je neki od opozicionih lidera sposoban da izvede zemlju iz krize?" cak 68 odsto anketiranih tvrdi da nije nijedan, jedna petina nema odgovor na ovo pitanje, a ostatak ipak ima viziju. I bas taj ostatak mozda otkriva sustinu opozicionih nesporazuma. Vuk Draskovic, i pored zvizduka na preobrazenjskom mitingu, i dalje je najpopularniji opozicioni lider - cetiri odsto anketiranih tvrdi da je bas on sposoban da izvede Srbiju iz krize. Iza njega sa podrskom od 1,5 odsto nalazi se Zoran Djindjic. Ukupno, sve licnosti koje se nalaze u Savezu za promene jedva su nakupile pet odsto ispitanika koji veruju u njihovo uspesno vodjstvo.

Definitivna potvrda opozicionog raspolozenja javnosti dobija se kada se, od relevantnih pitanja iz ankete, sacini sinteticki pokazatelj - indeks stranackog opredeljenja, koji govori da je 42,5 odsto gradjana Srbije opoziciono orijentisano, naspram 30 odsto onih koji izrazavaju provladin stav, a 27,5 odsto ispitanika se jos ne moze svrstati ni u jednu od ove dve kategorije.

Uloga SPC

Ni Srpska pravoslavna crkva, od koje su neki trazili vecu politicku angazovanost, nije pod ovim podnebljem rado vidjena u toj ulozi. Na zahtev da ocene ulogu Srpske pravoslavne crkve u politickim dogadjajima u Srbiji, vecina ispitanika dala je negativnu ocenu (42,5 odsto), dok svega jedna trecina ocenjuje ulogu SPC pozitivno.

Penzioner iz Beograda izgleda da ima tipicno misljenje kad kaze: "Ja sam, da znate, veliki Srbin, ali mislim, cim popovi pocnu da se mesaju u politiku, drzava je propala." Domacica Pauna Veselinovic, iz Karana kod Uzica, jos je ostrija: "Sta oni ima da se petljaju? Sto se nisu mesali Titu?" Jugoslovenka iz Beograda "pravilno" shvata "politiku": "Crkva treba samo pred strancima da brani svoj narod." Oni koji ocenjuju pozitivno ulogu SPC, govore: "To je poslednji adut" (Jugoslav Stevic iz Pozarevca) ili "ne sme da se cuti, jer je to njihov srpski narod, a ne samo da sahranjuje, vencava, krsti..." (policajac iz Novog Sada), a poljoprivrednik iz Bogatica kaze: "Pocinjem da verujem u Crkvu."

Posle Preobrazenja izvesno je samo da nastupaju sve kraci dani i sve duze noci. Nezadovoljstvo aktuelnom vlascu je evidentno, ali jos nije dovoljno dobro artikulisano. Oni koji pretenduju da uzdrmanu vlast zamene, moraju racunati i na otpore javnog mnjenja, koje ne ocekuje da oni samo nastave zapocetu politiku, nego bi izgleda nesto sasvim drugacije. Niko vise ne pominje Kosovo, mitinzi nisu popularni, o izbeglicama nema ni reci...

NIN-ova telefonska anketa

U subotu 21. avgusta 1999. godine Istrazivacki centar NIN-a; anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije, bez Kosova i Metohije. Uzorak je reprezentativan i visestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovnistvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.

Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 173, sto je nesto vise od uobicajenog nivoa i moze se reci da su postojali odredjeni strah i nervoza kod ispitanika, koji podsecaju na stanje neposredno pre pocetka bombardovanja NATO-a.

Zoran M. Markovic