HOCE LI BITI HRANE

Umesto da u bescenje prodaju meso na domacem trzistu, proizvodjaci ga svercuju u susedne zemlje

Gradjanstvo slobodno moze da odahne - predstojecu zimu docekujemo spremno: rekonstruisana savezna vlada postarala se da nam obezbedi dovoljno uvoznih cigareta, alkoholnih pica, pa i polovnih automobila (starosti do cetiri godine). Sa ostalim osnovnim zivotnim namirnicama domaceg porekla, situacija je, doduse, nesto nepovoljnija: mesa u drzavnim prodavnicama ima sve manje, negde ga i nema, mleka takodje nema dovoljno, pekari su nezadovoljni odobrenom cenom hleba, a secer i ulje vise se i ne pojavljuju u prodavnicama po sada vazecim, popularnim cenama.

Ovakvo stanje na terenu, vec po obicaju, ne uklapa se u zvanicne price da je posle bombardovanja i unistavanja ono malo preostale industrije, sad poljoprivreda nasa glavna izvozna sansa. Ova grana, godinama unazad sistematski unistavana, odjednom je postala slager letnje sezone za profesionalne siritelje optimizma medju jedinstvenim narodom. To upucuje na jedan siguran zakljucak - poljoprivredi je namenjeno da i dalje, jos zesce nego proteklih deset godina, igra ulogu socijalnog amortizera i cuvara narodnog zadovoljstva. Racunica je jasna - jedino sto se ovom narodu moze jos uskratiti, jeste elementarna prehrana, ali je veliko pitanje da li bi on i to uspeo da proguta. Ili bi se (napokon) zapitao kakav je to nas opsti napredak i preporod (plus obnova i izgradnja) kad u agrarnoj zemlji kao sto je nasa, ne moze posteno ni da se jede.

Socijalno uze

Tako se vlada nasla izmedju "cekica i nakovnja": da li je gore osloboditi cene pa da hrane bude, ali da narod, praznih novcanika, moze samo da je gleda po izlozima, ili ih drzati zamrznute tako da osnovne namirnice budu jeftine, ali da ih nema u prodaji. Za sad se, izgleda, preferira ova druga varijanta. Pitanje je po koju cenu i dokle poljoprivreda ovo "zatezanje uzeta" moze izdrzati.

"Na jeftinom hlebu, mleku i mesu,koje se sve manje trosi, socijalno uze ne moze se vise zatezati, a da ne pukne. Postoji opasnost da nam se dogodi ono sto je za potrosace najgore i najskuplje, a to su nestasice. Izvesno je da poljoprivreda pod ovim uslovima vise ne moze opstati, posto je platila, tokom sankcija, veliki ceh socijalnog mira. Svi su joj za to odali priznanje, ali je ostala izuzetno izraubovana", kaze u razgovoru za NIN Radenko Stanic, direktor Informativnog centra PKB holdinga, najveceg proizvodjaca hrane u zemlji. Evo samo jednog, najociglednijeg primera - u PKB-u se od tri kombajna prave dva; neke od njih zovu "djedovi" posto su, kaze Stanic, "jedva neku godinu mladji od mene". Dalje, smanjena je primena vestackih djubriva i hemijskih sredstava, a povrh svega, ove godine naisle su i poplave. Direktna steta od poplava samo u PKB-u iznosi ukupno 16 miliona maraka, bilo sto su usevi unisteni, ili su smanjeni prinosi.

Sve ovo ozbiljno ugrozava proizvodnju - prvi put PKB nije uspeo da valjano zavrsi zetvu ni do sada umesto do sredine jula prinosi su sa sest tona po hektaru smanjeni na cetiri tone, a deo psenice, koji je bio pod vodom, sada moze da se koristi samo kao stocna hrana. "Svaki kilogram psenice poznjevene ove godine treba cuvati i ne igrati se sa izvozom, dok se ozbiljno ne utvrde ovogodisnji bilansi. Isto tako, svi treba da se dignu na noge da se jesenas novo zito poseje", smatra Stanic, uz napomenu da on nikako ne zeli da govori o gladi, to je teska i ozbiljna rec, vec radije o mogucim nestasicama.

Nestasice

Ako govorimo o nestasicama, neke su, kao sto smo pomenuli, vec pocele. Na primer, meso: odmah posle bombardovanja bilo ga je u izobilju, cak su krenula i pojeftinjenja posto je stoka naglo poklana. Onda je, pre oko dva meseca, pocelo da ga ponestaje, da bi se poslednjih dana prodavalo uglavnom u privatnim prodavnicama i mesarama, ali po cenama oko 30 do 40 odsto visim od propisanih. Taman onoliko koliko mesari od vlade traze. Dok cekaju da im vlada odobri poskupljenje, drustvene klanice iz dana u dan isporucuju sve manje mesa, a Direkcija za robne rezerve nema dovoljne kolicine za intervenciju na trzistu. Privatnici nista ne cekaju, nego se trzisno ponasaju, pa ko moze, neka kupi. Njima ionako u opisu posla nije cuvanje socijalnog mira.

Ne sede bas skrstenih ruku, kako se moze saznati, ni proizvodjaci mesa, dok vlada razmislja. Razlozi su vrlo ubedljivi - stoka mora da jede, hrana je enormno poskupela, pa se ne isplati ni prodavati je po zamrznutim cenama, niti je hraniti u ocekivanju da vlada popusti. Zato roba ide tamo gde ima kupaca: teletina, junetina, svinjetina u poslednje vreme ubrzano putuju kamionima, camcima i cime sve ne iz Srbije u Republiku Srpsku, a odatle u Federaciju BiH, Hrvatsku, pa i Makedoniju. Kilogram junetine, primera radi, preko Drine se placa i do 15 maraka. U markama i odmah na ruke.

Kod nas, pak, cene junetine nisu menjane jos od prosle godine, a za to vreme poskupeli su svi inputi: gorivo (vise od dve trecine nafte nabavlja se na crnom trzistu po ceni vecoj od deset dinara za litar), onda stocna hrana (kukuruz, koji u ukupnoj ishrani stoke ucestvuje sa 60 odsto poskupeo je sa 1,5 na 2,5 dinara po kilogramu), zatim stocni lekovi i drugi sitniji troskovi. Ovi argumenti dovoljni su da se shvati ekonomska logika za povecanje cena. Medjutim, vlada se rukovodi socijalnom logikom, po cenu da dugorocno unisti stocni fond, koji se vec godinama sistematski smanjuje. Stocarstvo je, tvrde strucnjaci, na najnizim granama u poslednjih 30 godina, stoka se ne zanavlja, postojeci fond ubrzano se rasprodaje, tako da jos mozemo na kraju biti prinudjeni da uvozimo meso.

Vladu, kao sto znamo, zanimaju samo kratkorocni efekti, a najvazniji je da se predstojeca zima pregura sa sto manje potresa. Jugosloveni su, prema podacima engleskog casopisa "Intelidzent junit servis", najsiromasniji u Evropi, cak su i iza Albanije. To se, naravno, odrazilo i na potrosnju mesa. Prema domacim raspolozivim podacima, pre deset godina potrosnja mesa "po glavi stanovnika" bila je 70 kilograma godisnje, a sada je prepolovljena na 35 kilograma. Znaci, narod nema para da kupuje meso ni po ovim starim cenama po kojima, opet, stocari nemaju racuna da ga proizvode.

Sejanje optimizma

Da bi se kako-tako zadovoljile obe strane, na nedavnom skupu stocara i klanicara u Privrednoj komori Srbije predlozeno je da se cene kostiju, mesa nizih kategorija i jeftine salame i dalje kontrolisu, kako bi sirotinja mogla bar to da kupuje, a da se cene mesa najbolje kategorije slobodno formiraju, da bi kupovao ko ima para. Sami predlagaci konstatovali su da bi ovakva podela uvredila siromasne potrosace, ali bi, makar i uvredjeni, u loncu imali bar poneku kosku. Ruku na srce, i ovako im se na isto svodi: u privatnim mesarama poskupelo meso kupuje samo ko ima novca. A takvih je upadljivo sve manje. Sa prosecnom platom od nekih 80 maraka ne moze se, povrh svih ostalih troskova, jesti jos i meso. Ono jos samo formalno spada u kategoriju osnovnih zivotnih namirnica - fakticki, postalo je luksuzna roba.

Zato mleko (jos) nije luksuz, pogotovu za porodice sa malom decom. A i njega, kako sada stvari stoje, zimus moze da nema, bar ne dovoljno. Tako nesto vec smo doziveli tokom hiperinflacije i neposredno posle nje, kad se trazila veza u mlekarama da se nekako nabavi koja kesa mleka. "Pri sadasnjim cenama, na svaki litar mleka gubimo 1,4 dinar zbog povecanih troskova energije, kukuruza, proteinskih hraniva. Uz to i cene ambalaze bez pardona prate crni kurs marke. To nas objektivno dovodi u situaciju da moramo redukovati proizvodnju", kaze Radenko Stanic. "Ako nam se opet dogodi da priliv mleka u svih 14 mlekara PKB Imleka svedemo na 208 litara dnevno, kao sto se dogodilo '94, onda su nestasice neizbezne." Da bi se to sprecilo, mleko mora da poskupi posto, prema Stanicevim recima, "ono sto kosta mora da se plati".

U celoj prici funkcioneri vladajucih stranaka umesto psenice i kukuruza neumorno seju - optimizam. Lakse je, ne mora da se kopa, a i slikaju se na drzavnoj televiziji. Oni koji veruju da ce stopa rasta u poljoprivredi ove godine stvarno biti tri odsto, bolje da umesto u televizor, pogledaju u njive. One su, strucnjaci tvrde, najbolje ogledalo.

BILjANA STEPANOVIC