OPOZICIJA

Opozicija ima samo jednu zajednicku ideju - da srusi rezim; ostalo su nijanse

Jedno je izvesno: izbora ce biti ili izbora nece biti. Ali, pre nego sto se posvetimo temi izbornoj, bilo bi lepo da se podsetimo sta se u poslednja dva meseca dogadjalo na politickoj sceni Srbije, u reziji demokratske opozicije.

Pocelo je mitinzima. Prve mitinge pravio je Savez za promene i na tim mitinzima trazena je bezuslovna ostavka Slobodana Milosevica. Receno je i to - ako odmah ne podnese ostavku, dobice mars na Dedinje, dobice reku ljudi koja ce nastati kad se sve nezadovoljstvo gradjana Srbije ulije u jedan zahtev: Slobo, odlazi! Verovalo se, s pravom, da nijedan covek na svetu ne moze da zaustavi ogromnu vodenu bujicu, a ako pokusa da se suprotstavi, lako mu se moze desiti da se u toj reci udavi.

Nesto kasnije, i Srpski pokret obnove krenuo je na mitinge. Bilo ih je dva. U Kragujevcu je Vuk Draskovic rekao da je njegova stranka za prelazne vlade, do kojih bi se doslo u dogovoru sa vlastima (nije verovao da se ova vlast moze pretnjama oterati i upozorio je da bi svako insistiranje na ultimatumima Milosevicu i rezimu moglo da dovede do krvoprolica), a onda bi ta vlada raspisala prevremene izbore, prema uzorima i uslovima zapadnih demokratskih zemalja. U Nisu je to ponovio.

Jalove ideje

Nezadovoljni stavovima Srpskog pokreta obnove, neki celnici optuzili su Vuka Draskovica da njegov program, da on licno, spasava rezim i Milosevica, i jos su dodavali da se to od Vuka moglo i ocekivati. Zamereno je Draskovicu sto i njegova stranka nije usla u Savez za promene i stala iza predloga da buduci predsednik vlade bude Dragoslav Avramovic.

Odgovoreno je da se Dunav ne uliva u potoke, nego da samo moze biti obrnuto, i receno je, jos, da je Srpskom pokretu obnove raznog ujedinjavanja do glave, i preko glave. Neka svako na izbore ide sam, a koalicije se mogu praviti posle izbora, kao sto se to radi u demokratskom svetu.

Iz Saveza za promene stizale su, tih dana, i ovakve izjave: zaboravimo izbore, mi smo za puc, a nekoliko dana kasnije pomenut je i "bukurestanski metod".

Nama se cini da uopste nije sporna ta silna reka sto bez povratka dalje tece (reka dijalektike, dakle), koja bi odnela losu vlast, neizvesno je samo da li ta reka moze da se stvori. A kad se jedna ideja izjalovi, tesko ce se gradjanima dokazati da opozicija nije toliko neozbiljna.

Posle optuzbi da je izdao opoziciju i prisao Milosevicu, Vuk Draskovic je, na jednoj lokalnoj televiziji, pomenuo celnike Saveza za promene i jednog stranog diplomatu, koji su, na sastanku u Crnoj Gori, bili napravili scenario, prema kome je Srpski pokret obnove trebalo da izazove nemire i nerede na ulicama, zajedno sa Savezom za promene, a kad nesreca krene, mnogi bi, onda, pobegli u Crnu Goru ili inostranstvo. Takav bi scenario, prema Draskovicu, omogucio stranoj sili da intervenise, i to bi, onda, trebalo da bude kraj i za Milosevica i za Srpski pokret obnove, jer bi strana sila na vlast posadila svoje saveznike.

Ako je Vuk Draskovic sve to tako rekao, onda to od njega ne bi bilo nimalo lepo. Odgovorio mu je Zoran Djindjic, predsednik Demokrtske stranke. Rekao je da izjave Vuka Draskovica prevazilaze Tanjug i Drzavnu televiziju. "Takav moralni pad za mene je nerazumljiv. Kako neko moze da ne trepne a da izgovori takve monstruoznosti, to da smo mi u inostranstvu dogovarali izazivanje gradjanskog rata, ovde gde zive nasa deca i rodbina. To je meni potpuno neshvatljivo. Vidi se da je potpuno zaslepljen licnim ciljevima" - kaze Djindjic.

Vesti mogu biti dobre, vesti mogu biti lose, a novinari neka pisu istinu, jer je Vuk Draskovic samo ponovio pricu o scenariju koju su, krajem juna, jedne podgoricke novine objavile.

O prelaznoj vladi

Velika je paznja, jedno vreme, poklanjana i Mladjanu Dinkicu, odlicnom ekonomisti, koji je odlucio da se bavi politikom. I on je bio u Herceg Novom, kod Gelbarda. Pojavio se u javnosti sa svojim planom za smenjivanje rezima. Prema tom planu, posto Patrijarh ubedi sve lidere opozicije da potpisu politicki ugovor o stvaranju prelazne vlade, tada bi Srpski pokret obnove, njegovi poslanici, zakazali sednicu republickog parlamenta na kojoj bi se Mirku Marjanovicu izglasalo nepoverenje i odmah bila izabrana nova - ekspertska vlada. Vlast u Srbiji bila bi smenjena uz pomoc socijalista i radikala, koji bi, putem lobiranja (ne kaze kakvog), presli na stranu opozicije.

Vredi zabeleziti ove reci Vladana Batica, predsednika Demohriscanske stranke i koordinatora saveznika: "Mi smo rekli gospodinu Dinkicu da taj njegov koncept ne vredi. On je sjajan ekonomski teoreticar, ali, ocigledno, ne poznaje sve virove srpske politicke scene. Bio sam poslanik sest godina i znam kako ti ljudi disu, kakva je njihova svest. Kod njih ne pali nikakva politika, nikakva ideologija. Oni su podanici. To su potpuno klonirani ljudi koji dizu ruku kako im gazda kaze. Izglasace i da je Zemlja cetvrtasta. Nada da ce njihova svest sazreti i da ce glasati za promene, potpuna je iluzija, jer bi oni rekli kako moraju da pitaju Slobu." Ovih dana Batic ce reci i ovo: njegova je stranka spremna za izbore. To je novi momenat u njegovoj stranci. I Goran Svilanovic, predsednik Gradjanskog saveza, kaze da su i oni spremni za izbore. I potpredsednik Demokratske stranke Ljiljana Lucic pomenuce spremnost za izbore.

Do Male gospojine ostalo je desetak dana. Trebalo bi, tada, da dodje do novoga mitinga, koji bi prerastao u permanentne gradjanske proteste. Do pada Milosevica i rezima.

Nama se cini da ce, uskoro, prestati svadje i vredjanja, izmedju lidera nase opozicije, jer vreme cini svoje, a ni publika ne moze samo kaubojske filmove da gleda, svakoga dana. Sve je vise znakova da kod svih opozicionih politicara preovladava misljenje da su prevremeni izbori -jedini izlaz. Ne sme se zaboraviti da kad ekspert postane ministar, on vise nije ekspert - nego vlast. Imala bi, onda, ta vlada, u svojim rukama, i policiju i sudstvo. Da ne duzimo, jasno je sta bi to imalo da znaci.

Vreme delovanja

U modi je jedno vreme bio i nekakav pakt za spas Srbije, koji su izradili anonimni ljudi. To je jos jedno bezanje od stranaka, zagovaranje populizma i zamajavanje naroda. Kaze profesor Jovan Marjanovic, predsednik stranke Srbija Zajedno, da je proslo vreme guzvi i revolucija. "Dolazi vreme razumnog politickog delovanja... Zalazemo se za dijalog i smenljivost vlasti. Treba nama alternativna vlada, ali samo putem izbora. Znamo da je ovo jedna represivna vlast, rezim sultanije. Smatramo da se ni opozicija ne moze ponasati kao sveta indijska krava. Protiv smo improvizacija - ovi moraju otici, nase vreme dolazi, mi smo bolji, dobicemo pare, skinucemo sankcije...

Ko garantuje da cemo dobiti pare, ko garantuje da smo mi bolji? Tog pakta sada se svi odricu. Oni koji su do juce podrzavali Dinkica, otimali se o njega, sada se sa njim svadjaju. Nismo za to da vladu postavlja Sveti sinod, ovo nije teokratska drzava, niti ce pravoslavlje to prihvatiti. Svi koji su poverovali da jednim paktom ili jednim mitingom mogu da dobiju aklamaciju za smenu rezima, naseli su na jos jednu iluziju..."

Poznato je da je i Vojislav Kostunica, iznoseci stav Demokratske stranke Srbije, vise puta ponovio da se vlast moze smenjivati samo na izborima. Naravno, nikada nije rekao da ti izbori mogu da se odrze u apsolutnoj reziji rezima, nego cela demokratska opozicija mora da postigne saglasnost oko izbornih uslova, pa da onda na vlast izvrsi svaki moguci pritisak da na izbore pristane. Bilo je reci da Kostunica i Draskovic prave zajednicki plan za izborne uslove, ali to je kasnije demantovano. Nije bitno. Obe stranke traze isto: promenu Zakona o informisanju, izbornog zakona, oslobadjanje drzavne televizije, maksimalnu kontrolu izbora, strane posmatrace... Traze sve ono sto u svetu postoji.

Pazi, kradja

Neki, opet, kazu, da na izbore nece ici, jer nema tih izbora koje ova vlast nece pokrasti. Nije bas tako. Izborne komisije mogu da sprece svaku kradju. Kad su, pre tri godine, socijalisti pokusali da glasove pokradu, ulovljeni su. Zapisnike potpisuje svaki clan komisije i dobija papir u ruke, kao dokaz kako se glasalo.

Ovih dana i Vojvodjani su zatrazili vanredne pokrajinske izbore. A Nenad Canak, predsednik LSDV, kaze da oni hoce izbore, jer nece vlast da skupljaju po ulicama. Jasna je njegova aluzija na Petrograd, sedamnaestu, Oktobar, i na reci Lenjinove koji je priznao da je vlast, tada, curila ulicama, trebalo je samo neko da se sagne i da je uzme.

PETAR IGNjA