GREJANJE NA STRUJU

Strucnjaci se pribojavaju da bismo se na prelazu u novi milenijum mogli sresti sa do sada najzescim redukcijama

Kako sada stvari stoje, tesko da ce se iko u Srbiji ogrejati na struju tokom predstojece zime. Ispada da bi gradjani (ne)pokorni trebalo da ove jeseni i zime zaborave na svoje TA peci, kalorifere, grejalice i njima slicna cuda tehnologije i krenu u nabavku drva i uglja po povlascenim cenama, naravno, pod uslovom da su u svoja obitavalista ubacili "smederevac" ili neko drugo tradicionalno grejno telo. Srecnici koji poseduju radijatore mogu mirne duse da odahnu nakon vise nego uspesne posete republickog premijera Mirka Marjanovica prijateljskoj Rusiji, jer, kako je javljeno, tom prilikom je obezbedjeno dovoljno gasa, tako da ispada da za mnoge nase sugradjane i nece biti zime.

No, imajuci u vidu tradicionalnu gradjansku (ne)disciplinovanost Srba i ostalih gradjana Srbije, tesko je poverovati da ce velika vecina posednika strujnih grejnih tela odoleti da ista pusti u pogon tokom nastupajucih hladnih dana, makar i u pauzi izmedju restrikcija, koje za sada ipak niko ne najavljuje. I tu ne pomazu ni gotovo svakodnevna obavestavanja, jos od okoncanja NATO agresije, da ove zime struje za grejanje nece biti, odnosno da ce proizvodnja ove godine ciniti tek dve trecine proslogodisnje.

Milijarda manjka

Prema rebalansu ovogodisnjeg elektroenergetskog bilansa napravljenom krajem juna ove godine, Elektroprivredi Srbije (EPS) tokom nastupajuce zimske sezone (period oktobar 1999 - mart 2000. godine) falice 1,480 milijarda kilovat - casova elektricne energije. Prema ovom proracunu, u oktobru nece biti manjka u proizvodnji elektricne energije, u novembru ce nedostajati 150 miliona kilovat - casova, u decembru 420, u januaru celih 500 i u februaru 410 miliona kilovat - casova.

Nedostatak struje u zimskom periodu moguce je pokriti na dva nacina - uvozom ili razmenom. Posto vec nekoliko godina za kupovinu ni drzava ni EPS nemaju para, kao logicno resenje problema nedostatka struje namece se razmena, s tim sto se za svaki kilovat - cas preuzet tokom zimske sezone, leti vraca jedan i po u proseku, tako da ispada da bi EPS trebalo tokom letnje sezone, iduce godine da vrati vise od dve milijarde kilovat - casova struje!

Medjutim, mogucnosti EPS-a za vracanje pozajmljene struje tokom iduceg leta, u najboljem slucaju, ne prelaze milijardu i po kilovat - casova, a jos od prosle zime dug EPS-a iznosi oko 720 miliona kilovat - casova. "Ne bismo mogli zaduziti vise od 500 miliona kilovat - casova tokom citave zime, da bismo bili solventni za vracanje duga tokom iduceg leta", kaze za NIN Dragan Batalo, glavni dispecer EPS-a. On upozorava da je stanje infrastrukture na terenu u odnosu na ono koje je uzeto u rebalansu elektroenergetskog bilansa nesto gore. Podaci koji su izneti podrazumevaju da je reparacija celokupnog sistema EPS-a potpuno zavrsena.

Ali i prema najoptimisticnijim varijantama, sa obnovom sistema kasni se mnogo, a prema onim manje optimisticnim, kasnjenje je dobilo tragicne razmere, tako da problemi funkcionisanja elektroenergetskog sistema tokom nastupajuce zimske sezone ulaze u sferu nepredvidivosti. Iako je u EPS-u tokom bombardovanja sve radjeno na pravi nacin i blagovremeno, mogucnosti takvog nacina rada po okoncanju agresije vrlo brzo su iscrpljene. "Prakticno, od 10. juna do 20. avgusta nije usao nijedan sraf u Srbiju", kaze Batalo.

Istina, takvoj situaciji je doprineo i spoljni zid sankcija. Primera radi, sa madjarskom elektroprivredom bilo je dogovoreno preuzimanje odredjene opreme potrebne za saniranje sistema, ali je tamosnja vlada stopirala aranzman, naravno "na preporuku" zapadnih partnera koji su obecali pomoc u sanaciji elektroenergetskog sistema Srbije, ali jos nisu presli sa reci na dela. Ipak, postoje danas ozbiljni nagovestaji da bi od posla sa Madjarima moglo nesto i biti.

To, medjutim, ne opravdava ovdasnji javasluk, jer dva i po meseca po okoncanju agresije gotovo da nista nije uradjeno na sanaciji sistema. Svi vitalni transformatori stradali u agresiji trebalo je da budu nabavljeni iz inostranstva (dva iz Republike Srpske, tri iz Rumunije i jedan iz Ukrajine) ali do sada nijedan nije presao granicu. Taj problem resava se i preraspodelom nekih nasih transformatora sa lokacija gde je praksa pokazala da predstavljaju visak i time bi problem bio resen ove i iduce zime. Ali, neki od transformatora tek sada su demontirani, a ocekuju se i kasnjenja zbog njihovog prevoza i kada se svemu tome doda cinjenica da za svaki transformator, od pojave na licu mesta do njegovog pustanja u rad treba da prodje izmedju 14 i 40 dana, ispada da do sredine oktobra (kada najcesce pocinje ozbiljna grejna sezona) vecina transformatora nece biti u funkciji.

"Tu upadamo u nove probleme koji vise nemaju veze sa energijom, sve i kada bismo je imali dovoljno, nego sa mogucnoscu napajanja sistema. Zbog toga su prenosne mogucnosti sistema pod znakom pitanja", objasnjava Batalo i dodaje: "Ako se uzme u obzir i hronicna besparica u poslednjih sedam-osam godina zbog cega se remonti obavljaju u proseku od 30 do 40 odsto, a to izaziva permanentno ruiniranje nasih proizvodnih kapaciteta, treba ocekivati da proizvodnja struje bude ispod planiranog."

(Ne)planirane restrikcije

Ipak, za sada niko ne planira restrikcije struje u grejnoj sezoni iako nas gotovo svakodnevno iznenadjuju nestanci elektricne energije usled pada napona." Restrikcije nisu planirane zato sto postoji ubedjenje da cemo sve uraditi na vreme, da ce zima biti blaga, hidroloske prilike dobre, ali bojim se da je ta forma obaveznog optimisticnog gledanja na stvari bez pokrica", tvrdi Batalo. Sve i da bude kako je planirano, ostaje problem manjka od milijardu kilovat-casova, pa zbog toga drzava i EPS nizom mera pokusavaju da preusmere potrosace ka alternativnim oblicima grejanja.

Ali, podaci ukazuju da ce restrikcija ipak biti i niko sa sigurnoscu ne moze reci koliko ce one trajati.

Strucnjaci se pribojavaju da bismo se na prelazu u novi milenijum mogli sresti sa do sada najzescim redukcijama. Ono sto je zabrinjavajuce pri primeni ove, najdrasticnije mere, jeste to da bez obzira na njen obim, restrikcije su najneefikasniji vid ustede energije. Cak i kada bi restrikcije trajale i 24 sata, usteda energije bi iznosila svega 12 do 15 odsto, pokazuju iskustva. "Rec je o najcrnjem obliku ustede. Redukcije stvaraju suvise mnogo stete, a donose suvise malo koristi. Svaka brizljivost u planiranju potrosnje i njenom kontrolisanju je bolja od haosa koji se, po pravilu, javlja redukcijama", smatra Batalo.

Eventualne, (ne)planirane restrikcije, u tehnickom smislu otvorile bi jos jedno goruce pitanje - pitanje tzv. prioriteta (ambasade, bolnice, porodilista, pa cak i pojedinci, na primer bubrezni bolesnici kojima se struja ne iskljucuje zbog dijalize). U principu, lista prioriteta nece biti redukovana (definisani su aktom "Opsti uslovi o isporuci elektricne energije" koji je u nadleznosti Vlade Srbije) ali se ustede pokusavaju postici smanjenjem broja tzv. slepera, odnosno objekata koji se "slepuju" uz prioritete. Primeri iz glavnog grada pokazuju da se uz jednog bubreznog bolesnika "slepuje" i po nekoliko zgrada, pa se ustede pokusavaju postici i smanjenjem "slepera".

Bilo kako bilo, struje u Srbiji nema i pozeljno bi bilo da nadlezni to i javno objave. Zataskavanja drame koja nas ocekuju na zimu pod izgovorom sprecavanja uznemiravanja gradjanstva u najmanju ruku su neozbiljna, jer moze se pretpostaviti kakva ce panika nastupiti ukoliko, daleko bilo, dodje do havarije sistema koja bi uzrokovala velike redukcije. Zato bi drzava trebalo da posegne za nepopularnim administrativnim merama, smatra Batalo, jer dizanje cena struje i uvodjenje tarifnog sistema, ove zime u ovoj zemlji nece dati zeljene rezultate.

Vladimir Sudar