INTERVJU: VOJISLAV KOSTUNICA, PREDSEDNIK DSS-A

Jedina stvar koja mi se cini izvesnom u Srbiji, jesu izbori. Ko bi uopste mogao da pomisli da se izbori mogu odrzati tek za dve godine?

Demokratska stranka Srbije vec mesecima iritira opozicione lidere koji vlast ruse tako sto joj otimaju ministarstva, poslovni prostor i nesto novca, svakog meseca isporuce neki novi ultimatum Milosevicu. Njen predsednik Vojislav Kostunica smatra da se vlast moze promeniti na izborima i procenjuje da se vlast, logicno, plasi izbora.

Leva koalicija se, izgleda, ponasa kao bolesnik koji uvidja potrebu da ide na operaciju, ali nije sasvim siguran u otpornost sopstvenog organizma?

- Mislim da se tu uocavaju tri perioda. U prvom su socijalisti bili skloni da posegnu za prevremenim izborima, polazeci od procene da je za njih manje zlo ili manja steta da te izbore raspisu pre zime

Zatim su taj stav promenili jer im se ucinilo da stvari po njih idu toliko lose da je bolje stvari prepustiti vremenu, cak i teskoj zimi, i racunati sa necim sto bi moglo spasonosno delovati za njihov ostanak na vlasti, ukljucujuci i veliko polaganje nade u rezultate izbora u Rusiji, u pobedu komunista i ultranacionalista. Na kraju su ohrabreni nedovoljnim ili nepotpunim artikulisanjem narodnog nezadovoljstva, narocito na preobrazenjskom mitingu, pa su poceli da opet razmisljaju o izborima. U svemu tome se vidi jedna zajednicka crta - nespremnost, strah od samih izbora.

Kakve izbore zeli vlast?

- Idealna vrsta izbora za socijaliste bili bi izbori u familiji: dakle, izbori u okviru vladajuce koalicije, na kojim se ne bi imalo sta rizikovati, a mozemo samo zamisliti kako bi skladno i idilicno funkcionisao parlament na taj nacin.

Socijalisti ne mogu da zaborave kako su savezni majski izbori 1992, na koje su izasli samo socijalisti i radikali, vrlo brzo bili osporeni i u zemlji i van nje. Oni mozda pomisljaju i na nekakve delimicne, nepotpune izbore poput onih 1997. godine, ali i tu ostaje pitanje da li ce javnost u Srbiji, a jos vise medjunarodna javnost, potpuno zatvoriti oci pred ovakvim neravnopravnim izborima.

Kada vi ocekujete prevremene izbore?

- Ne znam koliko to moze delovati ohrabrujuce, ali jedino sto mi se cini izvesnim u Srbiji u ovo vreme, to su prevremeni izbori. Bez obzira na sve razlike izmedju vlasti i opozicije i sva kolebanja vladajucih socijalista, ne verujem da bi iko mogao od njih da se usudi ili drzne da pitanje izbora odlaze u nedogled i da saceka redovne izbore.

Zivimo u jednoj drzavi koja nije drzava u pravom smislu reci. To je jedna dvojna drzava ili predvojena drzava sastavljena od dve drzave - Srbije i Crne Gore i bas zato sto je njen karakter takav kakav jeste, najvazniji izbori od svih izbora, jesu izbori u federalnim jedinicama. Kao sto je dobro poznato, ti izbori u Srbiji dospevaju za dve godine. Ko bi mogao uopste da sanja i da pomisli da bi se uz nagomilane teskoce, nezadovoljstvo ovog naroda, izbori mogli toliko cekati?

Kako ce opozicija uspeti da zajednicki formulise pitanje na kakve izbore izaci, kada nije mogla jedinstveno da nastupi na jednom obicnom mitingu?

- Deo opozicionih stranaka je opsednut idejom o zaista potrebnom odlasku Milosevica sa politicke scene i pre izbora, opsednut je idejom o prelaznoj vladi i na neki nacin pridaje manje paznje samim izborima i izbornim uslovima. Ali izbori se ne mogu zaobici. Pre ili kasnije, ta vrsta razgovora opozicionih stranaka ce doci i oni ce prosto voditi ka saglasnosti o tome koji su prihvatljivi izborni uslovi.

Ne mislite li da se idejom o okruglom stolu opozicija posle deset godina vraca na sam pocetak visestranacja?

- Svakako da se radi o necemu sta je trebalo da prethodi visestranackom zivotu u Srbiji, ali treba imati na umu da je ovdasnja vlast svih ovih godina pokusavala da zadrzi samo privid visestranackog sistema, a moze se dodati da Milosevicevi socijalisti ne bi odrzavali cak ni taj privid da nisu bili prinudjeni promenama u celom komunistickom svetu. S druge strane, imali smo opozicione stranke koje su pokusavale da tu vlast pobede tako sto ce sa njom deliti vlast. To je bilo dosta nelogicno. I naravno, demokratske promene u Srbiji izuzetno je otezala izolacija Srbije. Ali mi ni najmanje nije namera da umanjim odgovornost i opozicionih stranaka, pogotovu onih koje su srljale na izbore pod bilo kakvim uslovima i u narucje socijalistima posle tih izbora.

Iz nekih opozicionih krugova sve cesce se cuju kritike Demokratske stranke Srbije, koja vodi pasivnu politiku opozicionog nesvrstavanja. Dinkic je, verovatno, mislio na vas kada je govorio o liderima koji samo sede i pisu saopstenja ne zeleci da se ukljuce u neki opozicioni front.

- Nasa stranka ne moze saradjivati sa onima koji saradjuju sa socijalistima, ali ne moze ni da saradjuje sa onima koji na apologetski, bespogovoran nacin gledaju na zemlje koje su uveliko doprinele nasim nesrecama i koje su "zasluzne" za poslednje bombardovanje Srbije.

Tesko da se moze naci zajednicki jezik sa njima, ali je za DSS potpuno prihvatljiv nekakav front oko valjanih izbornih uslova i utvrdjivanja sta podrazumeva tranziciju nedemokratskog sistema ka drugom demokratskom sistemu.

Dakle, DSS je spremna i za svojevrsnu koalicionu saradnju kad je rec o izbornim uslovima i programske koalicije na samim izborima i posleizborne koalicije, sto naravno ne bi podrazumevalo saradnju sa socijalistima i strankama koje sa njima saradjuju. To je prostor delovanja u kome DSS ne deluje nikako izdvojeno.

U nasem politickom zivotu dodatne teskoce stvaraju stranke i nestranacke licnosti koje su sklone da se pojave u javnosti sa nekim idejama koje bi bile sjajne, kada bi bile ostvarljive. I one na osnovu toga testiraju nekakvu opozicionu solidarnost ili demokraticnost drugih snaga. Ne mogu se ljudi udruzivati oko necega sto je neostvarljivo, ma koliko to samo po sebi zvucalo dobro ili lepo.

B.B.