ALBANSKI ZATVORENICI

Ministarstvo pravde tvrdi da ima dve hiljade Albanaca u nasim zatvorima, a Hasim Taci da ih je bar triput vise. Kako ce se ubedjivanje zavrsiti, mozda pokazuje ponasanje Bernara Kusnera

Skrecuci paznju javnosti sa zlocina koji se vrse nad Srbima, kosovski Albanci kao prvorazredno politicko pitanje namecu sudbinu zatvorenika s Kosova, koji zatvorske kazne izdrzavaju u drugim delovima Srbije. Tako je nekoliko hiljada Albanaca krajem avgusta protestovalo u Pristini trazeci da se njihovi sunarodnici puste iz zatvora u Srbiji. Tvrde da je tokom bombardovanja nestalo oko sedam hiljada Albanaca, te izrazavaju sumnju da se mnogi od njih jos nalaze u nasim zatvorima.

Biranim recima, demonstrantima se obratio i sef Civilne misije UN na Kosovu Bernar Kusner: "Moramo preduzeti ogroman pritisak kako bismo dobili spiskove nestalih osoba, jer znam za tugu porodica koje cekaju vesti. Ne saopstavati porodicama sta se desava s njihovim rodjacima, protiv je svih zakona, ljudskih prava i Zenevske konvencije, to je varvarski nacin ophodjenja prema ljudima."

Odgovor zvanicnika u Beogradu pruzio je pocetkom septembra republicki ministar pravde Dragoljub Jankovic: "Neshvatljivo je ponasanje dela Albanaca u Pristini koji ometaju rad kancelarije Ministarstva pravde u kojoj se mogu dobiti potrebni podaci o zatvorenim i pritvorenim osobama, izmestenim s Kosmeta."

Kancelarija otvorena neposredno po dolasku Kfora zbog toga je nekoliko puta menjala sediste.

Izmestanje po Srbiji

Sest nevladinih organizacija, domacih i inostranih, i pre ovog protesta postavilo je pitanje sudbine albanskih zatvorenika koji dane provode u ostatku "nedeljive" Srbije.

Human Rights Njatch, Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda, Fond za humanitarno pravo, Udruzenje politickih zatvorenika, Helsinski komitet Kosova i Amnestdz International zatrazili su nedavno od srpskih vlasti podatke o sudbini Albanaca, lisenih slobode tokom bombardovanja.

Prema informacijama ovih organizacija, vise od 2 000 Albanaca boravi u zatvorima diljem Srbije. Rec je o ljudima koji su uhapseni u periodu od februara 1998. do marta 1999. godine.

Istu cifru objavio je nedavno i republicki javni tuzilac Dragisa Krsmanovic, s tom razlikom sto je rekao da je medju njima i oko 300 Srba.

"Iz kosovskih u zatvore u Srbiji izmesteno je oko 2 050 zatvorenika i pritvorenih lica i smesteno u ukupno osam kazneno-popravnih zavoda ili okruznih zatvora", potvrdio je Tanjugu ministar, precizirajuci da je najveci broj njih u Pozarevcu, Nisu i Sremskoj Mitrovici. "U medjuvremenu, vise od 170 lica pusteno je iz zatvora i svi su preuzeti od strane Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta koji ih je prevezao do njihovih porodica, odnosno prebivalista", objasnio je Dragoljub Jankovic.

I mada su navedene humanitarne organizacije kolateralno postavile i pitanje predratnih pritvorenika, jer je dobrom delu njih istekao zakonski rok u kome bi trebalo da se odrzi sudjenje, kljucni problem je sudbina uhapsenih kosovskih Albanaca tokom "humanitarne intervencije". Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za 79 dana bombardovanja, policija je lisila slobode nekoliko hiljada kosovskih Albanaca. Izvestan broj ubrzo je pusten iz pritvora, dok se njih 1 500 vode kao nestali.

"Preko aktivista iz nase tri kancelarije sa Kosova saznali smo da se neki Albanci, koji su na listama nestalih, nalaze u srpskim zatvorima", kaze za NIN direktorka Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic. Ona podseca da je delegacija MKCK-a posetila Albance u zatvorima u Srbiji, proveravajuci liste zatvorenika dobijene od Ministarstva pravde. Tom prilikom, pronadjeni su i ljudi cija se imena ne nalaze na zvanicnim spiskovima.

Deport pre Kfora

Kandiceva tvrdi da su svi zatvorenici i pritvorenici sa Kosova deportovani u zatvore u Srbiji pre dolaska Kfora. "Svi Albanci zatvoreni u periodu od 24. marta do 12. juna ove godine, pretpostavlja se da se radi o nekoliko stotina ljudi, liseni su slobode bez odgovarajuce sudske dokumentacije, sto je i jedan od razloga zbog cega se nisu nasli na listama." Medjutim, ohrabruje to sto su nekoliko stotina zvanicno nestalih Albanca zivi, jer, prema recima Natase Kandic, podaci ukazuju da su u nekim gradovima Kosova nakon hapsenja izvrsene "masovne likvidacije civila".

"Mislim da ce srpska vlast odrzavati ovo stanje zato sto je politicka situacija u Srbiji trenutno neodredjena, a i ne postoji nikakva konkretna saradnja sa administracijom Ujedinjenih nacija na Kosovu", kaze direktorka Fonda za humanitarno pravo. Ponasanje ovdasnjeg rezima u najmanju ruku je neprimereno, na sta ukazuje i cinjenica da je cinovnik Ministarstva pravde u Pristini, koji je davao informacije o sudbini zatvorenih i nestalih, povucen sa duznosti (?).

Danas je sasvim izvesno da u isto vreme sudovi u Srbiji sude albanskim teroristima, cesto i u njihovom odsustvu, dok su, recimo, ne tako davno, na osnovu resenja istraznog sudije Okruznog suda u Pristini Aziza Redze, trojica Srba okrivljeni za ubistvo 26 Albanaca. A samo pre nekoliko meseci isti taj sud podigao je optuznicu protiv Fljore Brovine, albanske pesnikinje bez skrivene naklonosti prema OVK. Uhapsena je u aprilu i nalazi se u pozarevackom zatvoru. U optuznici, izmedju ostalog, pise da je organizovala sivenje uniformi i pletenje dzempera za teroriste.

Od dzempera do gotovo svakodnevnog objavljivanja vesti u nasim medijima o sudjenjima Albancima zbog "udruzivanja radi neprijateljskih delatnosti", teroristicki nalogodavci bave se diplomatskim aktivnostima i ruku-podruku s Bernarom Kusnerom salju poljupce demonstrantima u Pristini. "Sitnim ribama" sudi se po ovdasnjim zakonima za krivicna dela na delu teritorije na kome nijedna drzavna institucija ne funkcionise.

VLADIMIR SUDAR ANA VUCKOVIC