KOSOVO

IPAK SPORAZUM

Nakon dugog natezdznja i odlaganja, OVK je presvucena u formaciju za elementarne nepogode

Posle velikih muka, prvo jugoslovenskih snaga bezbednosti, a zatim i Kfora, na Kosovu vise nece biti Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Izvrsena je transformacija doskorasnjih pobunjenika u protivelementarne jedinice. U stvari, posle sto dana od rasporedjivanja trupa Kfora na Kosovu, medjunarodna zajednica odlucila je da srpskim vlastima uskrati pretposlednji argument (poslednji je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, da je ta pokrajina jos integralni deo Srbije ili Jugoslavije i dozvolila kosovskim Albancima da formiraju svoju vojsku, odnosno Kosovski zastitni korpus.

Iako je formiranje tih snaga protumaceno kao realna potreba za snagama koje bi brzo intervenisale u slucajevima elementarnih nepogoda, sto i nije svakodnevna pojava na Kosovu, konacno je pronadjen modalitet transformacije Oslobodilacke vojske Kosova u uglavnom za sve prihvatljiviju formaciju, koja bi ujedno zadovoljila sve formulacije iz navedenog dokumenta UN.

Dugi pregovori

Pregovori izmedju predstavnika NATO i celnika OVK nisu, medjutim, bili laki, sami zavrsni razgovori trajali su vise od 30 sati, i njihov ishod u sustini predstavlja kompromisno resenje izmedju zelja kosovskih Albanaca i realne mogucnosti medjunarodne zajednice da im izadje u susret. Mada se tokom pregovora spekulisalo i brojkama od 9 000 pripadnika, Kosovski zastitni korpus uspostavljen je kao snaga koja ce brojati najvise 3 000 aktivnih i 2 000 rezervnih spasilaca, koji ce 1 800 od 2 000 komada oruzja, kojima prema dogovoru raspolazu, morati da deponuju u skladista pod kontrolom Kfora.

Preostalo naoruzanje, oko 200 pistolja nosice uglavnom celnici novoformiranog korpusa i njihovi telohranitelji, odnosno iste osobe kojima je nosenje oruzja bilo dozvoljeno i tokom procesa demilitarizacije OVK. Na taj nacin, istovremeno je OVK prestala da postoji kao stvarna vojna snaga, sto je bio cilj veceg dela medjunarodne zajednice, dok su interesi kosovskih Albanaca zasticeni cinjenicom da Kosovo konacno ima svoje snage, iako ne bas u potpunosti vojne.

Novoformirane snage dobile su i svoje zvanicne oznake. Na crveno-crnoj pozadini nacrtana je mapa Kosova oko koje pise "Trupat e mbrojtes se Kosoves" - Kosovski zastitni korpus. Cinjenica da je natpis na grbu napisan samo na albanskom jeziku navodi na zakljucak kakav ce u buducnosti biti etnicki sastav tih snaga. Uostalom, na Kosovu je ostalo veoma malo oznaka na kojima bilo sta pise na srpskom jeziku, cime su, izmedju ostalog, u potpunosti pokidane sve veze sa Srbijom.

Cilj stvaranja takvih snaga bio je da se sada vec demilitarizovana OVK sto brze ukljuci u normalan gradjanski zivot. Predstavnicima Kfora i UNMIK-a, uz otvaranje policijske akademije u Vucitrnu, to je gotovo uspelo, jer su za relativno kratko vreme tim ljudima obezbedili odgovarajuce nove uniforme i dali im izvesnu dozu odgovornosti. Time je ovdasnjim Albancima iz ruku izbijen poslednji adut o potrebi da postoje organizovane naoruzane grupe koje bi u odredjenoj meri pomogle uspostavljanju mira na Kosovu.

Dodatna destabilizacija

Kao sto je vec uobicajeno tokom kosovske krize, takvom resenju protive se Srbija i Rusija, koje smatraju da je potpuno razoruzanje jedini prihvatljiv izlaz, te da bi odrzavanje OVK u zivotu dodatno destabilizovalo ionako komplikovanu kosovsku stvarnost. Ipak, uzevsi u obzir da protivljenje te dve drzave nije previse glasno, u skoroj buducnosti trebalo bi ocekivati da ruske trupe konacno udju u Orahovac, dok, takodje, valja ocekivati da potpuno presahne i prica o srpskim paramilitarnim jedinicama u okolini Kosovske Mitrovice.

Mada su stvaranjem Kosovskog zastitnog korpusa najvise bili zaplaseni ovdasnji Srbi, cini se da su im te snage za borbu protiv elementarnih nepogoda objektivno najmanji problem, jer sem deklarativne najave formiranja Kosovske vojske, doduse u buducnosti, korpus nece predstavljati faktor koji bi mogao da destabilizuje njihov ionako ocajno nepovoljan polozaj. Kosovski Srbi, ukoliko zele da ucestvuju u politickom zivotu te pokrajine, trebalo bi u skoroj buducnosti da pronadju spasonosnu formulu, prema kojoj bi umesto besomucnog protestovanja zbog odluka nastalih pod uticajem medjunarodnih faktora, isposlovali svoje mesto u procesu donosenja odluka, cime bi definitivno stvorili uslove za ostanak srpskog stanovnistva na Kosovu.

Treba priznati da predstavnici medjunarodne zajednice i kosovskih Albanaca nemaju ispred sebe legitimne predstavnike Srba, jer su pocetkom povlacenja jugoslovenskih snaga bezbednosti Kosovo napustili svi koji su godinama kreirali tamosnju politiku i na izvestan nacin doveli preostalo srpsko stanovnistvo u gotovo bezizlazan polozaj. Istovremeno, izvesno je da ce Srbi sa Kosova morati da svoje interese stite u okviru resenja o kojima se prethodno dogovore predstavnici Albanaca i medjunarodne zajednice.

Sa druge strane, formiranje korpusa priznavanje je cinjenicnog stanja da devet desetina stanovnistva Kosova cine Albanci, sto ce se svakako u velikoj meri iskazati i kroz etnicki sastav buducih kosovskih policijskih snaga i zastitnog korpusa. Iako je najavljeno da ce redovi obe formacije biti popunjavani zadovoljavajuci i brojcani i odnosom etnickih zajednica koje tu zive, tesko je, bar u ovom trenutku, pretpostaviti da li postoji ijedan Srbin koji ce se prijaviti za takvu sluzbu, mada medjunarodni zvanicnici isticu da je takav potez od krucijalne vaznosti za opstanak Kosova kao multietnicke zajednice.

Brisanje veza

Uspostavljanjem kosovske policije i vojske, stvaranjem osnova za rad sudskih organa, kao i pocetkom registracije biraca, na Kosovu se formalno pocinju stvarati uslovi za pocetak normalnog zivota, cime se definitivno brisu poslednje teorijske veze Beograda i juzne pokrajine.

Bilo kako bilo, na kosovskim ulicama vise nece biti uniformisanih pripadnika OVK, mada ih, iskreno, ni do sada nije bilo mnogo. Povremeno, pojavljivali su se samo telohranitelji lidera te organizacije, koji su tokom, doduse brojnih sastanaka, obezbedjivali zgrade u kojima su vodjeni razgovori.

Ipak, postavlja se opravdano pitanje funkcionisanja Kosovskih zastitnih snaga, prvenstveno jer su do sada ucesce u finansiranju takve akcije najavile samo SAD, i to sa prilicno simbolicnih 15 miliona dolara. Bez obzira na maratonske pregovore i obostrano zadovoljavajuce resenje, buducnost korpusa, kao uostalom i vecine stvari na Kosovu, zavisice uglavnom od zainteresovanosti medjunarodne zajednice da plati svoje ucesce u resavanju kosovske krize.

Istovremeno, za Srbe ostaje nada da ce sledeci krug pregovora doneti resenja na osnovu kojih ce moci da se gradi buducnost preostalih srpskih enklava. Bez obzira na veliku inicijativu koju u politickom zivotu imaju kosovski Albanci, cini se da ce srpsko ucesce u planiranju buducnosti i dalje biti izrazeno kroz beskrajna jalova protestovanja i pretnje izlaskom iz visenacionalnih prelaznih organa vlasti, u cijem radu i donosenju odluka Srbi, osim formalno, ionako ne ucestvuju.

Srpski odgovor na stvaranje Zastitnog korpusa jeste zahtev da se stvore "protivelementarne" snage sastavljene od Srba. Kako smatraju predstavnici medjunarodne zajednice, plan o kantonizaciji Kosova trebalo bi da se upakuje u "sareni papir", odnosno da se preformulisui resenja koja bude ikakve aluzije na podelu pokrajine, cime bi sanse za uspeh takvog plana znatno porasle.

Rade Maroevic (Beta)