Otac najčešći zločinac

Posle hapšenja najpoznatijeg svetskog pedofila, Kanađanina Kristofera Pola Nila, prošle nedelje na Tajlandu, svet se oseća malo bolje. Za tridesetdvogodišnjim nastavnikom engleskog jezika bila je raspisana poternica Interpola jer je seksualno zlostavljao dečake u Vijetnamu i Kambodži pre tri godine. A kako je kod nas, u Srbiji? Pedofilija se ne javlja samo u većim gradovima naše zemlje. U mnogim istraživanjima o ovom seksualnom poremećaju utvrđeno je da pedofilije ima svuda, ali je posebno rasprostranjena u patrijarhalnim sredinama. Brojni su slučajevi pedofilije i u srpskim selima, ali je žrtvama teže da progovore i prijave zlostavljanje zbog straha od „javnog žigosanja” i velike sramote koju su doživele. Porodice žrtava najčešće kriju „sramotu” jer je srpsko društvo, posebno u nerazvijenim krajevima, prilično zatvoreno. Primeri porodične pedofilije su najčešći: siluju očevi, braća, čak i dede. U Incest trauma centru u Beogradu navode alarmantan podatak – u skoro 37 odsto slučajeva počinitelj incesta je otac, a veoma često je to očuh. Dušica Popadić, direktorka Incest trauma centra, kaže: “Krivični postupak je trenutno u toku za pet prijavljenih slučajeva iz našeg centra. Seksualno zlostavljanje deteta nije samo silovanje, već i pokazivanje intimnih delova, opsceni telefonski pozivi, voajerizam, milovanje, dečija pornografija i prostitucija, kao i pokušaj da se dete siluje”, navodi Popadićeva. Prema podacima UNICEF-a, više od milion dece u svetu je iskorišćeno u seksualne svrhe. Zato se u većini zapadnoevropskih zemalja i SAD praktikuje preventivno delovanje protiv pedofila. U obdaništima i školama decu obučavaju kako da prepoznaju znake pedofilije i na koje sve načine mogu da budu seksualno zloupotrebljena. Dušica Popadić navodi da Incest trauma centar, nažalost, nema dobru saradnju sa školskim i predškolskim ustanovama, „jer su te ustanove zauzete temom nasilja među vršnjacima, a pedofilija se kao tema i ne otvara”. Ona objašnjava da državne ustanove rade na slučajevima pedofilije izolovano, unutar svojih institucija, ne poštujući obavezu da prijave zlostavljanje kao krivično delo, što bi počinioce konačno dovelo do suda. „U našem četrnaestogodišnjem iskustvu, najduže određena kazna za počinioca zlostavljanja bila je devet godina”, kaže direktorka Popadić. Ana Milošević, portparol i sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, kaže za NIN da je u toku šest sudskih postupaka za krivično delo nedozvoljene bludne radnje. Ona je svesna da su kazne za pedofiliju blaže u odnosu na svetske, ali da sudije sude u granicama zakona: „Sigurno bi se izricale i strože kazne da su one propisane zakonom. U ime sudija–krivičara Prvog opštinskog suda mogu da kažem da su – zakonom predviđene – novčane ili kazne zatvora do tri godine za nedozvoljene polne radnje neprimereno blage.” A zakon kaže sledeće: ovakva krivična dela su podeljena u više kategorija. Sem obljube deteta, postoji obljuba nad nemoćnim licima (duševno obolelima), obljuba zloupotrebom položaja, kao i iskorišćavanje dece za pornografiju. Ana Milošević kaže da je bitno znati da se po Krivičnom zakoniku detetom smatra lice mlađe od 14 godina i da se za njegovo silovanje predviđa kazna od pet do 18 godina. Međutim, to je kazna tek ako silovanje za posledicu ima smrt deteta. Raspon kažnjavanja je, za obljubu deteta, od jedne do deset godina. A ako dete zatrudni, dobije teške telesne povrede ili obljubu izvrši više ljudi, kazna je od dve do 12 godina zatvora za počinioce. Među mnogim stručnjacima koji se bave ovim problemom postoji mišljenje da je pedofilija u Srbiji sve češća pojava, i da upravo blage kazne neće sprečiti osuđenog da ponovi blud nad detetom. U Incest trauma centru kažu da je uobičajeno da pedofili ponovo zlostavljaju decu i da, baš zbog toga, i imaju veliki broj žrtava. Očigledno je da pedofila–povratnika ima mnogo, a dokazano je da pedofili u momentu izvršenja ne razmišljaju o posledicama. Pedofilija se, po međunarodnoj klasifikaciji, smatra poremećajem seksualne orijentacije i kategoriše se kao seksualna patologija. Po rečima sudije Ane Milošević, nema statističkih podataka o broju pedofila–povratnika, ali se takve okolnosti uzimaju kao otežavajuće kada se odmerava kazna za novo delo, te se povratnici strože kažnjavaju. Po dugogodišnjim statistikama Incest trauma centra, utvrđeno da se počinioci pedofilije gotovo uvek vraćaju žrtvama. Retko kad se radi o jednom incidentu. Direktno nasilje i fizičko prinuđivanje se dešavaju u 17,65 odsto slučajeva, jer pri seksualnom zlostavljanju dece, sila nije neophodna. Ključni su poverenje, moć i autoritet. Patološki ciljevi ovih ljudi se najpre ostvaruju potkupljivanjem, nagovaranjem, a u slučaju pretnje obelodanjivanja bluda – prinudom, prisilom i ucenama. Po saznanjima Incest trauma centra, adolescente stare od 14 do 18 godina, koji su pretili da će otkriti zlostavljanje, pedofili su fizičkom silom obavezivali na čuvanje tajne. Tijana Mandić, klinički psiholog, za NIN objašnjava da je u primerima nasilnih pedofila u pitanju psihopatija. Kod ovih ljudi agresija se ispoljava samo prema slabijima, jer je kod njih pedofilija kombinovana sa sadizmom. U slučajevima kada je silovanje deteta praćeno telesnim povredama, Mandićeva navodi da počinilac nedela nema izgrađene životne norme. U svojoj sado-pedofiliji on doživljava osećaj moći, zadovoljstva, samopoštovanja. Takve psihopate su teško pristupačni za lečenje, a i terapija je teška. Po rečima Tijane Mandić, ovakvi ljudi su često opasni do kraja života. Istraživanja na ovu temu su pokazala da je 30 odsto pedofila odraslo bez oca, i da je često reč o veoma religioznim osobama. Svi psiholozi slažu se u tome da žrtve pedofilije do kraja života osećaju posledice onoga što im se dogodilo, i da žrtve naposletku dovodi do poremećaja psihičkog zdravlja. Dovoljno je napomenuti da skoro 80 odsto psihijatrijskih pacijenata čine osobe koje su u detinjstvu bile zlostavljane na različite načine. Ipak, najalarmantniji je podatak nekih stručnjaka koji tvrde da osobe koje su u detinjstvu bile žrtve zlostavljanja, veoma često kasnije, kada postanu roditelji, i sami zlostavljaju decu – zbog takozvanog mehanizma identifikovanja s agresorom, počinju da se ponašaju kao oni. Tijana Mandić napominje da se u nekim zemljama, u slučajevima kao što je smrt trogodišnjeg deteta usled seksualnog zlostavljanja, počinilac kažnjava smrću. Sigurno je da su neke od sigurnosnih mera protiv ove bolesti u svetu dale dobre rezultate. Hemijska kastracija, koja je zapravo primena hormonalnih injekcija za potpuni pad potencije, sprovodi se u Danskoj. U Velikoj Britaniji slike pedofila su se čak objavljivale u novinama, a građani mogu u bilo kom trenutku, bez procedure, da dobiju informaciju o registrovanim pedofilima u svom komšiluku. U Americi pedofile kažnjavaju po kratkom postupku – doživotnom robijom. I francuski predsednik Nikola Sarkozi nedavno je predložio, pored hemijske kastracije, još jedan vid borbe protiv pedofila – njihovo evidentiranje i praćenje putem elektronske narukvice. Ono što je iz slučajeva pedofilije u Srbiji jasno, jeste da se osnovni problem, sem niskih kazni suda, nalazi upravo u nemogućnosti ranog otkrivanja zlostavljanja. Iz statističkih podataka se saznaje da zlostavljanje obično traje godinama pre otkrivanja. Čini se da delovanje čitavog srpskog društva mora biti preventivnije. Kada bi se pooštrile kazne pravosudnog sistema, preventiva bi time i te kako ojačala. NADEŽDA JOKIĆ Podaci MUP-a Srbije Pad pedofilije u odnosu na 2006. Podaci MUP-a, koji se odnose na ukupan broj dece (lica do 14 godine života), nad kojom su izvršena krivična dela od strane maloletnih i punoletnih lica, važe samo za period prvih sedam meseci 2007. godine. U odnosu na isti period prošle godine, na teritoriji Republike Srbije zabeležen je pad krivičnih dela protiv polne slobode. - Tokom 2006. godine izvršeno je nad decom 30 krivičnih dela nedozvoljenih polnih radnji; u 2007 – 19 - U 2006. godini bilo je sedam krivičnih dela prikazivanja pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju; u 2007 – dva - U 2006. bilo je 45 obljuba deteta; tokom 2007- 30 - 2006. desile su se dve obljube zloupotrebom položaja nad detetom od strane punoletnog lica; u 2007 – jedna Počinioci svih navedenih dela su muškarci, od čega: - U 2006 – osam maloletnih a 44 punoletna lica U 2007 – 11 maloletnih a 36 punoletnih lica U navedenim krivičnim delima oštećeno je: - U 2006 – 38 dece (14 dečaka i 24 devojčice) - U 2007 – 34 dece (11 dečaka i 23 devojčice) Incest trauma centar Zlostavljanje traje godinama Incest trauma centar u Beogradu nedeljno primi oko devet prijava koje se tiču seksualnog zlostavljanja dece. Na osnovu tih slučajeva urađena je obrada statističkih podataka za ovu godinu Statistički podaci Incest trauma centra Septembar 2006 – septembar 2007. godine Žrtve seksualnog zlostavljanja – 88,24 odsto ženski pol Od petoro zlostavljane dece, četiri su devojčice. Počinioci – 92,11 odsto muški pol. U svim prijavljenim slučajevima izvršilac je osoba poznata detetu, a od toga 78,95 odsto se odvijalo u porodici. Počinioci pedofilije: Otac – 36,86 odsto Osoba poznata detetu van porodice (komšija, profesor, porodični prijatelj...) – 21,05 odsto Očuh – 10,53 odsto Deda – 7,88 odsto Osoba iz šire porodice (ujak, teča...) – 7,88 odsto Rođeni brat – 5,27 odsto Brat od... – 5,27 odsto Majka – 2,63 odsto Sestra od... – 2,63 odsto Prosečan uzrast žrtve u vreme prvog incidenta – šest i po godina. Trajanje: Višemesečno – 14,71 odsto Višegodišnje – 85,29 odsto. Prosečno trajanje zlostavljanja – šest godina Broj počinilaca U 85,3 odsto slučajeva dete je zlostavljao jedan počinilac U 8,82 odsto slučajeva – dva počinioca U 5,88 odsto slučajeva – tri i više počinilaca Prijavljivanje: U 29,41 odsto situacija seksualno nasilje je prijavljeno dok je još trajalo (u 20,59 odsto slučajeva radilo se o deci mlađoj od 14 godina). Prosečno vreme od prvog incidenta do prijavljivanja zlostavljanja je 11 godina i dva meseca. Sama žrtva prijavila je zlostavljanje u 43,59 odsto slučajeva. Majka – 23,08 odsto Baka – 12,82 odsto Nadležne službe (socijalna i zdravstvena zaštita, policija) – 15,29 odsto Osobe van porodice – 5,12 odsto.