Za kraj rasprave

Javnosti, istine i zakona radi prinuđen sam da reagujem na pisanje odgovornog urednika Redakcije za nauku i obrazovanje RTS-a Vojislava Laletina u ovoj rubrici, jer on činjenice i zakonske odredbe zanemaruje, ali zato rado piše zloslutna predviđanja sudbine naučnog, obrazovnog, kulturnog i dokumentarnog programa, pri čemu se poziva na „telegrame podrške” svih sindikata RTS-a i međunarodne javnosti. Pretpostavljam da će neistine o profesionalnoj karijeri i lične uvrede na račun Nenada Cekića biti predmet sudskog procesa, pa ih u ovom reagovanju neću tretirati. Činjenice i Zakon o radiodifuziji, dakle, kažu sledeće: Činjenica je da je RTS poslednjih 16 godina prenosio celokupna zasedanja Narodne skupštine, uključujući i period od maja prošle godine kada je pravno transformisan u Radiodifuznu ustanovu Srbije (javni servis), često i do ranih jutarnjih sati. Tako da čuvenim obavezujućim uputstvom RTS-u nije nametnuta nikakva nova obaveza nego je, naprotiv, ograničeno vreme trajanja direktnih prenosa iz Narodne skupštine. Činjenica je da obrazovni, naučni i ostali programi nad kojima lamentira gospodin Laletin, prema podacima istraživanja RTS-a zauzimaju tek petnaestak odsto ukupnog programa Drugog programa RTS-a. Činjenica je da pomenuto RTS-ovo istraživanje dolazi do podatka da je gledanost programa za koje je odgovoran gospodin Laletin u proseku izjednačena sa direktnim prenosima iz Narodne skupštine koje ne uređuje niko. U pojedinim periodima skupštinski prenosi prevazilaze prosečnu gledanost Drugog programa RTS-a. Činjenica je da obrazovni i naučni program može biti emitovan i na Prvom programu RTS-a, gde mu je i bilo mesto u vreme njegovog prosperiteta i uspeha kojim se gospodin Laletin neukusno kiti. Od Jutarnjeg programa pa sve do 16 sati na Prvom programu se uglavnom emituju reprize serija od prethodnog dana i zabavni sadržaji. (Možda je emisija „Kuvati srcem” obrazovni program?) Da se bar deo obrazovnog i naučnog programa emituje na Prvom programu, onda bi ovi sadržaji imali i veću gledanost jer je gledanost Prvog programa gotovo deset puta veća od gledanosti Drugog programa. Činjenica je i da je gospodin Laletin u nečemu u pravu. Naime, obavezujuće uputstvo je formulacija preuzeta iz Zakona o radiodifuziji, a suštinski jeste naređenje. Šta je obavezujuće uputstvo i kojim povodom se izdaje obrazloženo je u članu 12 Zakona o radiodifuziji, ukoliko gospodina Laletina zakon uopšte interesuje. Zato su amaterske semantičke analize i lažne dileme (da li uputstvo može biti obavezujuće) gospodina Laletina potpuno izlišne. Obavezujuća uputstva postoje i u krivičnom pravu. Žalosno je da urednik nečega što se zove „obrazovni i naučni program” ni elemenatrno nije upoznat sa zakonima i činjenicama. Činjenica je i da je RRA do sada raznim povodima izdala više obavezujućih uputstava, što će i dalje činiti radi, kao Zakon kaže, „sprovođenja radiodifuzne politike u Srbiji”. To što bi gospodin Laletin za svoje malo dvorište hteo da zadrži pravo na anarhiju i ukine zakone ne interesuje previše članove Saveta RRA. Konačno, činjenica je da gospodin Laletin osim socrealističkih parola i otvorene mržnje prema „funkcionalno nepismenom” narodu i narodnim poslanicima „koji čačkaju nos” ne nudi nikakve argumente. Zato mogu da garantujem da je ova besmislena rasprava sa anonimnim urednikom RTS-a pred penzijom završena, bar što se nas iz RRA tiče. Aleksandar Vasić, zamenik predsednika RRA