A Direkcija za zemljište?

Aktuelna Geneksova afera sa građevinskim zemljištem po svoj prilici je vrh ledenog brega za kontroverzna dešavanja u toj oblasti. Ukrštanjem podataka iz različitih medija o toj aferi moglo bi se zaključiti da je Geneks svojevremeno stekao pravo korišćenja na određenom građevinskom zemljištu: da je Direkcija za građevinsko zemljište zaključila sa Geneksom i dva nova sainvestitora ugovor o zakupu građevinskog zemljišta bez javnog nadmetanja odnosno javnog prikupljanja pismenih ponuda; da je ubrzo taj ugovor raskinut u odnosu na Geneks koji je prehodno prodao svoje pravo korišćenja državnog zemljišta ostalim sainvestitorima. Po Zakonu o planiranju i izgradnji – nedorečenom i unekoliko koncepcijski konfuznom propisu – investitoru koji nije u određenom roku započeo gradnju odnosno izgradio objekat prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, a nadležni državni organ. u ovom slučaju to je Direkcija za građevinsko zemljište – može sa njim zaključiti ugovor o zakupu pod uslovima određenim u zakonu. Pravi problem u rečenoj aferi bi mogao biti postupanje državnog organa – Direkcije za građevinsko zemljište. Ona je pozvana da striktno primenjuje zakon, a ne da ga eventualno krši. Ako se utvrdi da je u Geneksovom slučaju bilo povrede zakona – a bilo je nesumnjivo – trebalo bi preispitati aktivnosti Direkcije u sličnim slučajevima i u prethodnih nekoliko godina. Tek kad bi se to raščistilo, stvorili bi se temelji za uvođenje reda, tj. zakonitosti u domenu izgradnje objekata. Ako pak do toga ne dođe i svede li se sve na procesuiranje samo „Geneksove” afere to bi moglo da znači da se zakon selektivno primenjuje. Što bi bilo najpogubnije po načelo vladavine zakona kojem se stremi. A odgovor na pitanje iz naslova autorovog teksta bi glasio: neke veće „zverke” iz političkog i privrednog establišmenta. Budimir Rudović, Beograd