Kosovo i izmenjeni SB UN

Na kakav će prijem u izmenjenom sastavu Saveta bezbednosti UN naići eventualni ponovni zahtev SAD da se Kosovu podari „nadgledana nezavisnost”? Ako se ima u vidu da Amerikanci kroz dosadašnji Savet bezbednosti nisu uspeli da proguraju svoj nacrt rezolucije, na bazi Ahtisarijevog plana, ni posle šest pokušaja, neizbežno je pitanje: da li će pet novih nestalnih članica – Hrvatska, Libija, Vijetnam, Kostarika i Burkina Faso – koje od 1. januara iduće godine smenjuju Slovačku, Kongo, Ganu, Peru i Katar, doprineti promeni političke klime u najvišem telu svetske organizacije, bilo nabolje ili nagore? Mimo pet velikih sila, od kojih će Britanija i Francuska podržati američki zahtev, dok će Rusija i Kina biti protiv, u Savetu bezbednosti ostaju, od nestalnih članica, još Belgija, Italija, Indonezija, Panama i Južna Afrika. Belgija i Italija, kao članice EU, podržaće osnovni stav Brisela, za koji se veruje da će biti izgrađen i definisan posle bečkih pregovora Beograda i Prištine uz posredovanje „trojke”. Američka diplomatija je tvrdila da je 11 od 15 članica Saveta bezbednosti podržalo njen nacrt rezolucije, odnosno da je imala dva glasa više nego što je bilo neophodno za donošenje punovažne odluke. Ako je tako (a čemu onda šest propalih nacrta rezolucije?), pet novih članica samostalnih uverenja, spremnih da brane principe međunarodnog prava i Povelju UN, može da odigra presudniju ulogu nego što pojedinačni značaj svake od njih implicira. Utoliko pre što većina od ovih pet novih članica ima viši međunarodni rejting od većine od „starih” pet i što Evropska unija, potencijalno solidarna sa Amerikom, ima sada – sa odlaskom Slovačke – jednog predstavnika u Savetu manje. Pažnja javnosti je usmerena najpre na Libiju i Vijetnam, a potom na Hrvatsku. Libija je izašla ispod sankcija, prestala da bude parija i, pridruživši se globalnoj borbi protiv terorizma, normalizovala odnose sa SAD. Vijetnam, koji je u ratu sa Amerikancima, okončanom pre tri decenije, izgubio tri miliona ljudi, ima sada istorijsko poboljšanje odnosa i sve bolju ekonomsku saradnju sa SAD. Za opredeljenje ove dve zemlje – u prilog Srbiji – manje je važna bliskost iz vremena nesvrstanosti, a više, naravno, njihov sadašnji nacionalni interes. Međutim, stiče se utisak, na osnovu njihovog delovanja na međunarodnoj sceni, da one svoje poboljšane odnose sa Amerikom nisu zasnovale na žrtvovanju principa samostalne spoljne politike. S druge strane, obe su u dugu prema regijama koje zastupaju u Savetu bezbednosti. A većinsko raspoloženje u njihovim regijama nije proameričko. Šef srpske diplomatije je izrazio zadovoljstvo zbog izbora Hrvatske u Savet, ali i nadu da će ona „doprineti boljem razumevanju problema regiona”. (Odredio je i poziciju Kostarike: „Bila je među našim favoritima”). Sigurno je da će Hrvatska moći da doprinese boljem upućivanju Saveta bezbednosti u probleme Balkana, ali je, isto tako, sigurno da će, koristeći se svojim poboljšanim međunarodnim položajem, vrlo paziti da ničim ne povredi Vašington, kao ni Brisel, imajući u vidu i svoj skori ulazak u NATO i želju da uđe u Evropsku uniju. Ona će, otud, najverovatnije biti u osnovi solidarna sa Evropskom unijom, ukoliko ova bude imala jedinstven stav posle bečkih pregovora. Burkina Faso, bivša Gornja Volta, ostaje nepoznanica. Ta zemlja zastupa siromašnu Afriku. A, sirotinja je nepredvidiva: nekad je lako potkupljiva, a nekad ne da obraz ni za kakve pare. Sve u svemu, stiče se utisak da će Savet bezbednosti u svom izmenjenom sastavu biti još manje spreman, nego do sada, da prihvati američki zahtev da se Kosovu da nezavisnost. Na stolu je sada i jedna ocena koja se direktno tiče ugleda Saveta bezbednosti, a koje u prethodnim razmatranjima nije bilo u kontekstu. Radi se o oceni premijera Koštunice da NATO-u ne treba dopustiti da od Kosova napravi svoj ratni plen. Naravno, neizbežna je asocijacija na to da je NATO, predvođen Amerikom, 1999. napao Srbiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti i da je ta činjenica potom zataškana donošenjem rezolucije 1244. Sada bi anuliranje i te rezolucije, formalno ili faktičko, bilo isto što i međunarodna legalizacija otimačine. Zato je verovatnija pretpostavka da će Amerikanci nastojati da nezavisnost Kosova izdejstvuju mimo Saveta bezbednosti. Britanska štampa već piše o mogućoj „specijalnoj izjavi” Ban Ki Muna kojom bi Evropska unija bila pozvana da se „pridruži” misiji UN. Time bi Kosovo, kako se veruje, moglo da se preobrati u evropski protektorat – „nadgledano nezavisan” – bez ikakve rezolucije UN. Ali, to je moguće samo pod jednim uslovom: da Savet bezbednosti unapred prihvati jednu takvu „specijalnu izjavu” generalnog sekretara, sa svešću da se dragovoljno odriče sopstvenog autoriteta u vreme kad može da ga osnaži.