Ne zna se uzrok žutice

Beogradska opera je otkazala gostovanje u Nišu zbog epidemije žutice u ovom gradu. Dosad je utvrđeno da je obolelo 247 stanovnika. U međuvremenu, saznalo se i da je u Leskovcu 42 građana obolelo od hepatitisa “A”. A letos je jedna manja epidemija iste bolesti zadesila Aleksinac, a bilo je slučajeva i u drugim opštinama na jugu Srbije. Profesor Miloje Čobeljić, načelnik Instituta za epidemiologiju VMA, kaže za NIN da nije čudno što se bolest pojavila u ovom periodu: - Oktobar, novembar i decembar je doba godine kada žutica uvek uzima maha. Nije slučajno to što se crevne zaraze, a hepatitis “A” to jeste, pojavljuju u letnjim mesecima. Visoke temperature pogoduju razmnožavanju uzročnika, ili, što bi narod kazao, pogoduju mikrobima. Osim toga, čovek u letnjim mesecima uzima mnogo više tečnosti čime razblažuje želudačnu kiselinu, inače izuzetno važnu za nespecifični imunitet. Qudi koji imaju neko oboljenje želuca, imaju i smanjenu kiselost. To su vrata za prodor mikroba u druge delove organizma, tačnije, u creva. E sad, postoji problem. Većina crevnih infekcija ima kraću inkubaciju od nekoliko dana. Hepatitis “A”, međutim, ima inkubaciju oko 30 dana. Inače, da bi bolest dostigla sezonski maksimum, mora da prođe bar četiri do pet inkubacionih perioda. Zato se najveći broj slučajeva žutice javlja tek u kasnu jesen. Dakle, pojava same bolesti u ovo doba godine nije neobična. Neobično je to što se pojavila masovna epidemija i što u samo jednom gradu ima preko 200 obolelih. Kako se to desilo? - Da se razumemo, svake godine imamo sporadične slučajeve ili manje epidemije u većini mesta u Srbiji. Sa Nišom stvari stoje malo drugačije. Tamo sada ima po dvadeset do trideset slučajeva dnevno, a kako čujem, broj se stalno povećava. Način javljanja epidemije pokazuje da su se ti ljudi zarazili u kratkom roku. Jer, kod hepatitisa “A”, kao i kod drugih crevnih zaraza, postoji nekoliko puteva inficiranja: kontaktom, preko hrane, vode, ili, što je inače veoma retko, insekata – muva. Niški epidemiolozi su u početku tvrdili da se bolest raširila kontaktom, pa zatim u kafanama i bifeima, a onda je neko pomenuo vodu, što je stvorilo pravu paniku na jugu Srbije? - Da je do zaraze došlo kontaktom, onda bi imali samo po dva ili tri nova pacijenta dnevno. Očito je da su se svi ti ljudi zarazili u relativno kratkom roku, a moguće je i na istom izvoru. To znači da su u pitanju voda ili hrana. Kolege u Nišu kažu da voda nije, da je voda kojom se snabdeva grad u redu, mada, oni barataju podacima za ovaj trenutak. Ali, šta je bilo mesec dana ranije? To je nešto što se mora istražiti. Gde su ti ljudi bili i šta su jeli i pili? Jer, ako nije voda, onda je hrana. Biće to teška rekonstrukcija? - Da. Ipak, jedan od tragova je činjenica da su većina obolelih odrasli muškarci, starosti između dvadeset i četrdeset godina. Neobično, jer se pre očekuje da u ovakvoj epidemiji najčešće obolevaju deca školskog uzrasta. Deca su prosto prijemčivija za ovakve infekcije, jer za razliku od odraslih, još nisu prokužena i samim time nisu razvila specifične odbrambene mehanizme. Šta povezuje sve te odrasle... Mislim da nije dobro što su kolege odmah izašle u javnost sa izjavama o načinu nastanka epidemije, koje su se iz dana u dan menjale. Tako se samo diže panika. Iz iskustva znamo da nam ni u vreme ranijih epidemija nikada nije bilo odmah jasno kako je nastalo masovno obolevanje. Bili smo srećni ako do toga dođemo nakon pet – šest dana. Na Zapadu se, na primer, prvo prizna problem, a tek nakon konkretnih rezultata i pouzdanih saznanja, govori se o izvoru i uzrocima nastanka epidemije. Baš zato da javnost, zbog različitih i često menjanih izjava, ne bi došla u iskušenje da pomisli da se nešto zataškava. Kolika je, inače, učestalost hepatitisa A kod nas? - Mi spadamo u regione sa umerenom učestalošću, ili, kako mi lekari to kažemo, incidencom hepatitisa A. Izveštaj Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, za period 2002 – 2006. godina pokazuje da se učestalost smanjila u odnosu na od pre dvadeset, trideset godina. Pre dvadeset godina smo imali u proseku sto do trista obolelih na 100.000 stanovnika tadašnje Jugoslavije, u toku jedne godine. Poslednjih godina imamo u proseku šest do petnaest obolelih. Na sto hiljada stanovnika? - Da, tako se izračunava incidenca. Ipak, zanimljivo je da se od 2002. godine broj obolelih povećao za skoro tri puta. Na primer, te godine je bilo 5,9 obolelih na sto hiljada stanovnika, a 2003. ta brojka je porasla na 8,4 obolelih, a već sledeće, 2004. imali smo 11,2 obolelih na sto hiljada stanovnika. Prošle godine smo imali 15,3 obolelih od hepatitisa A. Zašto se to dešava? - Postoji nešto što se zove ciklična varijacija kod zaraznih bolesti. To su oscilacije u višegodišnjim periodima u kojima bolest ima svoj najniži ali i najviši nivo učestalosti. Kod ovog tipa žutice, te oscilacije se javljaju na deset do petnaest godina. Još uvek nije poznato zašto se ovo dešava. Moguće je da je rast koji beležimo kod hepatitisa “A” od 2002. godine deo ovog ciklusa. Kakvo je stanje u svetu? - Slična situacija kao i kod nas je i u zemljama centralne, istočne i južne Evrope. Malu učestalost imaju zapadnoevropske države i SAD, a najmanju skandinavske zemlje. U SAD je, dobrim delom i zbog primene vakcine protiv hepatitisa “A”, ova bolest skoro eliminisana. Naravno, najgora situacija je u Africi, jugoistočnoj Aziji, Južnoj Americi, Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Tajlandu. I, zanimljivo, u zemljama sa velikom učestalošću, najčešće obolevaju mala deca. Tamo gde je pojava ove bolesti daleko manja, kao što je naša zemlja ili pak druge evropske zemlje, uglavnom obolevaju deca od 5 do 15 godina. Na šta to ukazuje? - Hepatitis je bolest koja je povezana sa ekonomskim, socijalnim i geografskim uslovima, kulturom i tradicijom. Ipak, nije ovde reč samo o higijenskim navikama. Kao i kod mnogih zaraznih bolesti, tako i kod hepatitisa, uzročnik se može preneti raznim putevima. Svojevremeno smo, na primer, imali slučaj epidemije u garnizonu JNA u Puli. Infektolog u Puli je posumnjao da su izvor infekcije bile – školjke! Epidemiološkim ispitivanjem utvrdili smo da su oboleli, izuzev jednog Čačanina, bili Dalmatinci. Wihova ishrana podrazumeva mnogo plodova mora, a školjke su poseban specijalitet. Znate, one se najčešće ne tretiraju visokom temperaturom, jer onda gube na ukusu. A garnizon je bio na samoj obali mora odakle su ih oni skupljali i jeli, i tako se zarazili. Ali zašto kod nas nema vakcinacije protiv žutice? - Smatra se da vakcina nije potrebna regionima sa umerenom ili visokom učestalošću, najviše zbog toga što se tu, zbog intenzivnog kruženja virusa, rano u životu stvara specifična prirodna otpornost na virus i vakcina u takvoj situaciji nije od velike koristi. Drugi razlog je što je ova vakcina relativno skupa. Jedna doza vakcine košta preko pedeset dolara, a da biste se adekvatno zaštitili, morate primiti dve, u razmaku od šest meseci. Hepatitis A Postoji pet tipova hepatitisa: A, B, C, D i relativno skoro otkriveni, tip E. Zajedničko svim tipovima je da virusi napadaju jetru. Odbrambene snage organizma se onda aktiviraju, napadaju zahvaćene ćelije jetre, što dovodi do poremećaja njenog rada, porasta bilirubina, tog otpada od prerađenog hemoglobina, i pojave žutice. Iako možemo relativno brzo utvrditi da je pacijent oboleo od žutice, tek se mikrobiološkim analizama utvrđuje koji je tip u pitanju. Inače, po epidemiološkim karakteristikama, oboljenja izazvana ovim virusima dele se u dve potpuno različite grupe: infekcije izazvane virusima A i E spadaju u crevne bolesti, a infekcije virusima B, C i D u bolesti koje se prenose parenteralnim načinom (seksualnim kontaktom, putem krvi i njenih produkata, špricevima i drugim medicinskim instrumentima). Hepatitis A je ranije bio poznat kao infektivni hepatitis, a predstavlja infekciju jetre prouzrokovanu hepatovirusom tipa A, za razliku od drugih vrsta hepatitisa koji su označeni kao B, C i D, shodno vrsti uzročnika i kliničkoj slici. Najčešći put prenošenja infekcije je fekalno-oralni i to kontaktom kontaminiranom hranom ili vodom. Hepatitis A najčešće nema hroničan tok bolesti i ne izaziva permanentno oštećenje jetre. Pacijentov imuni sistem stvara antitela koja obezbeđuju imunitet protiv budućih infekcija. Vakcina namenjena ovoj vrsti hepatitisa deluje preventivno najmanje dvadeset godina. Simptomi bolesti uključuju: zamor, temperaturu, bol u stomaku, gađenje, proliv, gubitak apetita, potištenost, žuticu koja se odlikuje promenom boje kože i beonjača u žuto, oštar bol desno, ispod rebarnog luka. Specifično lečenje za hepatitis A ne postoji. Obolelima se preporučuje mirovanje, izbegavanje masne hrane i alkohola. Kako ovakav režim života mora trajati više meseci, dešavaju se ogrešenja o preporuke, tako da se simptomi javljaju nanovo. Oko 15 odsto bolesnika doživljava ponovnu pojavu nekih od simptoma u prve dve godine posle infekcije, čak i kad se strogo pridržavaju preporučenih pravila. Prognoza bolesti je dobra, ali se mora računati na smrtnost od oko četiri na 1.000 pacijenata, naročito među starijim osobama. Ako se hepatitis A nadoveže na već obolelu jetru, zbog hepatitisa B ili C, smrtnost se penje i na 17 od 1.000 obolelih. Prevencija podrazumeva dobre sanitarne uslove i opštu higijenu. Vakcina se preporučuje samo tamo gde je incidenca hepatitisa niska, kao i kada su u pitanju određene epidemiološke indikacije.