Parlamentarna burleska

Lider socijaldemokrata u Hrvatskoj Zoran Milanović omiljen je među mladim, obrazovanim ljudima, ženama, agnosticima i ateistima. Ipak, neće uspeti da pobedi premijera Ivu Sanadera na skorim parlamentarnim izborima, jer uz Milanovićev lik stoji karta pape koji je nesklon promenama. Ovakva astrološka procena hrvatskih „tarot-majstora” predstavlja vrhunac burleske u kojoj se odvija predizborna kampanja u zemlji. Stvari su izašle iz racionalnih okvira u trenutku kad je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica opasne rivale iz Socijaldemokratske partije proglasila „crvenim požarom” koji preti temeljima hrvatske države, hrišćanskom vaspitanju njenih stanovnika i svakom sledećem danu u kome bi kormilo nacije mogli da preuzmu bezbožnici, narkomani i komunistički pljačkaši. Strašan scenario dalje je razrađivala državna televizija, nadopunjavali su ga seoski sveštenici i visoki kaptolski kler, a pojačavali golemi predizborni plakati vladajuće partije u crvenoj i plavoj boji. U crvenom polju je reč „za” iznad poruke o novim porezima, a u plavom polju reč „protiv” iznad poruke da ih neće biti. Plakati su ocenjeni kao protivzakoniti i neistiniti, jer vređaju i lažno prikazuju politički i ekonomski program opozicione političke stranke. Ipak, u Zagrebu i Hrvatskoj ih je iz dana u dan sve više, a premijer Ivo Sanader smeška se sa predizbornih plakata svoje partije i u Sarajevu poručujući tamošnjim Hrvatima „Neka se čuje i vaš glas!” Svesna „ušice igle” kroz koju na ovim izborima treba da se provuče njen golem birokratski aparat, Hrvatska demokratska zajednica okrenula se bosanskohercegovačkim Hrvatima, emigraciji i Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj. Socijaldemokrati su okrenuti urbanom stanovništvu zemlje, ostacima izumrlog „srednjeg sloja” i biračima nepodesnim za manipulacije. Kurs se pokazao uspešnim do te mere da je vojni ordinarijus u Zagrebu Juraj Jezerinac pozvao sve rimokatolike da ne daju svoj glas onima koji navodno ponižavaju Boga, Domovinu i Naciju, šta god to trebalo da znači u modernoj Hrvatskoj u predizborno vreme. Bahatost lokalnog klera izazvala je intervenciju predsednika Stjepana Mesića, poznatog po strpljivom podnošenju „izborne pjene”. Šef države, koga su Hrvati pre sedam godina i izabrali zbog gesla „bit ću građanin-predsjednik i predsjednik svih građana”, zatražio je preko papskog nuncija u Hrvatskoj da Vatikan smesta ukloni vojnog ordinarijusa Jezerinca iz kampanje za parlamentarne izbore u zemlji. Paradoksalno je, međutim, da očito agitovanje Katoličke crkve za jednu stranačku i političku opciju nije izazvalo teologe, sociologe, politikologe i pravnike, koliko procena predsednika države da je to nedopustivo. Stjepan Mesić ponovo je optužen da se svrstava uz levicu, mutan i u današnjoj Hrvatskoj uglavnom pogrdan pojam, umesto da kao nadstranačka ličnost dostojanstveno ćuti u svom kabinetu u bivšim Tuđmanovim „Predsjedničkim dvorima” i bivšoj Titovoj „Vili Zagorje”. Mada je trenutno u inostranstvu, Mesić je proteklih nedelja putovao po Hrvatskoj i zaustavljao se, primećuju zli jezici, baš tamo gde je opozicija na vlasti. „Idem tamo gdje me pozivaju!”, lakonski je potvrdio predsednik države i podsetio da ga Ustav obavezuje da s vremena na vreme proveri kakvo je stanje u državi koju vodi i u njenim institucijama. To je samo produbilo spor sa vladajućom partijom i premijerom Sanaderom, koji nikada nisu imali poverenja u predsednika koji je pobedio premoćnom većinom, ali kao kandidat opozicije. Da će Stjepan Mesić u parlamentarnom nadmetanju biti jedna od značajnih ličnosti, izvesno je i zbog prognoza o „tijesnim izborima”. Ili, kako kažu novi glavni moderatori javnog mnijenja, „tarot-majstori” i profesionalni „zvjezdoznanci”, sam datum izbora, 25. novembar, nema u sebi dovoljno „numeričke snage” za promene, pa će razlika u glasovima za sadašnju vlast Hrvatske demokratske zajednice i onih za Socijaldemokratsku partiju Zorana Milanovića biti manja od jednog procenta. Statističku pukotinu treba da zakrpi upravo Stjepan Mesić, koji mandat za sastav nove vlade po Ustavu može da odobri ili izbornom pobedniku ili „osobi koja uživa povjerenje većine zastupnika”. Da bi se utvrdilo o kome je ovde reč, koga vole birači, a koga poslanici u parlamentu, numerolozi predlažu analizu imena i prezimena dotičnog kako bi se utvrdilo da li u sebi nosi broj 120, posebno podesan za promene... Za one prestravljene mogućim „crvenim požarom”, koji najavljuju Crkva i aktuelna vlast, u rezervi je još i debeo venac belog luka, dok se skepticima savetuje pomna analiza predizbornih poruka vlasti i opozicije. Socijaldemokrati Zorana Milanovića tako su na veselje svojih istomišljenika ustvrdili da je geslo „Idemo dalje!” s kojim Ivo Sanader izlazi pred birače, ista rečenica koju je na izborima izgovarao Slobodan Milošević dok se na ulicama izvikivalo „Gotovo je, gotovo je!”. Milanović smatra da su uticaj klera i kampanja protiv predsednika države nedopustive stvari koje se kao znak dobrog političkog vaspitanja ne dešavaju u izbornim kampanjama modernih evropskih zemalja. Optužba da socijaldemokrate žele da dele lake droge pred školama i da zabrane veronauku, smešna je koliko i tragična, jer za vladajuću stranku na predizbornim mitinzima nastupa “reper” koji je zatvorski kažnjavan zbog zloupotrebe droga. Ivo Sanader, osnažen Crkvom i hercegovačkom dijasporom, poručuje naciji da je zauvek prošlo doba u kome su “drugovi odlučivali što se smije, a što ne smije govoriti”. Zoran Milanović uzvraća da u SDP-u ima mesta i za drugove i za kolege, jer svi čine tim, dok “zapovjednik Sanader” ima “podaničku stranku”. A kamata na štednju, kaže, Hrvati najmanje treba da se plaše, jer posle HDZ-a u ovoj zemlji više niko nije u stanju da štedi. Glavno geslo socijaldemokrata i izazov koji upućuju Hrvatskoj demokratskoj zajednici zato se svodi na poziv “Pokažite nam račune!” Dve nedelje pre parlamentarnih izbora u Hrvatskoj odnosi među strankama nesumnjivo su se izmenili. Zoran Milanović i njegovi socijaldemokrati bili su tri puta jači od “hadezeovaca” Ive Sanadera. Zato je premijer Sanader pokrenuo stranačku i državnu administraciju i oponentu na put postavio tri stuba svoje kampanje – Katoličku crkvu, državnu televiziju i rat za samostalnost zemlje. Dve nedelje pre izbora za novi saziv Hrvatskog državnog sabora još se niko nije javno oglasio da objasni kojom su to “tarot-čarolijom” ovi „stubovi nosači” postali privatno vlasništvo partije na vlasti.