Posle 50 godina

Početak prijateljskih mečeva Sovjetski Savez – Jugoslavija pada u vreme kad su šahisti naših dveju zemalja čvrsto držali prvo i drugo mesto u svetu. Tokom dve decenije, naizmenično, jedne godine u našoj zemlji, sledeće u Sovjetskom Savezu, trajalo je ovo ratovanje i druženje. Počelo je u Beogradu, a sledeće godine u Lenjingradu. Završio se meč. Među onima koji nas prate na stanicu i Korčnoj. Gligorić se priseća: “Prvo se vajkao kako je igrao. Mogao je to i to, a onda mi je pripretio kad budemo igrali sledeću partiju.” KORČNOJ – GLIGORIĆ (Lenjingrad, 1957) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.f3 0-0 6.Sge2 c6 7.Le3 e5 8.Dd2 ed4 9.Ld4! (Ako 9.Sd4 d5 ) 9...Te8 10.0-0-0 Sbd7 (Vidno je da crni ostavlja na volju protivniku da osvoji pešaka d6. Cena je dati crnopoljca, posle čega crni ima jasnu kompenzaciju).11.Kb1 De7 12.h4 Se5 13.Sf4 a6? (Slabi polje b6). 14.Lb6 Sfd7 15.Lc7 Df6 16.De3 b5 17.cb5 ab5 18.Ld6 Sc4 19.Lc4 bc4 20.g4 Dd8! 21.h5 Df6! (Bez pešaka i dovoljne kompenzacije, crni pravilno šeta damu). (Vidite dijagram) 22.hg6? (Crni će dobiti ključno polje f7 za svoju damu! Uprkos pešaku manje, crni je bolji. Trebalo je igrati 22.Sfe2). 22...fg6 23.Dd2 Df7 24.Sh3 h6! 25.Sf4 Se5 26.Thf1 Td8 27.De3 Sd3! 28.Sd3 cd3 29.Lb4 Le6 30.a3 Lb3 31.e5 Ld1 (Nije bilo izbora: beli je i bez kvaliteta, i bez kompenzacije).32.Td1 Te8 33.f4? g5! (Gotovo! Bela pozicija se raspala). 34.Ld6 gf4 35.De4 Tad8 36.Td3 Le5 37.Dc6 Ld6 38.Td6 Td6 39.Dd6 f3 40.Sd5 f2 41.Sf6 Kh8 42.Df4 Dg6 43.Ka2 Tf8 44.Df2 Df6 45.Df6 Tf6 46.b4 Kg7 47.b5 I beli predaje. MOSKVA Prvi put sam u Moskvi. Šahovska olimpijada (1956) – srebrna medalja. Odlazim na Ural, u Sverdlovsk i Čeljabinsk, pa nazad u Moskvu. Lep dan. Šetam ulicom i tiho zviždućem. Prilazi mi slučajni prolaznik i kaže: “Građanine, to nije dozvoljeno.” To jest, ne daj bože da neko baci pikavac ili pljune na trotoar. Proći će nekoliko decenija. Nas nekoliko u metrou raspravljamo do koje stanice da idemo. Jedan Rus razume naš razgovor, ljubazno objašnjava kada da siđemo. Napuštamo voz zajedno, čovek traži da mu platimo za uslugu! Nije ova Moskva ona Moskva. Više desetina stolova u hotelskom restoranu prazni, nema žive duše. Biram sto pored prozora odakle se vidi Kremlj. Dolazi novi gost, ide prema meni, pita da li je slobodno. Jeste, slobodno je. Sešće pored nas dvojice i sledeći gost – takav je red, popunjavaju se stolovi jedan po jedan. Danas u tom hotelu seda ko gde želi, a jedno noćenje košta 300 evra. Nije ova Moskva ona Moskva. Turnir posvećen velikom ruskom šahisti Aljehinu. Poseban gost iz Švajcarske je Aljehinov sin. Ne zna ruski, ne zna da igra šah. Botvinik, Keres, Smislov...Heroji naše mladosti – uživo. Kakav dan! Botvinik! Kad je Bora Ivkov postao omladinski prvak sveta (1951), prilikom procena pozicija, imao je običaj da presudi: “Kolega Botvinik i ja mislimo...” Prema rezultatima na takmičenjima uporediv, prema svemu ostalom vezanom za šah i život šahovske igre – neuporediv. U svom stanu u Moskvi drži na počasnom mestu gusle iz Jugoslavije. Četrdesetih godina prethodnog veka dobio je od vlade auto, u vreme kad privatnih automobila jedva da je bilo u državi. Daje mi za uspomenu papir – dokument na kome piše da se Mihailu Mojsejeviču Botviniku dozvoljava da mesečno kupi desetak litara benzina. Potpis J. V. Staljin. Meč u Moskvi, tačno pola veka od prvog prijateljskog meča u Sovjetskom Savezu. Na prve tri table: Korčnoj-Gligorić, Tajmanov-Matanović, Averbah-Ivkov – ukupno 480 godina. Ni Moskva, ni mi nismo što smo bili.