Majstori pripadaju svima

Teško se čoveku mojih htenja i mojih snova dogodi da mu kažu: Hvala ti, svaka ti čast. Obično se događa ono drugo. Da uspevaju laktaši, oni što muljaju i petljaju, što presipaju iz šupljeg u prazno, što se kešaju na državne i partijske jasle. I stoga mi je ova titula ambasadora makedonske kulture u Srbiji tim draža jer je to samo potvrda da sam bio na pravom putu od kada sam iz Skoplja otišao u svet. Da bih se u njega stalno vraćao. Tako za NIN govori Zafir Hadžimanov (64) posle prijema koji je u njegovu čast makedonski ambasador Kire Ilioski priredio prošlog utorka u beogradskom Međunarodnom pres-centru, predstavljajući ga ambasadorom makedonske kulture u Beogradu. Treba reći da odlukom makedonske vlade iste počasne titule imaju i reditelj Milčo Mančevski u SAD, dramski pisac Goran Stefanovski u Velikoj Britaniji, i jedan od najvećih operskih pevača današnjice, bariton Boris Trajanov u Italiji. Ovog leta, Zafir Hadžimanov (64), diplomirani glumac beogradske Akademije, pevač, kompozitor i pesnik, počeo je da pravi koncerte pod nazivom Za zbogom. Najpre na Novobeogradskom letu, potom u Skoplju, zatim u Zagrebu na Internacionalnom festivalu šansona... Najavio je simboličan oproštaj od estrade: “Hteo sam time da stavim tačku na j. Ili na i, ako ćemo latinicom. Zatim je došla uloga Žana Valžana u mjuziklu Jadnici u Madlenijanumu, pa sam pomislio da je to dobra tačka i na moj teatarski opus, koji nije preterano obiman, ali je dosta zlatonosan i lekovito mi je prijao u životu. Ubrzo sam postao i ambasador makedonske kulture u Srbiji, i shvatio da je to i treća tačka. A kada su tri tačke, zna se šta sledi – nastaviće se.” Zafir je tokom glumačke karijere snimio desetak filmova, odigrao nekoliko pozorišnih uloga, a početkom devedesetih igrao glavnu ulogu u mjuziklu Violinista na krovu. Kaže da mu je Žana Valžana, za kojeg je pobrao izvanredne kritike, poklonio sam Bog: “Sve je onako kako Bog zapoveda. Ja sam danas u godinama koje Žan Valžan ima u najvećem delu komada, u iskustvu koje je potrebno da se ovaj junak Viktora Igoa uopšte donese na scenu, i što je najvažnije, ekipa koja se okupila u ovom mjuziklu ispala je pobednička. To su momci i devojke koji mogu da mi budu sinovi i ćerke, koji su tako zdušno ušli u taj projekat, sa toliko dobre energije i svi smo bili vođeni veoma mudrim rediteljskim postupkom Nebojše Bradića koji nas je koracima od sedam milja vodio ka cilju. Drago mi je da su bili uspešni neki klinci koji se do sada nisu oprobali u mjuziklu, poput Katarine Žutić, ili Srđana Timarova, koji još nije imao šansu da se pojavi jer snima film, a da ne govorimo o onima koji su prevazišli sebe, poput Dejana Lutkića i Nataše Marković.” To što ga je makedonski premijer Nikola Gruevski nedavno u Skoplju promovisao ambasadorom makedonske kulture u Srbiji, čini se prirodnim priznanjem ovom rođenom Kavadarčaninu, koji je odrastao u Skoplju a fakultet završio u Beogradu gde je ostao da živi. Tu je upoznao sjajnu pevačicu Senku Veletanlić i iz dugog i srećnog braka imaju sina, priznatog muzičara Vasila Hadžimanova: “Ako sam nešto dobro činio kao Makedonac u Beogradu, jednako dobro sam činio kao predstavnik srpske teatarske ili muzičke scene kada sam gostovao po svetu, da ne govorim da sam možda najplodniji autor muzike na stihove srpskih poeta. Moji dragi zemljaci iz Makedonije učinili su gest kojim pokrivaju moju dugogodišnju delatnost i trud, ili kreativnost, koji se zaista svode na to da se o Makedoniji čulo od Murmanska do Havane, od Toronta i Otave do Melburna. Svuda gde sam gostovao ja sam bio Makedonac iz Beograda, ili Makedonac iz Srbije, ili Makedonac iz Jugoslavije.” U želji da spaja narode i kulture, Zafir je usred ratnih godina ovde objavio svoju zbirku pesama Brat u izdanju Prometeja na srpskom i makedonskom, a odmah potom se u knjižarama pojavila i njegova knjiga kratkih priča Kiselo veselo (Prometej) na srpskom i u Makedoniji na makedonskom (Misla). U okviru srpsko-makedonskog društva Šar-planina objavljena su dva Zafirova CD-a sa makedonskim narodnim pesmama i baladama, PGP je objavio dva CD-a sa kompilacijama koje je tokom decenija pevačkog staža Zafir izveo na raznim festivalima i inače – od Tamare Karla Metikoša i Čovjek kao ja Arsena Dedića, do kompozicija makedonskih autora ili onih na stihove Duška Radovića i Aleksandra Sekulića. Ako je Zafir na najbolji način nastavio ono što je radio njegov otac Vasil, najveći sakupljač makedonskog zvuka i pesme, Zafirov i Senkin sin Vasil je kao kompozitor i izvođač pre svega džeza sa svojim bendom jedan od najboljih autora savremene muzike. Kao roditelj, ne skriva da je ponosan na ono što Vasil stvara. Treba reći i to da je Zafir Hadžimanov već pun ideja šta bi tek sada mogao da radi i predlaže makedonskom ministarstvu za kulturu i ministarstvu spoljnih poslova kao projekte koji bi na najbolji način predstavljali makedonsku kulturu u Srbiji: “Celog života sam smatrao da svaki majstor svog posla, sve što je najbolje u jednoj kulturi, to pripada svetu, čovečanstvu. Za mene su vrhunski umetnici majstori i ono što oni proizvedu, ostaje univerzalna baština. Dosta sam putovao, gledao stvaralaštvo drugih naroda, i uveren sam da svi umetnici pišu istu knjigu i istu dramu, komponuju istu pesmu, slikaju istu sliku, jer uvek iskazuju borbu koja se sastoji od ljubavi, mržnje, radosti, tuge... od svih univerzalnih stvari koje nas povezuju. I koje se, u zavisnosti od majstora, rešavaju na ovaj ili onaj majstorski način.”