Planeta na roštilju skupe nafte

S cenom nafte na plafonu i dolarom u podrumu, svet se prošle nedelje uznemireno okrenuo berzama. Kuda započeti put vodi nadalje, pošto petrolej uskoro probije i tu poslednju “psihološku barijeru” od sto dolara za barel? Praznim i polupraznim policama s hranom, kao u Karakasu? Pobunama gladnih, kakvih već ima u zapadnom Bengalu i Meksiku? Novim i još pogibeljnijim ratovima? Ni jedan jedini prognozer ne osporava više da je relativno skori prodor cene nafte u stratosferu njenog vrednovanja verovatno neminovan. S manje od dva dolara ispod “psihološke barijere 100” ($ 98,62 – 8. novembra, Wujork), linija na grafikonu dosegla je špic, s kojeg jeste namah vraćena naniže ($ 97,24). Ali, to podizanje i spuštanje crvenog dijagrama ne remeti više njegov osnovni kurs, usmeren sve vreme stabilno naviše. Naviše i stalno naviše, to je osnovna odlika kretanja cene petroleja tokom pet poslednjih godina. Neznatno skliznuće cene sa novih visokih kota berze naniže izboreno je saopštavanjem stanja američkih komercijalnih rezervi (311,9 miliona barela, Hsinhua), u nastojanju da se kaže da u njihovom popunjavanju nema zastoja. Saznanje da su one oslabljene upola manje nego što se prvobitno, u trenutku “uzbune”, očekivalo – za 800.000, umesto za 1,6 milion “buradi” – pokazalo se lekovitim. Tržište je “pročitalo” da nema zastoja u snabdevanju. Efekat ohrabrenja pojačan je i dodatnim pojedinostima – o suštinski stabilnom američkom uvozu nafte, o dobrom stanju nacionalnih rezervi benzina i o dovoljno ulja za loženje, s obzirom na tražnju zimi. Ipak, sve je to samo privremeno oslobođena teritorija. Za razliku od naftnih kriza godina sedamdesetih, kada su posle visokih skokova cena obično uvek sledili periodi veće ponude sirovine, sada se prvi put postavlja pitanje – može li se ubuduće uopšte i računati s petrolejom čija bi količina stalno namirivala sve veću tražnju? Ili je, pak, svetska ponuda dosegla limit? U slučaju da je “skok nafte” na berzi zapravo samo signal njenog budućeg nedostatka, kao možda prvi u nizu sličnih nagoveštaja kasnije, razgovor o berzanskom vrednovanju petroleja mogao bi uskoro postati izlišan. Kada nečeg nedostaje, cena artikla koji nedostaje obično prestaje da bude u “presuditeljskoj nadležnosti” tržišta. Takva cena je obično svaki iznos koji kaže prodavac. U sličnom obrtu događaja s petrolejom, njegova cena ne bi ubuduće bila više ni sto, već dva ili više puta po sto dolara za barel. Grubo buđenje Taman usred psihoze, u Londonu je dospeo u bioskope dokumentarac “Grubo buđenje: naftni šok” (Gelpke – Mek Kormik), donevši dilemu o petroleju na ekran. “Naftni šok” je nagrađen u Cirihu i Palm Biču, ukazavši se kao deo višestruke opomene svetu na neprijatnosti zbog resursnog i ekološkog raubovanja planete. Ključno mesto filmovane polemike geologa i ekonomista je baš to “što žulja” – da li je eksploatacija svetski raspoložive nafte dosegla vrh? “Vrh” je pri tom “proizvodni maksimum”, posle kojeg cene (s obzirom na rastuću glad za naftom Kine i Indije) vitlaju naviše, dok ponuda petroleja počinje da se koleba, a onda postaje i sve slabija. Vlasti SAD za energiju saopštile su nedavno pretpostavku da je produkcija dosegla vrh – već prošle godine. Ima drugih, koji kažu – ne, nije još. Ali i oni potvrđuju da trenutak uspona na “vrh” predstoji “tokom dve sledeće godine”. Proizvodnja u Severnom moru opada godinama. Amerika je sopstveni maksimum produkcije dosegla još pre nekoliko decenija, a lako dostupne zalihe u drugim delovima sveta polagano “presušuju”. Sada je nepoznato još jedino to kakva će biti strmina niz koju će se padati nazad! Izraz “grubo buđenje” odgovara opisu “padanja unazad” kako ga autori naziru: Predstoji slom produkcije petroleja, čime će se svet uvaliti u recesiju i ekonomski kolaps. Nafta, kao “krvotok planetarne ekonomije”, prouzrokovaće konflikte koji će koštati milione života. Počeće tuča za polja. Nastupiće promene “mnogo strašnije od horor filmova”. Neće biti hrane. U Indiji, Bangladešu i drugde u Aziji, poljoprivredna polja se zalivaju i odvodnjavaju uz pomoć dizel-generatora. Uz poskupljenje goriva, oni više neće imati dovoljno za pokrivanje troškova proizvodnje. Nastupiće oskudica u hrani. Vlasti će se suočiti s masovnim pobunama zbog gladi. Dalje, šta će biti s proizvodnjom asfalta, plastike, desk-top računarima? Fosilno gorivo, potrošeno u proizvodnji ljušture računara, deset puta je teže u odnosu na njihov oklop. Takvi proizvodi neće više biti “uobičajeni” bude li cena nafte krenula dalje uvis. Postoji, dabome, i protivargument, sveden na ono – ne preterujte! Tačno je, izvorima petroleja nazreće se uskoro “dno”, ali reč je o lako dostupnim izvorima. A, inače, nafte ima. Samo će, u poteri za njom, sada morati da se posegne i za ležištima na terenima manje lagodnim. Biće to i manje profitabilni zahvati. Preračunavaće se naftne kompanije. Kada proizvodna cena jednog barela odskoči na 40 dolara (umesto osamnaest, kolika je sada), odjednom će se pokazati isplativim da se nafta potraži i u dubljim morskim vodama, na negostoljubivim ledenim pustarama, pa i na Arktiku. I Arktik će postati naftno polje. Divota, reći će ekolozi. Samo što njih još nema ko da čuje. Iza crnog plašta preračunavaju se profiti. Sarkozi kod ribara S petrolejom od približno sto dolara za barel, u Evropi iskrsava pitanje neposredno prispelih računa i političkih posledica. Na čija će pleća pasti teret više cene za pun rezervoar? Vlade su se obrele pod pritiskom da smanje porez na gorivo. A to bi, onda, nalagalo i smanjivanje troškova u nacionalnim budžetima, dok bi smanjeni budžeti doveli u pitanje ostvarivanje onog što je biračima javno obećano. Osim toga, vreba opasnost da skuplje gorivo posluži kao okidač i pokrene inflaciju. U Francuskoj, dizel je od početka godine poskupeo za 17 odsto. Već skuplji dizel opterećen je zatim sa 53 odsto poreza francuske države. Benzin čak i više, sa 62 procenta. Posle poreza na pridodatu vrednost i poreza na prihod, francuskom budžetu najviše doprinosi porez na prodato gorivo. Time se finansira visok standard zdravstvene zaštite. Finansira se prosveta. Plaćaju se dobri putevi. Ali briga vlasti nije isto što i nevolja kamiondžija i ribara, koji misle samo na skupo gorivo i zbog poskupljenja blokiraju puteve. Bez obzira na to što ribari primaju i subvencije. Početkom novembra podigli su se u nove, dosad najjače proteste zbog cene goriva. Blokirali su depoe s gorivom u regionima prema Atlantiku. Cena njihovog dizela povećana je za dvadeset evro centi po litru, brodovi troše po stotine litara na dan. Gorivo košta 50 evro centi, a ribolov je isplativ jedino uz 30 evro centi za litar ili manje! Na obalu Atlantika došao je predsednik Francuske Sarkozi, lično ponudivši vladine ustupke. Brodovi su se vratili na more, ali problem, sudeći po priči o nafti, tek počinje. Za pomoć su zavapili i farmeri. Francuzi kao i Belgijanci, posebno poljoprivrednici koji sagorevanjem nafte zagrevaju hektare staklenika. “Kresanje” troškova u kolonama njihovih knjiga uravnotežiće bilans, ali neizbežno nauštrb ponude hrane iz staklenika za trideset ili najmanje dvadeset odsto. Neće li se to smesta izraziti kroz porast cena “grin-hauz” proizvoda? Asaja, udruženje španskih poljoprivrednika, zakazalo je “marš na Madrid” 29. novembra. Protestuje zbog nedovoljne vladine pomoći, a vlada premijera Zapatera upravo ulazi u prvu pripremu martovskih izbora. Farmera se to, dabome, malo tiče. “Ako se poslednje povećanje cene goriva kombinuje sa porastom cene stočne hrane, mi pred sobom imamo krizu svih kriza”, argumentuje Asaja. U Britaniji, gde su računi za gorivo već tradicionalno visoki, još nema znakova koordinisanih akcija protesta kakvim je obeležena 2000. godina. Ipak, sve se to može promeniti već sledećih meseci, upozorava jedan od funkcionera auto-udruženja, s obzirom na to da je osetljivost na poskupljenje izuzetna. Oktobra, vlada je još povećala porez na gorivo, za dva penija. I s još dva penija daljeg opterećenja “u papirima” iščekuje april 2008. Potrošači goriva kažu – zatečeni su. Misle, međutim, spremiće se do aprila, za trenutak novog povećanja poreza. Govore o reprizi blokade saobraćaja, kao 2000. godine. Zaduži se, pa kuću na doboš Potres u Volstritu prikovao je ipak poglede uz Ameriku – mašinu svetske ekonomije. Uočeno je da ona usporava, uvodeći Zapad u period jednogodišnje do dvogodišnje privredne stagnacije, ako ne i recesije. Gavran-zloslutnik raspoznat je još letos, u gromkom slomu američkog tržišta nepokretnosti – direktnoj posledici olako odobravanih hipotekarnih kredita banaka građanima. Načelo je bilo: Dođi, potpiši, stekni kuću. Otplatićeš! Banke su nastojale da zarade novac na razlici u kamatama (onih, koje plaćaju pozajmljujući na tržištu kapitala, i znatno većih, koje naplaćuju od kupaca stanova). Ali načelo je dezavuisano iznenadnom masovnom nesolventnošću kreditiranih. S rashodom, naraslim u drugim stavkama, porodični budžeti zaduženih nisu više u jednom trenutku bili u stanju da izdrže otplate po (previše lako uzetim) stambenim kreditima! Banke su pošle u plenidbu. Ponuda zaplenjenih kuća je porasla, pridodavši i tako zastalom tržištu nekretnina dodatni pritisak naniže. Sa dojučerašnjim “vlasnicima” na ulici, oštro su srozane cene kuća i stanova. Zjapeća provalija ukazala se već u glavnici nerealno odobrenih zajmova, a kamoli tek na strani očekivanog priliva izgubljenog od dugoročne naplate interesa po zajmovima. Kriza se pretočila u neugodnost za ekonomiju u celini, podstičući strah tržišta da će gubici u sferi kredita (navodno, čak 200 milijardi dolara) povući u stagnaciju. Jesenji ekonomski rezultati nagoveštavaju se kao slabiji od očekivanih. “Osećamo među klijentima (u Evropi) uznemirenje da su Sjedinjene Države u velikoj nevolji”, citiran je Erik Nilsen, predstavnik firme “Goldman Sač”. Porast cene nafte na blizu sto dolara za barel “gura” u pravcu poskupljenja benzina, ulja za loženje i avionskog goriva. Time se pothranjuje uverenje da američki potrošači neće ubuduće biti u stanju da plaćaju ono što su plaćali za druga dobra i usluge. Pre svega, za veliki broj velikih bleštavih vozila iz fabrika Detroita. “Yeneral motors” se već žali na slabu prodaju kola u Severnoj Americi i Nemačkoj, registrujući “veći kvartalni gubitak nego ikada”. Vrednost akcija kompanije u danu je pala za 6,1 odsto u Wujorku ($ 33,95). Zadovoljni, ruke trljaju jedino izvoznici petroleja. Dok bude trajao, reka svetskog novca nema drugo kud već prema njihovim nacionalnim kasama.