Put u slepu ulicu

Svi su se, izgleda, pomalo umorili pa nema više one početne vrišteće atmosfere, ali nema ni nagoveštaja da je kakav-takav rasplet najveće posleratne krize u BiH na pomolu. Čak, najnoviji događaji daju za pravo onima koji veruju da se ide u dalju radikalizaciju. Dvojica ključnih aktera, koji ipak samo personifikuju dve nepomirljive koncepcije, namesnik Lajčak i premijer Dodik, ne odstupaju od već obznanjenih pozicija. Lajčak je i dalje u priči o „nefunkcionalnoj Bosni” i o tome će, najavio je, govoriti u Wujorku na sednici Saveta bezbednosti u vreme kada se ovaj broj pojavi u prodaji. Dodik, a i najšira javnost u RS, u toj sintagmi „nefunkcionalna Bosna” vide najavu ubrzane unitarizacije i centralizacije, a namesnikove mere „koje omogućavaju nacionalno i entitetsko preglasavanje” doživljavaju samo kao sredstvo za lakše ostvarivanje takvog cilja. Dramaturški, BiH, to već ovde priznaju svi, ide u još komplikovaniju situaciju, neku vrstu slepe ulice. Velika očekivanja da će pravni timovi OHR-a i Vlade RS naći neku vrstu kompromisa koji bi doveo do izvesne modifikacije „Lajčakovih odluka” i tako „sačuvati obraz međunarodne uprave, a Republika Srpska imati veći stepen garancija da preglasavanja ne može biti” još nisu ostvarena. Zanimljiv detalj je možda nekom i bizaran ali u bosanskohercegovačkim prilikama više nego važan, da pravni tim Vlade RS vodi Bošnjak Yerard Selman, ministar pravde. I to baš onako kako javnost u RS i očekuje, a Dodik je ovim potezom delimično matirao međunarodnu upravu koja mu je i ovom prilikom želela, pa i pokušala, da prikači etiketu nacionaliste. Ostavka predsednika Saveta ministara Nikole Špirića je i zvanično prihvaćena. Započet je proces konsultacija za formiranje novog Saveta a da nije jasno koje partije čine većinu u Parlamentarnoj skupštini BiH, jer Špirićevom ostavkom Dodik ostvaruje svoju nameru da na nivou BiH prelazi u opoziciju. Bez njegovog SNSD-a vrlo teško će se sklopiti izvršna vlast na nivou BiH. Istina, postoji matematika po kojoj bi SDS mogao zauzeti mesto SNSD-a u zajedničkim organima BiH, ali to je malo verovatna varijanta jer bi takva konstrukcija jedva imala legitimitet s obzirom na rezultat izbora. Uostalom, i prvi čovek SDS-a Mladen Bosić je najavio da tako nešto ne dolazi u obzir. Ni novi izbori nisu izgledni jer su svi svesni da bi i u jednom i u drugom entitetu sadašnja vlast dobila još veće poverenje biračkog tela. Nakon medijskih spekulacija o mogućem referendumu u RS za otcepljenje od BiH, sad je o tome počeo da govori i jedan od Lajčakovih zamenika, Amerikanac Rafi Gregorijan. On je tu tezu izneo u američkom Kongresu i izazvao priličnu zabrinutost u Republici Srpskoj, jer o tome ovde niko ozbiljnije ne govori, pa su njegove reči doživljene i kao jedan u nizu poteza kojima se ovaj entitet pokušava predstaviti što radikalnijim kako bi nekakve akcije međunarodne zajednice, o kojima se već spekuliše, bile što oštrije. Spekuliše se, više u svetskim nego u domaćim medijima, o stavu Rusije na sednici Saveta bezbednosti koja je zakazana za 15. novembar, a na kojoj bi trebalo da se donese odluka o produženju mandata EUFOR-a, vojne misije Evropske unije od 2.500 vojnika, koja boravi u BiH. Prema tim medijskim napisima, Rusija će usloviti svoj pristanak za produženje mandata EUFOR-a zahtevom da se zaustavi projektovana unitarizacija i centralizacija BiH. Pristalice verovanja da se u međunarodnim krugovima ipak šuška o nekakvom projektu “nove Bosne” nalaze potvrdu i u nedavnom kongresu jedne od frakcija HDZ-a u BiH. Na skupu u Mostaru šef te frakcije HDZ-a Božo Qubić zatražio je unutrašnje preoblikovanje BiH – treći entitet za Hrvate. I ne bi to bilo ništa neočekivano da skupu nisu prisustvovali premijer Hrvatske Ivo Sanader i šef asocijacije narodnih i konzervativnih partija Evrope i bivši belgijski premijer Vilfred Martens. Sa njima dvojicom u Mostaru se sastao i namesnik Lajčak, ali ništa osim pukih fraza nije konkretnije saopšteno o čemu su razgovarali. Dakle, veruje se da zahtev za trećim entitetom već ima ozbiljnu međunarodnu podršku. Slučaj ili nešto drugo, ali visoki gosti su imali malu pokaznu vežbu stvarnog stanja odnosa u BiH. Došlo je, naime, do prilično masovne tuče, zvanično navijača fudbalskih klubova “Velež” i “Zrinjski”, a u stvarnosti dve stotine bošnjačkih i hrvatskih mladića i to, gle čuda, na liniji koja je u ratu delila, a i danas razdvaja, istočni (bošnjački) i zapadni (hrvatski) deo Mostara. Ako i u čemu postoji saglasnost političkih elita, pa i najšire javnosti u BiH, onda je to ocena da je ona sve više etnički podeljena zemlja. Baš zbog toga “Lajčakov model”, bar onako kako ga on predstavlja, nema šanse za uspeh. Istina, može se silom nametnuti. Ali onda je to opet ona Bosna kakvu je već Andrić ovekovečio.