Tango na vrhu

Pobedom Kristine Kiršner već u prvom krugu predsedničkih izbora u Argentini nastavlja se politička linija kojom je njen suprug, predsednik Nestor Kiršner, uspešno vodio zemlju u poslednje četiri godine. Argentina se u tom periodu oporavila i izvukla iz pravog ekonomsko-finansijskog haosa u koji je zapala početkom ovog stoleća. Opredeljenje birača najbolja je potvrda poverenja u bračni par Kiršner. Sam čin primopredaje vlasti između supružnika Kiršner obaviće se u Buenos Ajresu 10. decembra. Demokratska i ustavna načela zemlje dozvoljavaju da supružnici Kristina i Nestor mogu da se smenjuju na čelnom položaju u zemlji do 2019. godine, a teoretski možda i duže. Kada je u pitanju protekli četvorogodišnji period, oporavak je primetan u mnogim oblastima. Podstaknuta je poljoprivredna proizvodnja. Argentina je danas osmi proizvođač hrane na svetu, soja je na prvom mestu, ali su značajni i prinosi pšenice, kukuruza, suncokreta, kao i mleka i mlečnih proizvoda. Argentinsko meso i vino već su odranije poznati brendovi ove zemlje. Na ekonomskom planu vođena je politika dozirane kontrole cena i privrednog usmeravanja, obuzdano je ranije forsiranje liberalno-tržišnih tokova, delom je umanjena nezaposlenost, penzije su porasle, ojačan je tzv. srednji sloj, a ostvarena pomoć majkama sa decom. Poslednjih meseci ipak je primetno slabljenje nekih ekonomskih pokazatelja, a posebno zabrinjava rast cena električne energije i njen nedostatak, odnosno porast inflacije koja se s mukom održava na podnošljivom nivou (oko 10 odsto). Upravo sledeća, 2008. godina, ocenjuje se kao presudna za stabilizaciju, a zemlji će svakako biti neophodan značajan priliv stranih investicija. Sa teritorijom pet puta većom od Francuske, Argentina, posle Brazila najveća zemlja Latinske Amerike, poseduje značajne potencijale za bolje valorizovanje svojih političkih, privrednih i kulturnih ambicija. Zemlja je u poslednjih pedeset godina udvostručila broj stanovnika (sredinom pedesetih godina imala je manje od 20, a danas ih ima oko 40 miliona). Treba istaći i naglašeni individualizam Argentinaca, koji možda ponajbolje simbolizuju i Eva Peron, i Če Gevara, i Dijego Maradona. Taj individualizam je često nepredvidiv i neobuzdan, ali i deo snažnih stremljenja za zajedničkim dobrom. U tom su sklopu i neugasle težnje da se Argentina dovede do značajnijeg i dostojnijeg mesta u međunarodnim zbivanjima, pre svega na latinoameričkom kontinentu. Argentinci veruju da se iz čuvene Kase rosade širi novi duh i nada u argentinski uspon, bez obzira na to što nova predsednica zaobilazi velika okupljanja i što je nema da na istorijskom Majskom trgu u Buenos Ajresu drži zapaljive govore kao mnogi njeni prethodnici, počev od nezaobilazne Evite. Procena je da Kiršnerovi neće zaoštravati odnose sa Vašingtonom, a ako se u Beloj kući nađe Hilari Klinton, može se očekivati čak i njihovo poboljšanje. Ipak, koncept Kiršnerovih sačuvaće odmerenost. Tek će se videti gde će i u kojoj meri takav pristup naići na podršku. Svi su, međutim, izgledi da će na južnom rogu kontinenta ojačati saradnja dve predsednice – Mišel Bašele iz Čilea i Kristine Kiršner iz Argentine. Sa posebnom pažnjom dočekane su prve izjave nove predsednice Argentine, koje nose težinu motoa “Promena u kontinuitetu”, uz jačanje demokratskih institucija zemlje. Možda se u tim rečima krije širi značaj “tanga” koji supružnici Kristina i Nestor Kiršner plešu na argentinskoj političkoj sceni. Veruje se, s tim u vezi, da argentinska iskustva upravo upućuju na potrebu dužeg perioda stabilnosti i kontinuiteta vlasti, uz očuvanje poverenja građana.