Nadmudrivanje

Na turniru u Meksiko Sitiju za šampionsku titulu, u pet partija odigrano je isto otvaranje koje je, inače, redak gost na važnim takmičenjima. To nastranu. Zanimljivije je, a to je i pravilo, da su u drugoj partiji, igranoj u tom otvaranju, otklanjani nedostaci iz prve partije, u trećoj tražena pojačanja u odnosu na drugu i tako redom do pete partije. Rezultat: beli omanuli, 3 : 2 za crne figure. KRAMNIK – ANAND (Meksiko Siti, 2007) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 e6 5.Lg5 h6 6.Lh4 dc4 7.e4 g5 8.Lg3 b5 9.Le2 (Pre toga u partiji Aronjan – Anand bilo je 9.Se5 h5 10.h4 g4 11.Le2 Lb7... i beli se nije proslavio).9...Lb7 10.0-0 (Kasnije će Griščuk protiv Svidlera umetnuti 10.h4 g4 11.Se5 h5....pa je postigao izvesnu prednost, ali onda je Anand sa Griščukom pojačao igru za crne i umesto 11....h5 izjednačio posle 11...Tg8).10...Sbd7 11.Se5 Lg7( Geljfand je protiv Kramnik kasnije odigrao još bolje 11...h5... I to je kraj priče).12.Sd7 Sd7 13.Ld6 a6 14.Lh5 Lf8 15.Lf8 Tf8 16.e5 Db6 17.b3 0-0-0 18.bc4 Se5 19.c5 Da5! 20.Se4 (Vidite dijagram) 20...Db4 !(Protiv Kramnikovih priprema Anand za tablom nalazi rešenje: žrtva kvaliteta je više nego dovoljna). 21.Sd6 Td6 22.cd6 Sd7 23.a4.Dd6 24.Lf3 Sb6 25.ab5 cb5 26.Lb7 Kb7 27.Dh5 Sd5 28.Dh6 Sf4 29.Kh1 Dd5 30.f3 Td8 31.Dg7 Td7 32.Df8 Se2 33.Tfe1 Sd4 34.Ted1 e5 (Crni skakač u centru gospodari tablom. Sa takvim skakačem plus dva pešaka beli top nije pravi protivnik). 35.Tac1 Dd6 36.Dg8 f6 (Jasno je da beli lošije stoji. Wegova šansa je jedino da sačuva u igri dame). 37.Tc8 a5 38.h3 a4 39.De8 Kb6 40.Tb8 Ka5 41.Ta8 Remi NIJE ISTO Meč ili turnir? Razlika je. Ima šahista koji uspešnije igraju mečeve nego turnire. I obrnuto. Možda su mečevi, njih dvojice, oči u oči, bliži samoj prirodi šahovske igre? Pitanje je, međutim, koje specifične sposobnosti šahista dolaze do izražaja u jednom i drugom slučaju. Ili: šta je teže – protiv desetak različitih stilova i repertoara otvaranja, ili usmeriti se samo na jednu ličnost, do kraja ustanoviti šta sve zna na tabli i ko je i šta je? Povod za razmišljanje, delić objašnjenja možda pružaju dve osobine Roberta Fišera. U šahovskoj istoriji nema uspešnijeg meč-igrača od njega, to je jedno. Drugo je što on spada u onu vrstu šahista koja proširuje konflikte sa protivnikom izvan šahovske table. Ima li to veze jedno s drugim? Nadmetanje za šahovsku krunu počelo je i nastavilo se mečevima. Za broj partija i druge uslove, dugo vremena, bila je važna reč aktuelnog šampiona. U meču Kapablanka – Aljehin (1927) titulu osvaja ko dobije šest partija. Na tome će, mnogo kasnije, insistirati, uz druge uslove, Fišer u neodržanom meču sa Karpovom. Da je ideja dubiozna, obelodaniće prvi meč Karpov – Kasparov koji je toliko trajao da se i nije završio.Svedoci smo različitih pokušaja u traženju najboljeg rešenja, ali ima znakova da će mečevi dobiti ulogu koju su imali. Do sada su turniri, umesto mečeva, dva puta presudili. Prvi put u meču petorice ( 1948) – Botvinik, Smislov, Keres, Reševski, Eve. Trebalo je , posle Aljehinove smrti, popuniti šahovski presto. Drugi slučaj je turnir u Meksiko Sitiju. I evo dileme : šta bi odredilo veću težinu šahovske krune – ovaj turnir osmorice, ili meč Anand – Kramnik, dvojice velemajstora koji su svojim rezultatima ubedljivo nadvisili ostale?