Kraj predizborne kampanje u Rusiji

Ponedeljak je bio poslednji dan kad su sociolozi mogli da objavljuju svoja istraživanja o tome kakve će rezultate postići 11 partija koje će se 2. decembra boriti za mesto u ruskom parlamentu. Prema podacima različitih istraživačkih centara koji se gotovo u procenat poklapaju, na prvom mestu je Jedinstvena Rusija sa nešto više od 60 procenata, na drugom LDPR Vladimira Žirinovskog sa 11 posto, treća je Komunistička partija Zjuganova sa 8 procenata a izborni cenzus, najverovatnije, prolazi i Pravedna Rusija sa nešto više od 7 procenata. Da li je to zaista raspored snaga ili ono što bi Kremlj želeo da vidi, biće jasno već u nedelju uveče. A dotle partijama ostaje da se potrude da ubede neodlučne – njih je prema procenama između 30 i 40 posto. U kampanju Jedinstvene Rusije protekle nedelje direktno se uključio i predsednik države, nosilac liste, Vladimir Putin. NJegovo pojavljivanje na stadionu “Lužniki” u Moskvi mnogi su uporedili s nastupom američkih političara. Odeven u crnu rolku i crni sako, Putin je prošao kroz salu u kojoj je bilo više od pet hiljada njegovih pristalica iz cele Rusije. Usput se rukovao s mnogima, neke devojke je i ljubio, nekome se potpisao na plakat... Prisutni su mahali zastavama i skandirali: “Verujemo u Rusiju, verujemo u sebe”, “Rusija je za Putina” i slično. Takva ležernost, kažu, još nije zabeležena u ruskim predizbornim kampanjama. Ali to je bio samo utisak. Vladimir Putin se još nikad nije oštrije obratio narodu i nikad nije tako otvoreno optužio opoziciju. On je najpre zatražio podršku za sprovođenje dosadašnjeg kursa, “za stabilnost i dalji razvoj zemlje”. Govorio je o ekonomskim uspesima za poslednjih osam godina, i kao i obično u to uključio niz cifara – sedamdesetoprocentni rast unutrašnjeg bruto produkta, tridesetoprocentni porast kapitalizacije ruskih kompanija, trostruki porast ličnih dohodaka, i tako dalje... Ali nije tvrdio da je, kako ovde političari vole da kažu, “sve u čokoladi”, naprotiv, nabrojan je niz problema koji se u bliskoj budućnosti moraju rešiti kako bi se ta stabilnost održala. Govoreći prvi put kao partijski lider a ne kao predsednik države, Putin je veoma oštro napao opoziciju optužujući je da želi da se revanšira za to što je 2000. godine izgubila pozicije. “Oni žele da dobiju revanš, da se vrate na vlast, u sfere uticaja i da postepeno restauriraju oligarhijski sistem zasnovan na korupciji i laži”, naglasio je Putin dodavši da je “njima potrebna slaba, bolesna država, dezorijentisano i podeljeno društvo, da iza njegovih leđa sprovode svoje planove i žive na račun naroda”. Optužba je tačno adresirana: “To su oni koji su pre deset godina kontrolisali ključne pozicije u federalnom parlamentu i u vladi. To su oni koji su devedesetih godina zauzimali visoke položaje, delovali na štetu društva i države, opslužujući interese oligarhijskih struktura i rasprodajući nacionalno blago... To su oni koji su, između ostalog, učinili korupciju glavnim sredstvom političke i ekonomske konkurencije. To su oni što su iz godine u godinu donosili neizbalansirane, apsolutno neodgovorne budžete koji su se na kraju pretvorili u bankrotstvo, propast, višestruki pad životnog standarda građana naše zemlje. To su oni koji godinama nisu isplaćivali dečje dodatke, penzije, plate. Oni koji su u najtežem trenutku terorističke intervencije protiv Rusije izdajnički pozivali na pregovore, a u suštini bili u dogovoru s teroristima, s onima koji su ubijali našu decu i žene. Na najnesavesniji način i cinično su spekulisali žrtvama. Jednom rečju, to su oni koji su krajem prošlog veka doveli Rusiju do masovne bede, do neverovatne korupcije – do ovoga s čim se mi sve do danas borimo.” Podsetio je i na vreme kad nije bilo hleba, mesa, grejanja, pa čak ni šibica... Ako naš čitalac ne može da prepozna na koga se to odnosi, Rusi znaju – to su Berezovski, Nemcov, Čubajs... Nije baš sasvim jasno zašto je bila potrebna tako teška artiljerija kada je evidentno da Putin ima blanko podršku za sve što predloži. Pogotovu kad je na stadionu bilo pet hiljada njegovih najvatrenijih pristalica koji su sa sobom doneli 30 miliona potpisa da on ostane nacionalni lider. Oni od njega traže da ostane na čelu države – na način koji sam izabere. Posle toliko puta ponovljene izjave da neće biti predsednik u trećem mandatu, prestali su da govore o promeni ustava ili o bilo kakvom izvrdavanju zakona, ali bez Putina, tvrde, nema opstanka. Kako to izvesti i dalje niko ne zna, osim, verovatno, samog Putina koji se ne izjašnjava ali vrlo jasno stavlja do znanja da će i dalje brinuti o zemlji koja, kako sve češće govore njegove pristalice, da nije njega bilo, jednostavno danas ne bi postojala. “Da su nastavljeni procesi koji su se u zemlji odvijali 2000. godine, tvrde politički analitičari, Rusija bi se potpuno raspala. Taj raspad zaustavio je Putin. Oštrina predsednikovih reči bila je najveće iznenađenje foruma, mada su mnogi očekivali nešto još drastičnije. Nekoliko dan pred ovaj skup lansirana je vest da će Vladimir Putin, možda, podneti ostavku i nastaviti da agituje za Jedinstvenu Rusiju, a onda se i kandidovati na predsedničkim izborima ne kršeći pri tome Ustav – u trenutku kandidovanja on ne bi bio predsednik, pa samim tim to ne bi bila tri uzastopna mandata – imao bi prekid od nekoliko meseci. Ali takve vesti lansiraju uglavnom oni kojima teško pada činjenica da će se u predstojećem periodu kompletno izmeniti čitava ruska vlast. I to je drugo iznenađenje, zato što je na kongresu Jedinstvene Rusije početkom septembra već izvršena velika čistka – sa spiska kandidata skinuto je više od sto ljudi. A sasvim nedavno poslata su u penziju tri generala armije, uhapšen je zamenik ministra finansija... Svakog dana se narodu stavlja do znanja da je namera da se izbori protiv korupcije i neodgovornosti veoma ozbiljna. Putinovo obraćanje na stadionu „Lužniki” prikazale su državne televizije bezbroj puta, a opozicija, slaba i bez lidera, svesna da nema nikakve šanse i dalje ostaje pri svojoj osnovnoj ideji – provociranje vlasti. Baš onako kako je Putin najavio: “Evo, sad će da izađu na ulice. Podučili su se malo na Zapadu, trenirali su u susednim republikama, sad će početi ovde da provociraju.” Tokom proteklog vikenda na ulicama i trgovima Moskve i Peterburga (a slično je i u drugom gradovima Rusije) opozicija je održala brojne mitinge kojima je prisustvovalo po nekoliko desetina ili stotina ljudi. Svesni da nikako ne mogu da privuku pažnju, mnogi od njih bacali su se pod automobile, gurali policiju (koje je, po običaju, bilo više nego demonstranata), pokušavali da uđu u Centralnu izbornu komisiju. Kao i uvek, u izazivanju nereda u Moskvi prednjačili su Limonovci i Gari Kasparov koji je na kraju i uhapšen i osuđen na pet dana zatvora. Ne treba ni isticati da su uz njih bile brojne TV kamere Si-En-Ena i drugih zapadnih medija. Milicija je zadržala nekoliko desetina demonstranata, među kojima je i lider opozicione omladine Ilja Jašin zbog pentranja po krovovima automobila. U Peterburgu se takozvani “marš nesaglasnih” završio hapšenjem lidera Saveza desnih snaga Nikite Beliha i Borisa Nemcova. Posle nekoliko sati oni su pušteni, a sutradan je objavljeno da će Nemcov biti njihov kandidat za predsednika na martovskim izborima. Milicija je hapsila i predstavnike Putinu lojalnih demonstranata – četvorica predstavnika Mlade Rusije privedena su zbog nepoštovanja pravila ponašanja na Novopuškinskom skveru gde se okupilo oko hiljadu ljudi, dok se najviše pristalica Putinove vlasti okupilo na Vasiljevskom spusku, ispred Kremlja, na mitingu koji su organizovali “Naši”. Bilo ih oko pet hiljada ljudi. Time je sezona ulične politike završena. U četvrtak već počinje izborno ćutanje, a u nedelju su izbori. Konačno je stavljena tačka i na ideju Putinovih sledbenika da Putin, ako podnese ostavku, ima pravo da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima. U ponedeljak je predsednik Centralne zborne komisije Vladimir Čurov jasno i glasno objavio: “Po zakonu, lice koje vrši dužnost predsednika, u slučaju prevremenog odlaska sa svog položaja, u tim izborima ne može da učestvuje.” Istina, predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov, lider partije Pravedna Rusija koji se proslavio time što kao opozicionar podržava predsednika, i dalje tvrdi da u zakonu postoji “izvesna kolizija”. To jest, Putin ako želi, ipak može da se kandiduje. Ali poznavaocima prilika je jasno da je izjava Čurova imala za cilj da zaustavi tu vrstu spekulacija koje samo nanose štetu predsedniku jer ga u očima naroda predstavljaju kao čoveka koji želi da izvrda zakon i na prevaru ostane u Kremlju. Čurov sasvim sigurno ne bi davao takve izjave ako bi postojala i najmanja verovatnoća da Putin želi da iskoristi takvu mogućnost. I tako da opet ostaje glavno pitanje – šta posle. Putinu je očigledno stalo da nastavi da utiče na politiku Rusije. To isto želi i većina ruskog naroda. Kako će se to izvesti, danas apsolutno nikome nije jasno. Sve pretpostavke da će posle martovskih izbora sadašnji predsednik zauzeti ovu ili onu poziciju, sasvim su bez osnova. Činjenica da je povremeno izjavljivao da “nije isključeno” da će biti na ovom ili onom mestu mogu da znače samo jedno – da on zapravo još nije odlučio odakle će kontrolisati dalji politički život u Rusiji. Ukoliko zaista želi da odlučuje o svemu, kao što to čini danas, onda takvog mesta u ruskoj političkoj nomenklaturi jednostavno nema. Ne postoji mehanizam koji bi bilo kome dopustio da utiče na odluke ruskog predsednika čija su ovlašćenja takoreći neograničena. Priče o tome da će postaviti nekog poslušnika, prilično su neosnovane. Malo je verovatno da se osoba koja dobije takva ovlašćenja dugo želeti da ih s nekim deli. Uostalom, on ih je i sam demantovao rekavši da Rusija mora imati jakog predsednika. Najverovatnije je da Vladimir Putin ni sam još nije odlučio koja je pozicija u budućnosti za njega najbolja. I da će odluku doneti tek posle parlamentarnih izbora. Zato je i odlučio da svoj ogroman rejting (gotovo 80 posto) stavi u službu Jedinstvene Rusije. Kritike da je takvo rešenje rizično jer Jedinstvena Rusija nije toliko omiljena u Rusiji, ma koliko bile osnovane, nisu na mestu. Boriti se za političku poziciju bez podrške jake partije nije ni lako ni jednostavno nigde, pa ni u Rusiji. Zato je Putin morao da rizikuje – danas je on deo svoje moći pozajmio partiji, a za uzvrat će ona, na predsedničkim izborima, podržati onoga koga on izabere. A da bi ta podrška bila dovoljna, Jedinstvena Rusija mora da dobije oko 66 procenata. Uz ono što joj u tom slučaju pripada po proporcionalnom sistemu, partija bi kontrolisala 75 procenata parlamenta. U tom slučaju, mogla bi čak i da stavi veto na svaku odluku novog predsednika koja, eventualno, ne bi bila u skladu s Putinovom politikom. Ako se plan ispuni, Putin će moći da za predsednika predloži mladog i demokratski orijentisanog političara. Ako ne, moraće da izabere nekog “autoritarnijeg”, što on, verovatno, ne želi. I to će, najverovatnije i reći u svom sledećem obraćanju biračima, planiranom za četvrtak. S obzirom na to da je svojim nastupom na stadionu „Lužniki”, predizbornu kampanju već pretvorio u referendum u kome će se narod izjašnjavati za ili protiv njega, on je ipak sebi veoma suzio izbor. Moraće da najprostije objasni – ako dobijem poverenje, imaćete demokratsku vlast, a ako ne – moraću da odem. Na tu mogućnost Rusija sasvim sigurno nije spremna. Zato je dvotrećinska pobeda Jedinstvene Rusije, gotovo sa sigurnošću se može reći, zagarantovana.