Slovenački recept

Suprotno stavu gospodina Madžara, pravni osnov za besplatnu podelu dela državnog kapitala žiteljima Srbije i te kako postoji. Institucionalizovan je u dva zakona: u Zakonu o privatizaciji (čl. 52) i Zakonu o javnim preduzećima. Da li državi Srbiji očajnički treba što više „kolektivne imovine”, kako tvrdi Madžar, a ne, po mom mišljenju, prioritetno razvoj preduzetničkih resursa, kojih, uzgred, jedva da ima, pitanje je na koje se mogu dati različiti odgovori. Čak i nezavisno od procene da bi zalaganje gospodina Madžara za državu sa više kapitala, tj. jaču državu, izazvalo konsternaciju domaćih salonskih kriptoliberala. Tradicionalna fraza da u ekonomiji nema besplatnog ručka, u kontekstu besplatne podele akcija, ima barem jednu suštinsku falinku. Previđa se, naime, da se stanje u jednoj političkoj zajednici ne svodi samo na ekonomsku efikasnost ma kako ona bila shvaćena i merena, već najmanje u istoj meri zavisi od socijalne efikasnosti u koju spada makar i mrvica socijalne pravde. Iz teksta Qubomira Madžara neko bi mogao izvući zaključak da u jednoj privrednoj zajednici ne treba investirati jer to diže tražnju što, pri više-manje stalnoj ponudi, podiže inflaciju, odnosno dovodi do većih debalansa u platnom bilansu. Ovakav zaključak bi očito bio apsurdan. Jer, kako će se razvijati jedna privreda bez investicija? Neoliberalna dogma o što manjoj inflaciji i u zemljama kao što je naša već je proizvela katastrofalna štete, a ustraje li se na njoj, i još će. Prisećam se da je gospodin Štiglic smatrao da inflacija nije ključni problem, i da se uz druge uslove, a zarad razvoja, može tolerisati i inflacija do 20 posto. Verovatno bi imalo rezona razmišljati da se građanstvu pokloni deo državnog kapitala u vidu vaučera sa pravom kasnije privilegovane kupovine akcija perspektivnih državnih firmi, a što bi se obavljalo preko posebnog investicionog fonda. Bila bi to unekoliko modifikacija najuspešnije, slovenačke tranzicije, ili kako gospodin Mencinger smatra, privatizacije koja je od svih tranzicijskih priča nanela najmanje štete. Stavove Qubomira Madžara neko maliciozan mogao bi koristiti da predloži neki novi zajam za preporod Srbije na bazi opšteg odricanja u korist države dela državnog kapitala rezervisanog za stanovništvo. Potpuno se slažem sa stavom gospodina Madžara da je prepucavanje oko besplatnih akcija javnih preduzeća najveća predizborna propagandna šarada. Budimir Rudović, Beograd