Dijabetes je svuda oko nas

Prvi izveštaj Registra za dijabetes u Srbiji, čija je promocija bila povodom Svetskog dana dijabetesa 14. novembra 2007. godine u Institutu za javno zdravlje Srbije, prvi put našoj stručnoj i široj javnosti pruža sliku obolevanja od dijabetesa u Srbiji. Na svečanoj promociji Registra istaknuto je da smo među prvim zemljama u Evropi koje su na ovaj način u vidu godišnjeg izveštaja publikovale podatke o incidenciji (obolevanju) od šećerne bolesti, na nacionalnom nivou. Institut za javno zdravlje Srbije nalazi se u Ulici dr Subotića, u krugu Medicinskog fakulteta u Beogradu i već godinama obrađuje i analizira podatke koji pristižu iz svih zdravstvenih ustanova, ili do kojih stručnjaci Instituta dolaze sopstvenim istraživanjima. U Institutu je uobičajena rana prepodnevna vreva, održavaju se radni dogovori sa direktorkom po raznim odeljenjima, a onda se seda za računare i počinju obrada i analiza podataka od kojih mnogo toga zavisi u planiranju i sprovođenju zdravstvene zaštite na nacionalnom nivou. Gospođa dr Tanja Knežević, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije, koja je ovih dana imala pune ruke posla oko promocije Registra, ističe da je Registar za dijabetes osnovan u Srbiji još 1980. godine, ali je zbog neadekvatnih prijava, nepreciznih uputstava za rad i zbog nedovoljne edukacije kadra za njegovo vođenje, kao i nedostatka informatičke podrške, došlo do subregistracije novootkrivenih slučajeva dijabetesa. Tako je do kraja 90-ih godina prošlog veka broj prijavljenih lica sa dijabetesom u Srbiji bio višestruko manji od prosečnog broja umrlih i bar 20 puta manji od očekivanog broja obolelih od ove bolesti. “Tokom prošle godine”, kaže nam doktorka Knežević, “tim stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje Srbije u saradnji sa ekspertima za prevenciju i lečenje dijabetesa Medicinskog fakulteta u Beogradu i članovima Republičke stručne komisije za šećernu bolest, pokrenuli su inicijativu za reorganizaciju populacionog Registra za dijabetes. Iz ove reorganizacije je i nastao sadašnji Registar kojim se Institut s razlogom ponosi. Kao rezultat jednogodišnjeg kontinuiranog rada u Registru za dijabetes, danas imamo ovaj prvi izveštaj o “Incidenciji i mortalitetu od dijabetesa u Srbiji za 2006. godinu” koji ima ogroman javnozdravstveni značaj. Ona predstavlja polaznu osnovu za: kontinuirano praćenje incidencije tokom vremena, izračunavanje izgubljenih godina života i godina života sa nesposobnošću, utvrđivanje direktnih i indirektnih troškova lečenja dijabetesa, procenu tereta društva dijabetesom, planiranje dijabetološke zdravstvene zaštite, izradu programa prevencije i preventivnih strategija, evaluaciju sprovedenih preventivnih mera, kao i sprovođenje epidemioloških i kliničkih istraživanja.” Nikad do sada nije se toliko mnogo govorilo o dijabetesu kao nekoj vrsti nacionalnog problema i o njegovim sve ozbiljnijim posledicama. Svi ponešto znaju o uticaju naslednih faktora, načinu ishrane i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti kao faktorima rizika za nastanak ove bolesti, ali se malo govori o posledicama, koje nisu bezazlene. Pomerajući gomilu knjiga, mapa sa raznim podacima i grafikone ispred sebe, dr Dragan Miljuš, magistar medicinskih nauka i saradnik dr Tanje Knežević, koji je i sam učestvovao u reorganizaciji Registra, daje kratku definiciju: “Dijabetes je metabolička bolest koja se odlikuje hronično povećanom koncentracijom šećera u krvi, ali se po uzrocima, kliničkom toku i po lečenju klasifikuje na tip 1 i tip 2.” On dodaje da su tu i gestacijski dijabetes kao i drugi specifični tipovi dijabetesa. Na naše pitanje o ulozi nasleđa u nastanku bolesti, dr Miljuš odgovara da je za nastanak bolesti potrebno sadejstvo više činilaca, počev od genetičke predispozicije koja je značajna, ali nedovoljna, pa do faktora spoljašnje sredine i načina života kao što su: gojaznost, smanjena fizička aktivnost, virusne infekcije, hipertenzija, povećan nivo masnoće u krvi, stres, itd. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes je možda jedno od najčešćih nezaraznih oboljenja i decenijama je najčešći uzrok prevremene smrti (pre 65. godine). Od dijabetesa u svetu boluje 246 miliona ljudi, a procenjuje se da će za 20 godina dostići cifru od 380 miliona. O situaciji u našoj zemlji do sada nije bilo preciznih podataka jer nije postojao nacionalni populacioni registar, ali okrećući listove Registra vidimo da u Srbiji pola miliona stanovnika pati od dijabetesa, što je 6,7 odsto populacije. u Gospođa dr Ivana Rakočević, republički koordinator Registra za dijabetes, pokazuje nam podatke sa područja Republike Srbije (bez podataka za Kosovo i Metohiju), gde se vidi da je 2006. godine evidentirano oko 18.000 novodijagnostikovanih osoba sa dijabetesom tipa 2. Najveći broj obolelih dijagnostikovan je u životnom dobu od 65. do 69. godine, kod osoba oba pola. Doktorka Rakočević objašnjava da se dijabetes tipa 1 najčešće javlja u detinjstvu ili mladosti, tj. kod ljudi mlađih od 45 godina i da je broj osoba sa dijabetesom tipa 1 višestruko manji u odnosu na osobe sa dijabetesom tipa 2. Doktorka podvlači da to nikako ne umanjuje njegov značaj, jer je tip 1 jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu. Dijabetes tipa 2 ne zavisi od sekrecije insulina i javlja se češće u starijih osoba. Prelistavajući Registar za 2006. godinu, vidimo da od dijabetesa tipa 1 u našoj zemlji godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina. Doktorka pokazuje tabele iz kojih se lako da zaključiti da nas ovakva učestalost obolevanja svrstava u red zemalja umerenog rizika obolevanja od dijabetesa tipa 1. Slično drugim evropskim zemljama, najviša incidencija kod osoba oba pola evidentirana je u doba puberteta, u uzrastu od 10 do 14 godina. O rasprostranjenosti u našoj zemlji, doktorka Rakočević kaže da je broj osoba sa dijabetesom tipa 2 mnogostruko veći (95 odsto) u odnosu na osobe sa dijabetesom tipa 1, pri čemu najmanje polovina broja osoba sa dijabetesom tipa 2 i ne zna za svoju bolest. Slična situacija je svuda u svetu. Doktor Miljuš upozorava da se najveći broj novoobolelih registruje u zimskim mesecima, verovatno zbog učestalijih virusnih infekcija i drugih faktora rizika vezanih za ovo doba godine. Na naše pitanje o ozbiljnosti dijabetesa kao bolesti, i doktorka i doktor uglas kažu: “Mnogi misle kako dijabetes i nije toliko 'ozbiljna' bolest, sve dok ne nastanu komplikacije koje čak mogu ugroziti život.” Doktorka i doktor pokazuju podatke iz kojih se vidi da nelečeni dijabetes dovodi do srčanog i moždanog udara, oštećenja bubrega, slepila i amputacije ekstremiteta, te je vrlo važno prepoznati simptome na vreme, jer je rano otkrivanje bolesti jedna od najvažnijih mera za sprečavanje i smanjivanje komplikacija, odnosno sprečavanje privremene ili trajne onesposobljenosti i prevremene smrtnosti. Doktorka Ivana Rakočević misli da bi svi morali znati da se dijabetes tipa 2, kao najzastupljeniji tip šećerne bolesti, može sprečiti ili odložiti, kao i da se komplikacije lako mogu izbeći usvajanjem zdravog načina života. Prema rečima dr Rakočević, u našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 2.500 osoba. Pri tom je broj umrlih u proseku daleko veći, s obzirom na to da dijabetes kao faktor rizika bitno doprinosi umiranju od drugih bolesti, poput infarkta i moždanog udara. Dijabetes je 2006. godine sa 2,5 odsto smrtnih ishoda bio peti vodeći uzrok umiranja u našoj zemlji, dok je u Evropi tek 14. vodeći uzrok umiranja. Standardizovana stopa smrtnosti od 23,2 na 100.000 stanovnika u našoj zemlji, takođe je među najvišim u Evropi. U istom periodu, žene u Srbiji su za trećinu više umirale od ove bolesti u odnosu na muškarce, kaže doktorka Rakočević. Ona dodaje da je u Srbiji u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, poslednjih godina zapažen porast broja umrlih među mladim osobama, verovatno kao posledica ranije izloženosti mnogobrojnim faktorima rizika. Procenjuje se da danas u Srbiji sa dijagnozom dijabetesa boluje približno 500.000 osoba ili 6,7 odsto populacije. Na pitanje kako izbeći dijabetes, dr Dragan Miljuš daje odgovor koji se svodi na potrebu prepoznavanja simptoma na vreme, jer je rano otkrivanje bolesti jedna od najvažnijih mera za sprečavanje i smanjivanje komplikacija, koje često vode trajnoj nesposobnosti i prevremenoj smrtnosti. Za otkrivanje dijabetesa tipa 2, koji je češći, preporučuje se: određivanje glikemije, svake tri godine, kod svih osoba starijih od 45 godina, a kad su u pitanju osobe iz rizičnih grupa, sa ranim otkrivanjem treba započeti i ranije. Međutim, dr Miljuš misli da je najbolje držati se integrisanog pristupa prevenciji ranog otkrivanja dijabetesa, što podrazumeva kontinuiranu medicinsku edukaciju pacijenata i zdravstvenog osoblja, pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, prekid pušenja i kontrolu krvnog pritiska i masnoća u krvi.