Prostorni kolaž

Posle inostranih ogromnih zatvorenih tržno-zabavnih centara ili “šoping-molova” (pa još i češće, samo “molova”), kako ih u svetu nazivaju, evo jednog takvog objekta i kod nas. Podignut je u novobeogradskom Bulevaru Jurija Gagarina, a dobio je, po glavnom investitoru, ime Delta siti. Kao arhitektonska tema, molovi stavljaju pred projektante vrlo složene zadatke. Velika raznovrsnost obimnog sadržaja, razvučeni volumeni niske spratnosti (uslovljeni poželjnim kratkim vertikalnim komunikacijama), obilje instalacijsko-tehnoloških zahteva, te pristupni i interni saobraćajni problemi sjedinjeni sa parkirališnim potrebama – sve su to prepreke na projektantskom putu do dobrog konačnog rezultata. Tu verovatno leže razlozi što molova, i pored velike brojnosti, naročito u ekonomski razvijenim zemljama, ima upadljivo malo među uspelim delima u arhitektonskim enciklopedijama, antologijama, hronikama ili drugim stručnim publikacijama. S obzirom na to da se u ovakvim kompleksima, posebno sa investitorske strane, akcenat stavlja na upotrebnu efikasnost, i mi ćemo osvrt na Delta siti početi od funkcionalnog aranžmana. Romboidni obris osnove dobro je prilagođen lokaciji, a prilazi, izlazi i parkirališta omogućavaju uspešno odvijanje kolskog saobraćaja, kome ovde, zbog relativne izdvojenosti objekta od stambenih blokova, pripada prednost nad pešačkim kretanjem. Osnovnu šemu internih ulica, kao prometne okosnice, čini nepravilni trougao, koji sa svoja tri ulaza/izlaza pruža lako snalaženje posetilaca u kretanju, obilasku i korišćenju kompleksa. U prizemlju kao najfrekventnijoj etaži smešteni su prostrani ulazni hol, velika samousluga i prodajno-uslužne jedinice poređane duž prikladno dimenzionisanih ulica. Na drugoj etaži uglavnom se ponavlja šema iz prizemlja, dok je treća etaža namenjena prostoru za “brzu hranu”, zatim su tu i velika kuglana, dečja igraonica, bilijar klub i, zasad u završnoj pripremi, bioskop sa više sala. Suterenski nivo zauzimaju garaže koje zajedno sa nadzemnim platoima mogu da prime čak 1.200 vozila. Enterijerska obrada javnih prostora dostiže najviše inostrane standarde, a pojedinačni lokali, od kojih mnogi nose imena najpoznatijih svetskih firmi, uređeni su u skladu sa sopstvenim ustaljenim imidžom. Unutrašnji ambijent Delta sitija, prostorom i izgledom, uistinu ne zaostaje za boljim svetskim centrima slične namene. No, kad se ovaj kompleks sagleda sa spoljnih vizurnih tačaka, impresija se znatno menja. Dugačke zatvorene fasade uvek prete neprijatnom monotonijom i arhitekti obično pribegavaju njihovim mestimičnim reklamnim osvežavanjima, ali one, i pored toga, zadržavaju položaj statista, a glavna likovna uloga se poverava segmentu sa glavnim ulazom, što je slučaj i kod Delta sitija. Velika staklena površina svojom razdelnom strukturom deluje uprošćeno i njena saradnja sa dva okvirna zidna elementa u svetlom okeru ostaje u ravni slučajnog susreta. Tu se javlja i problem sa desnim elementom koji je portalno kodiran, a glavni ulaz (porta) je nategnuto postavljen uz njegov bok i uz to nedovoljno i naglašen i dizajniran za značaj kakav bi trebalo da ima, pa je, u tom smislu, glavni ulaz najslabija eksterijerna tačka. Dvojna vertikala sa znakom centra takođe je neprirodno pripojena ulaznoj partiji, a slična primedba može da se uputi i susednom reklamnom ekranu postavljenom u visini krovnog venca. Otuda se ceo zaobljeni ugaoni segment, kome je namenjena rola nosioca likovnog i prostornog identiteta centra, doživljava kao nevešto komponovan arhitektonski kolaž nejake oblikovne upečatljivosti. Ako sagledamo tri osnovna svojstva ovog objekta, onda je on na funkcionalnom i enterijerskom planu uspešno ostvarenje, na izvođačkom planu, kratkim realizacijskim rokom i kvalitetom, njime je, takođe uspešno, obnovljen visoki renome našeg građevinarstva, ali njegov doprinos arhitektonskoj slici našeg glavnog grada pripada redu sasvim prosečnih dostignuća.